У Калуђерици код Београда данас је служен парастос убијеним невиним српским цивилима цапрашких села на Банији у Хрватској 1991. године. Парастос је служен у храму Светих праведника Јоакима и Ане у присуству више стотина људи. Међу присутнима на парастосу данас су били представници Скупштине Србије, Скупштине Војводине, предсједник Скупштине Републике Српске Крајине Миле Паспаљ, бивши предсједник Скупштине Цапраг Милан Живковић, те 20 представника сродних и пријатељских удружења. Организатор је Удружење избјеглих, расељених и досељених лица “Завичај” из Београда. Удружење “Завичај” саопштило је да подржава владе Србије и Републике Српске у борби да се истина о српским жртвама не заборави и у њиховој борби против фашизма који се повампирује, а против

Документационо информациони центар “Веритас” саопштио је поводом 25 година од страдања цапрашких Срба да је у Сиску и околним мјестима у љето и јесен 1991. године ликвидирано најмање 118 лица српске националности, од којих 97 цивила, међу којима 11 жена. Људи су убијани у кућама, на улици, на радним мјестима, а најчешће одвођени на унапријед припремљена мјеста, као што је бивше љечилиште “Јодно” и некадашње бригадирско насеље Ора, недалеко од Галдовачког моста, гдје су мучени и на крају ликвидирани, а лешеви бацани у Саву. Од укупног броја ликвидираних тек их је 40 сахрањено, а за посмртним остацима осталих 78 и даље се трага. Породице убијених Срба у цапрашким селима надају

Силовање истине, као појавни облик наступа учесника хрватскe УЗП (удружени злочиначки подухват) камариле, ипак даје резултате, макар у наступу београдске политике „неутралности у региону и шире“ (читај, активно несупростављање злочину). Још од 1867.године, у аустријском и угарском делу тадашње Двојне монархије, имали су Срби и Хрвати једнак третман. Упркос агресивности RKC (Римокатоличка црква) и HSP (Хрватска странка права), бечки су господари ипак имали став да се то словенско становништво није делико по нацији већ по вероисповести, и језику којим говори. Тако су тада и постојали Срби-католици у Далмацији и Приморју, са Дубровчанима као драгуљем у круни. Чак и у Великом рату, водиће статистичари табеларне приказе са рубриком заједништва (Кроато-Срби), у

Младен Граовац у притвору у истој ћелији са Капетаном Драганом, генералом Бориславом Ђукићем и капетаном бојног брода Павлом Пантићем Младен Граовац, прошле недеље ухапшени Србин у бенковачком селу Смилчић, налази се у притвору у истој ћелији са Капетаном Драганом, генералом Бориславом Ђукићем и капетаном бојног брода Павлом Пантићем. Када је Граовац стигао у сплитски затвор на Билицама сви су заједно пребачени у већу ћелију. Одвојени су од других затвореника, одвојено иду у шетње, а и посете примају у различито време од хрватских затвореника. Потив Граовца је одређен притвор до 30 дана и води се истрага, јер је оптужен да је брачном пару Петру и Даници Шакић 1992. године сломио три

У Горњем Забрђу код Угљевика данас је одржан скуп свих учесника рата из овог насеља и положени вијенци на Спомен-обиљежју за четири погинула саборца и једну цивилну жтртву одбрамбено-отаџбинског рата. Предсједник мјесне борачке организације Бранислав Тодоровић рекао је на скупу да је у одбрамбено-отаџбинском рату учествовало 80 бораца из Горњег Забрђа. Предсједник Скупштине општине Угљевик Ђоко Симић истакао је да се одржавањем оваквих скупова чува сјећање на хероје који су се одазвали позиву за одбрану српског народа. Он је најавио да ће општинско руководство и убудуће подржавати све активности усмјерене на очување тековина борбе српског народа за слободу и за стварање и одбрану Републике Српске. Извор: СРНА   Везане вијести:

Нaкoн зaтвaрaњa бeoгрaдскoгa Koлeктивнoг цeнтрa, дoскoрaшњи сe кoрисници, углaвнoм избjeгли и рaсeљeни 90-их, мoрajу сaми снaћи. Нeки су oчajнe увjeтe у бaрaкaмa пристaли зaмиjeнити стaнoвимa зa кoje сaми трeбajу снoсити рeжиjскe трoшкoвe, нeки су прихвaтили другa пoнуђeнa рjeшeњa, нo прeд свимa je и дaљe тeгoбнa будућнoст Почeткoм jулa у бeoгрaдскoм нaсeљу Пaлилулa зaтвoрeн je Koлeктивни цeнтaр Kрњaчa: oндje су, у нeкoликo oрoнулих бaрaкa измeђу рoмскoг нaсeљa и oдлaгaлиштa oтпaдa, двa дeсeтљeћa и дуљe живoтaрилe нajнeмoћниje жртвe рaтнe трaгeдиje дeвeдeсeтих, oни кojи нaкoн прoтjeривaњa из свojих дoмoвa ширoм бившe држaвнe зajeдницe нису имaли кaмo и кojи су вjeрoвaли дa ћe им Kрњaчa бити тeк приврeмeнo рjeшeњe. Mнoгимa oд њих, нaжaлoст, тo