arrow up
Удружење жена жртава рата Републике Српске Фото: РТРС

Поздрављено доношење Нацрта закона о заштити жртава ратне тортуре

Надзорни одбор Удружења жена жртава рата Републике Српске поздравио је доношење Нацрта закона о заштити жртава ратне тортуре, који ће 6. фебруара бити разматран у Народној скупштини Републике Српске. Предсједник Удружења Божица Живковић Рајилић рекла је Срни, након сједнице Надзорног одбора ове организације у Бањалуци, да ће овим законским рјешењем, осим чланица Удружења из Републике Српске, и чланицама из Брчко дистрикта које нису оствариле права бити омогућено да поднесу захтјев. Она је навела да је Надзорни одбор Удружења закључио да је уредан прилив средстава из ресорног министарства од марта прошле године. „Удружење може да функционише, иако протеклих година није добијало никаква средства, а постојећи грант Удружења је далеко мањи од

Милошевић, Изетбеговић и Туђман

НЕПОЗНАТИ ДЕТАЉИ СКЛАПАЊA МИРОВНОГ СПОРАЗУМА: Милошевићу потурали и преговоре о Косову

У књизи „Последњи лет из Дејтона“ Небојша Вујовић описује како су текли преговори којима је заустављен рат у БиХ и успостављена Република Српска Био сам сведок свега што се дешавало током потписивања мировног споразума у Дејтону. Могу да кажем, не поновило се. Ни нама, а ни колегама из Босне и Херцеговине и Хрватске, није било једноставно. Делегације три мале државе, три мала народа са Балкана, нашле су се у највећој херметички затвореној америчкој ваздухопловној бази. Суочени са великом невољом, настојећи да сачувамо достојанство, гледали смо ту силу. Преговори су били тешки, али су зауставили рат и крвопролиће. Извукли смо наше народе и државе из опасног понора. Решење је можда могло

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (37): Потписан мировни документ

Рат је, ето, прошао, а муке остале да вјечно боле. Није ваљда да ћу крити да сам био у рату. Да сам и патио и саосјећао са српским борцима јунацима рата, онима који су и најзаслужнији за ово мало, а заправо велико, што данас имамо 14. децембар 1995. Догодио се Париз. Слободан Милошевић, Алија Изетбеговић и Фрањо Туђман потписали мировни документ који је, тек парафиран, и први пут овјерен у америчкој бази „Рајт Петерсон“ код Дејтона. Рат је, ето, прошао, а муке остале да вјечно боле. Зашто је толико момака изгинуло? Зашто је толико кућа порушено? Ко ће бринути о стотинама хиљада људи протјераних са родних огњишта? Са своје дједовине.

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (36): Ослобођени француски пилоти

Ослободили смо два француска пилота. Свијет затечен гестом добре воље српске стране 4. новембар 1995. На гробљу у родном му селу Машићи код Градишке данас је у присуству високих војних старјешина, сабораца, родбине и пријатеља откривен споменик пуковнику Рајку Балаћу, хероју борбе српског народа за слободу. За част и достојанство. Споменик српском јунаку који је, на данашњи дан прошле године,  погинуо на Радићу, на бихаћком ратишту, открио је генерал-потпуковник Манојло Миловановић, начелник Главног штаба Војске Републике Српске. 27. новембар 1995. Ако је Бихаћ био кључ рјешења кризе и нашег усуда у западном дијелу Републике Српске, а по многима сигурно јесте, због чега се онда то питање није ријешило поткрај прошле

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (35): Клинтон тражи појачање за рат

Клинтон је упозорио да се рат у бившој Југославији мора зауставити. Да је ово рекао тамо негдје око Божића деведесет и треће ни по муке. Али ово је изговорио у јесен деведесет и пете када је у Босни замало па све већ било завршено 20. октобар 1995. Раковачке баре код Бањалуке… Стоји жена… Избјеглица… Сама је са својим чемером… Прилазим јој… Хоћу да мало попричамо… Да нешто запишем… Невољно, али ипак прихвата мој приједлог… – Тринаести пут бјежим. Из Ливна сам… Прво сам била у Чапразлијама, селу између Грахова и Ливна… А онда бјежанија… Долазим у Сајковиће, а потом у Црни Луг, Грахово Ресановце… Долази потом у избјеглички камп на

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (34): Крајина на кољенима

9. октобар 1995. Ово је ваљда десети пут у посљедњих годину како срећем Радована Караџића. У штабу смо Петнаесте бихаћке бригаде у Кевљанима… Предсједник понавља исту причу. А ја? Ја га убјеђујем да је десетак километара наше линије напуштено те да на том потезу нема ниједног нашег војника. Убјеђујем га да ће муслимани предвођени Атифом Дудаковићем управо туда, односно из правца Дабра ући у Сански Мост. Јер, ту је најтање. Ту је празан простор између положаја Прве дрварске и Петнаесте бихаћке бригаде. Караџић ми не вјерује иако сам јутрос управо туда пролазио и успут видио само један леш муслиманског војника. Караџићу су, вјероватно, нешто друго рекли. Али његова се пика…

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (33): Караџић: Мапа о подјели Босне нема

Караџић нас убјеђује да „мапа о подјели Босне нема“ и да ће се дијелити по оној „што освојиш твоје је“… Међутим, Јајце, Шипово, Петровац су пред падом. Чим је завршио разговор и спустио слушалицу, одмах пита пратиоце куда се може до Бањалуке, али да се не иде преко Мркоњић Града. Јер Мркоњић Град само што није пао… 12. септембар 1995. Улазим у педесету годину, надам се, каквог таквог, али ипак живота… На Балкани сам код Мркоњић Града… Караџић нас убјеђује да „мапа о подјели Босне нема“ и да ће се дијелити по оној „што освојиш твоје је“… Међутим, Јајце, Шипово, Петровац су пред падом. Караџић у телефонском разговору за Радио

Програм стамбеног збрињавања у Хрватској у функцији етничког чишћења Срба

Више од две деценије трају проблеми бивших носилаца станарског права, међу њима и Срба избеглих из хрватских градова којима је држава станарско право одузела на основи законских одредби СФРЈ, по којима је носилац губио станарско право ако у стану није боравио дуже од шест месеци. Ти се прописи, међутим, нису примењивали на Хрвате с подручја бивше Крајине или избеглице хрватске националности из БиХ и са Косова и Метохије, с апсурдним образложењем да су они своје домове морали присилно напустити док су Срби то, чинили „доброволјно“!  С обзиром на то да је правна утемелјеност термина „станарско право“ нестала деведесетих, његови бивши носиоци остали су у својеврсном вакууму до 2003. године када

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (32): Хрвати бомбардују избјегличку колону

Навече на телевизији њихова само куртоазна констатација уз тврдњу да „колона не би била бомбардована да у њој није било и војних возила и носача ракета посебно“ 7. август 1995. Код Капљуха, само мало даље од биртије „На петровачкој цести“, авион Хрватског ратног зракопловства бомбардовао је колону избјеглица… Нисам ту био, али сам сазнао од колеге Милорада Зорића који је то први снимио камером, да је погинуло десетак несрећника, искључиво цивила из Доњег Лапца… Странци и међународне кадије нису се због тога баш тако пуно узнемирили… Навече на телевизији њихова само куртоазна констатација уз тврдњу да „колона не би била бомбардована да у њој није било и војних возила и

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (31): Сузе Ратка Младића

Браћо и сестре, молим вас станите… Окрените се и заједно са мном крените назад према Книну… Ја ћу пред вама… Никада до сада Ратко вас није издао… Неће ни ноћас… Нећу… Кунем вам се гробом своје кћерке, рече генерал Младић и пусти сузу. 5. август 1995. Ратко Младић вечерас сједе у „пуха“ и оде према Петровцу… Двадесетак километара даље према Кључу, у мјесту Капљух, сустиже чело избјегличке колоне… Стаје… Пуне му очи суза. – Браћо и сестре, молим вас станите… Окрените се и заједно са мном крените назад према Книну… Ја ћу пред вама… Никада до сада Ратко вас није издао… Неће ни ноћас… Нећу… Кунем вам се гробом своје

Колона избјеглих Срба из Хрватске

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (30): Крајина не интересује Београд

Младић цијелу ноћ слао телеграме у Београд и позивао у помоћ… Одређивао је и рокове до када му из Београда треба односно морају, да стигну одговори. Међутим одговора ни од куда. Ни од кога! Ниједну повратну информацију није добио 5. август 1995. Ратко Младић је са Оштреља цијелу ноћ слао телеграме у Београд и позивао у помоћ… Звао је неке три јединице да хитно дођу и да се прикључе борцима који бране Крајину… Мислио је ту и на поврат изгубљене територије и на Книн, али и на мјеста у западном дијелу Босанске крајине, која су већ била окупирана… Одређивао је и рокове до када му из Београда треба односно морају

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (29): Варнице између Радована и Ратка

Негдје око 20 часова из просторије у којој су вођени разговори, љут као мало када прије, излази Младић. Касније сам сазнао да је са Караџићем имао свађу и то на нож. Наводно му је Младић рекао, и то пред свима, како је он продао Крајину том и том човјеку на том и том мјесту те за толико и толико пара 1. август 1995. У Ресановцима, шеснаест километара далеко од Босанског Грахова према Дрвару, биле су јединице Источнобосанског корпуса под командом Винка Пандуревића. На њиховом лијевом крилу налазили су се борци Девете граховске бригаде… На Каменици, понад Дрвара, налазио се штаб Треће петровачке бригаде, а даље према Мартин Броду и Бихаћу

Ратко Младић

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (28): Посљедњи састанак руководства РС и РСК

Пред зграду Скупштине општине Дрвар долазе Радован Караџић, Милан Мартић, Биљана Плавшић, Момчило Крајишник, Манојло Миловановић, Милан Бабић, Миле Мркшић… Ратка Младића међу њима није било 31. јул 1995. Генерал Ратко Младић стигао на Оштрељ. Кажу ми да остаје мало дуже. Покушавам да договорим интервју… Помоћник команданта Другог крајишког корпуса за морал Марко Галић ми каже да је шеф љут и да му за живу главу не прилазим. Не дај боже да сам га питао зашто је љут, а камоли због чега неће да ме прими… Кад мало потом, ето ти курира… Зове ме баш генерал Младић… Неко му је рекао како треба да разговарам са њим. Облачим се и

Генерал Новак Ђукић Фото: РТРС

Ивошевић: Нећемо одустати од доказивања истине

Одбрана генерала Војске Републике Српске Новака Ђукића неће одустати од доказивања истине и захтјева за обнову поступка у случају „Тузланска капија“, рекао је Срни шеф тима одбране Милорад Ивошевић. „Захтјеви одбране не умањују трагедију која се догодила у Тузли, већ имају основни циљ да родитељима, породицама и пријатељима унесрећених покажу шта је прави узрок смрти њихове дјеце“, рекао је Ивошевић. Он је упитао зашто Суд БиХ бјежи од истине и не прихвати приједлог одбране за обнову поступка, те утврди да ли су тачни или не нови материјални докази и чињенице до којих је дошла одбрана у овом случају. Ивошевић је рекао да очекује да ће Уставни суд БиХ прихватити раније

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (27): Са новосадског асфалта у ровове

Причају ми да их је полиција у Новом Саду и околним мјестима покупила на силу и привела, односно мобилисала, те овдје, на Оштрељ, довела као дезертере да „бране своју земљу“ 8. јули 1995. Таман да уђем у „пуха“ како бих са командантом корпуса кренуо према купрешком ратишту, на паркиралишту поред мотела на Оштрељу стоји паркирано неколико аутобуса. Регистарске таблице говоре да су из Србије… Не знам откуд они и зашто баш сада на паркиралишту мотела на Оштрељу. Из аутобуса излазе непознати младићи… Људи у бермудама и са кломпама на ногама… Неки су и у тренеркама… Углавном љетна облачила… Шта је сада ово? Није ваљда да су пошли на некакав излет?

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.