На гробљу Божовац у Фочи обиљежено је 26 година од масовног страдања Срба у фочанској мјесној заједници Јабука. У зору 23. јула 1992. године, припадници такозване Армије БиХ из Горажда у нападу на шире подручје Јабуке нису имали милости ни за дјецу, жене и непокретне старце, а у крвавом походу попалили су све српске куће и помоћне објекте у тада фочанској мјесној заједници Јабука, која је након рата Дејтонским мировним споразумом припала Федерацији БиХ. Најмлађа жртва био је тринаестогодишњи дјечак Ново Елез. Међу убијенима су били старији брачни парови Милован и Марија Скакавац, Милош и Анђелка Тривун, Остоја и Софија Ћосовић, Драго и Јока Стојановић, слијепа старица Милка Ковач и непокретна

На гробљу Божовац у Фочи сутра ће бити обиљежено 26 година од масовног страдања Срба у фочанској мјесној заједници Јабука, најављено је из општинског Удружења прогнаних и расељених Срба. У зору 23. јула 1992. године, припадници такозване Армије БиХ из Горажда у нападу на шире подручје Јабуке нису имали милости ни за дјецу, жене и непокретне старце, а у крвавом походу попалили су све српске куће и помоћне објекте у тада фочанској мјесној заједници Јабука, која је након рата Дејтонским мировним споразумом припала Федерацији БиХ. Најмлађа жртва био је тринаестогодишњи дјечак Ново Елез. Међу убијенима су били старији брачни парови Милован и Марија Скакавац, Милош и Анђелка Тривун, Остоја и

На гробљу Божовац у Фочи ће у понедјељак, 23. јула, бити обиљежено 26 година од масовног страдања Срба у фочанској мјесној заједници Јабука, најављено је из општинског Удружења прогнаних и расељених Срба. У зору 23. јула 1992. године, припадници такозване Армије БиХ из Горажда у нападу на шире подручје Јабуке нису имали милости ни за дјецу, жене и непокретне старце, а у крвавом походу попалили су све српске куће и помоћне објекте у тада фочанској мјесној заједници Јабука, која је након рата Дејтонским мировним споразумом припала Федерацији БиХ. Најмлађа жртва био је тринаестогодишњи дјечак Ново Елез. Међу убијенима су били и старији брачни парови Милован и Марија Скакавац, Милош и

Смишљеним застрашивањем Срба, ови невладини и друга им братија покушавају да обесмисле чињеницу да је у рату у том месту убијено 1.300 Срба и неколико хиљада протерано. Баук лажних оптужница кружи регионом. Наравно, на мети су Срби. У томе предњачи Хрватска. Али, ни лажна држава Косово не заостаје. И не одустаје. У најновијем наставку злочиначке пропаганде, једна невладина организација (НВО) из Ђаковице која себе представља као Групу цивилног друштва за прикупљање доказа о ратним злочинима, направила је списак са више од 200 најугледнијих Срба из овог града. Који тамо више не живе. Они су наводно током 1998. и 1999. године на територији ове општине починили злочине над цивилним становништвом. Смишљеним

Јесте Словенија најбоље прошла од свих других народа тадашње СФРЈ, па се можда и зато већ трећу деценију упиње да свој мали прљави рат новим нараштајима прикаже не само светим већ и крвавијим и херојскијим него што је био Словенија је 25. јуна прославила Дан државности; свечаности су се низале већ претходне седмице, од топовских салви испаљених са Љубљанске тврђаве преко државне приредбе на централном престоничком тргу до ветеранских реминисценција на „битке из рата“ који је пре 27 година почео 27. јуна. СПОРАЗУМНИ РАТ Насупрот слављеничком духу обележавања „осамостаљења“ проглашеног 25. јуна 1991, ове године су се поједини аналитичари одважили да изнесу јеретички став да је „термин промашен јер се

Испред Спомен-обиљежја у Пирковцима код Лопара данас је служен помен за десет погинулих бораца одбрамбено-отаџбинског рата из овог мјеста. Предсједник Борачке организације Лопара Митар Тојић рекао је новинарима да се у свим мјесним борачким организацијама служе помени погинулим борцима мајевичког краја и тако његује сјећање на њих. “у току одбрамбено-отаџбинског рата погинула су 242 борца из Лопара, а више од 900 их је рањено”, подсјетио је Тојић. Парастос погинулим борцима служио је архијерејски намјесник тузлански протојереј-ставрофор Стево Јовић, који је истакао да је српски народ на овим просторима опстао и преживио захваљујући храбрости, јунаштву и жртви бораца Војске Републике Српске. “Наша дужност је да се окупљамо и сјећамо погинулих јунака,

Предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић очекује да ће у Народној скупштини Српске коначно бити усвојен закон о заштити жртава ратне тортуре. “Ријеч је о толерантном закону и увјерена сам да ће сви народни посланици, без обзира из које политичке опције долазе, поржати његово усвајање”, рекла је Рајилићева данас новинарима у Бањалуци. Рајилићева је истакла да је за Удружење жена жртава рата ова сједница парламента Српске историјска, јер ће се, како је истакла, “први пут након 23 године дати мјесто жртвама ратне тортуре и поправити све грешке свих власти од настанка Републике Српске до данас”. Она је изразила захвалност ресорном министарству, Влади Републике Српске, а посебно

Тужилаштво БиХ из оптужнице против Сакиба Махмуљина изоставило један од највећих злочина. Убили 56 затвореника и рањеника Прњаворске бригаде Тужилаштво БиХ у оптужници против Сакиба Махмуљина изоставило је, тачније уопште није уврстило, један од највећих злочина у протеклом рату. Реч је о стравичном злочину над 56 припадника Прњаворске лаке бригаде ВРС, углавном рањених и заробљених, који су у мају 1995. године на озренској коти Подцјелово, управо под командом Махмуљина, починили припадници тзв. АБиХ Трећег (зеничког) корпуса, те домаћи и страни муџахедини. У сарајевском процесу који је у току, оптужница терети Махмуљина да је знао за убиства и злостављања затвореника у периоду јул-август и у другом случају током септембра 1995. године.

Ратни ветерани Гарде Пантери и Градска борачка организација Бијељине обиљежили су данас 18 година од убиства некадашњег команданта једне од најелитнијих јединица у одбрамбено-отаџбинском рату Љубише Савића Маузера и поново затражили да се открију налогодавци. Некадашњи саборци положили су цвијеће и прислужили свијеће код споменика легендарном ратном команданту и поручили да јавност још чека правду за Маузера. Предсједник Удружења ветерана “Гарде Пантери” Милан Стевић рекао је да истину о налогодавцима треба тражити од човјека који за ово убиство издржава казну затвора од 20 година. Љубиша Савић Маузер убијен је у родном граду, у аутомобилу на који су из засједе испаљени рафални пуцњи. “Наш велики ратни командант могао је послије рата