У Новом Саду одржан је “Свесрпски крајишки сабор” поводом Никољдана, крсне славе и дана Републике Српске Крајине /РСК/. Други “Свесрпски крајишки сабор” одржан је синоћ под слоганом “Док живе Крајишници, живјеће и Крајина”.  Сабору је у Конгресном центру “Мастер” Новосадског сајма присуствовало око хиљаду људи, Срба из сјеверне Далмације, Лике, са Кордуна, Баније и Славоније. Предсједник Организационог одбора Сабора Драгомир Лалић рекао је да је из некадашње РСК у Србију дошло 500.000 Срба. “У Србију нас је дошло више од 500.000 и држава мора почети да се бави нашим бројним и великим проблемима. С друге стране, Срби морају да створе механизме и да представљају институцију која ће штити њихове интересе”,

Позивам Саву Штрпца на ТВ дуел – да пред очима Србије и Крајишницима предочимо ставове и изнесемо конкретне доказе Поводом текста „Издају крајишких интереса не могу да му опростим“, од 21. новембра „Политика“ је објавила реаговање Саве Штрпца, председника „Веритаса“, на мој текст „Понижавајућа донација МПРИ“, објављен 17. новембра. Саво Штрбац је у свом реаговању на моје отворено писмо јавности, у недостатку аргумената, применио метод „напад је најбоља одбрана“. Омаловажавањем мог имена покушао је да прикрије сопствену одговорност за саучесништво у великој превари 200.000 прогнаних Крајишника у злочиначкој акцији „Олуја“. Врхунац лицемерја представља Штрпчева изјава да не може да ми опрости издају крајишких интереса. У прилог наведеној оптужби износи велику

Документационо-информациони центар Веритас саопштио је да у Хрватској влада тотални мук о прошлонедјељној ексхумацији посмртних остатака жртава српске националности са Градског гробља у Задру. Веритас подсјећа да је, према саопштењу Комисије за нестала лица Владе Србије, укупно ексхумирано 18 посмртних остатака жртава које су страдале у акцији “Олуја” и послије, са којих су узети узорци ради идентификације методом ДНК анализе. У саопштењу Веритаса се напомиње да је са истог гробља током 2013. године ексхумирано 56 посмртних остатака са подручја сјеверне Далмације и Лике, који су такође страдали у акцији “Олуја” и послије, од којих је до сада идентификовано 36. Према Веритасовим сазнањима, жртве које су ексхумиране прошле недјеље биле су

Чланови Удружења радника и инвалида рада избјеглих из Хрватске са држављанством БиХ у наредном периоду планирају да поднесу Европском суду за људска права у Стразбуру већи број захтјева за заштиту грађанских права избјеглих Срба у Хрватској. “Велики смо оптимисти у погледу подношења ових апликација, јер сматрамо да су нарушена грађанска права Срба избјеглих из Хрватске”, рекао је Срни бањалучки адвокат Жељко Бубић, правни заступник ове асоцијације. Он је истакао да ће ови захтјеви бити поднесени по узору на крајишке Србе пред Судом у Чикагу против правне насљеднице, америчке компаније МПРИ, због саучествовања у прогону Срба из Хрватске 1995. године, гдје је спор окончан нагодбом. “На овај начин отварамо могућност да

На градском гробљу у Задру ове седмице ексхумирани су посмртни остаци 18 жртава српске националности које су страдале у акцији хрватске војске и полиције “Олуја”, саопштила је Комисија за нестала лица Владе Србије. У саопштењу се додаје да су узети узорци ради идентификовања методом ДНК анализе. Ексхумација, коју су надлежни органи Хрватске почели у понедјељак, 21. новембра, завршена је данас. Процес ексхумације је од посебног значаја за породице несталих лица које годинама покушавају да пронађу и достојно сахране посмртне остатке својих најближих, истиче се у саопштењу. На списку несталих током и након акције “Олуја”, Документационо-информационог центра “Веритас”, налази се 1.856 лица, од којих је 1.206 цивила и 546 жена. Од

Директор Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац рекао је Срни да, према сазнањима “Веритаса”, на градском гробљу у Задру постоји још само једно тијело српске жртве из “Олује” које није ексхумирано и нагласио да не зна шта ће тамо наредних дана ексхумирати представници комисија за нестала лица Хрватске и Србије. Он је појаснио да су из заједничке гробнице на овој локацији у мају 2013. године ексхумирани посмртни остаци 56 лица српске националности, а да су сарадници “Веритаса” накнадно открили још два појединачна гробна мјеста. “Једно лице је по судском поступку ексхумирано и ми имамо информацију о само још једном лицу. Можда су пронашли нову локацију или је евентуално ријеч о седам

Када се пре четири године Анте Готовина вратио из хашког затвора као слободан човек, у Београду је због тога хитно заседала влада са једном тачком дневног реда. Тада је премијер био Ивица Дачић и огорчено се реаговало. Чак су и привремено били замрзнути односи са Трибуналом. Према првостепеној пресуди Хашког трибунала из априла 2011. године Анте Готовина, који је заповедао „Олујом”, и Младен Маркач као командант специјалне полиције били су чланови удруженог злочиначког подухвата који је предводио тадашњи хрватски председник Фрањо Туђман. Готовина је био осуђен на 24 године, а Маркач на 18 година затвора. Документационо-информативни центар „Веритас” у својој евиденцији постоје имена 1.960 Срба погинулих и несталих у „Олуји”,

Надлежни органи Хрватске отпочели су данас, на Градском гробљу у Задру, процес ексхумације посмртних остатака жртава српске националности које су страдале у акцији хрватске војске и полиције “Олуја”, саопштила је Комисија Владе Србије за нестала лица. Очекује се да ће процес ексхумација на овом гробљу трајати око пет радних дана, и од свих ексхумираних посмртних остатака биће узети узорци ради идентификације методом ДНК анализе. Спровођењем ексхумација на Градском гробљу у Задру, наставља се процес ексхумација на овом гробљу, који је започет 26. априла 2013. године и трајао је до 3. маја 2013. године, када су укупно ексхумирани посмртни остаци 56 лица, наведно је у саопштењу. Комисија Владе Србије за нестала

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцјењује као скандалозну и срамну одлуку хрватске Владе да ратног злочинца Анту Готовину именује за посебног савјетника потпредсједника владе и министра одбране Дамира Домазета. Добро је познато да је Анте Готовина био дио злочиначке организације на челу с Фрањом Туђманом чији је циљ стварање етнички чисте хрватске државе. За остварење тог циља вршена су масовна убијства и мучења српских цивила и ратних заробљеника, протјеривање Срба из својих кућа и станова и пљачкање, отимање и минирање српске имовине. Такође, генерал Готовина је био дио злочиначке организације коју чини 16 хрватских генерала, укључујући садашњег хрватског министра одбране Дамира Крстичевића и бившег министра одбране Анту Котромановића