Uza sve sa čime se možemo složiti sa mladim, danas jednim od vodećih hrvatskih istoričara, doktorom Hrvojem Klasićem, profesorom na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, što je rekao u razgovoru za Večernje novosti (Beograd, 18. oktobar 2017), objavljenom na čitavoj strani, koji je vodio Jurica Kerbler, stalni dopisnik Novosti iz Zagreba, postoji i nešto sa čime se ne možemo složiti. I to pre svega zbog toga što to nije istina. A istoričaru bi trebalo da je isključivo istina naučna vodilja. Pa šta nije istina: prvo, nije istina je iz Hrvatske OTIŠLO (velika slova su autora ovog teksta) 200.000 LjUDI… kako se navodi u jednom od dva antrfilea, pod naslovom Konsenzus nam je

Predsjednik Koalicije udruženja izbjeglica u Srbiji, Mile Šapić, po zanimanju je inženjer tekstila i do početka devedesetih dugo je godina bio zaposlen u Tvornici trikotaže Velebit u Karlovcu. U toj tvornici je prošao sve linije proizvodnje i mjesta od radnika do rukovodioca; volio je svoj posao, putovao i obilazio pogone. Život je izgledao onakav kakav je trebao biti, a onda je došao rat i Šapić je s porodicom u „Oluji“ protjeran iz rodnog Vrginmosta, a njegova obiteljska kuća spaljena je do temelja. S izbjegličkom kolonom došao je u Beograd i nakon više mjeseci potrage zaposlio se u poduzeću Modna konfekcija – Beograd. Danas je u Koaliciji udruženja izbjeglica značajno angažiran

Udruženje porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji najavilo je izradu srpskog zida plača „Ubijeni Srbi u `Bljesku` i `Oluji`“. Poručili su da će „Srpski zid plača“ ostati kod Skupštine Srbije dok ne bude zadovoljena pravda kosmetskih žrtava. Iz Udruženja je saopšteno da je, osim postojećih panoa „Kosmetske žrtve“ i „Srpske žrtve – Srebrenica 1992. godina“, trenutno u izradi pano sa fotografijama „Ubijeni Srbi u `Bljesku` i `Oluji` – Žrtve SAO Krajine od strane NDH“. U izradi su i panoi, gdje će biti prikazani ubijeni vojnici JNA u Sloveniji 1990. godine. Izvor: SRNA Vezane vijesti: „Srpski zid plača-Srebrenica 1992“, ispred Skupštine Srbije … Država da zaštiti „srpski zid plača“

Piše: Vladimir Frolov Sonja Biserko, dugogodišnji vodeći glas beogradskih soroš-jaslara, „razjasnila“ je za vojvođanski „objektivni“ sajt Autonomija „suštinu“ obeležavanja srpskog izgona iz RSK. hladne glave i pogana jezika, Sonječka tvrdi — „Ratnohuškački jezik povodom godišnjice OLUJE bio je u funkciji, kao i svake godine, homogenizacije nacije i podsećanja na srpske žrtve iz Drugog svetskog rata, čime se zločini počinjeni u Hrvatskoj početkom devedesetih percipiraju kao pravedna osveta”! Na raznim antisrpskim seminarima Sonječku nisu naučili, da su hrvatski teroristi aktom oružane pobune počeli nasilnu secesiju Hrvatske iz Jugoslavije, vršeći pritom zločine nad srpskim civilima kao tokom trajanja fašističke NDH, te je takav njen „zabrinuti“ komentar zapravo relativizacija hrvatskog genocida, i ruganje

Piše: Filip Rodić Glavni heroj ovogodišnje proslave kulminacije drugog poluvremena zatiranja srpskog naroda u Hrvatskoj, onoga što predsednica ove zemlje Kolinda Grabar Kitarović naziva „najvećom i najvažnijom pobedom“ u novijoj hrvatskoj istoriji (zanimljivo bi bilo saznati koje su to druge pobede i to ne samo u novijoj nego i u starijoj hrvatskoj istoriji) bio je novopečeni gradonačelnik Knina Marko Jelić. Jelić je, opšti je utisak, rekao nešto „zaista neverovatno za hrvatsku politiku“, dao „hrabru izjavu“ zbog koje zaslužuje da se pred njim „skine kapa“. Je li to Jelić postao hrvatski Vili Brant i izvinio se za sve zločine počinjene nad srpskim narodom na prostoru „Lijepe njihove“? Ne baš. Jelić je

Više od dve decenije nakon strašnog zločina još se licitira koliko je ljudi zaista prognano, koliko je kuća spaljeno, koliko crkava oštećeno, kolika je šteta… Na godišnjicu pogroma Srba iz Hrvatske oglasile su se i sirene za uzbunu. Širom Srbije, ali i po inostranstvu, služeni su parastosi. Paljene su sveće i minutom ćutanja odata pošta ubijenima. Obećali smo još jednom da žrtve neće biti zaboravljene i ukazali na sudbinu prognanih. Dostojanstveno. I ovu, 22. godišnjicu „Oluje“, međutim, dočekali smo bez konačnih brojki. Više od dve decenije nakon strašnog zločina još se licitira koliko je ljudi zaista prognano, koliko je kuća spaljeno, koliko crkava oštećeno, kolika je šteta… Zato su minule

U Hagu je prosuta utroba Zapadnoj civilizaciji. Veseli maroderi se dobro osećaju. Predsednik Haškog tribunala Teodor Meron smatra da je taj sud „stekao zasluženu reputaciju nezavisne, pravične i nepristrasne institucije“, čiju pravičnost potvrđuju i oslobađajuće presude hrvatskim generalima za zločine u „Oluji“. Utom se javio i prvi američki ambasador u drugoj Endehaziji, Piter Galbrajt, otkrivši konačnu istinu da „Oluja“ beše osveta za „Srebrenicu“. Ništa više od toga, ali ni manje. Veli Galbrajt: „Da Ratko Mladić, taj brutalni koljač, taj bezobzirni, ludi ubica, da on nije naredio Srebrenicu, mi ne bismo dozvolili pad Krajine…“ Zbog Mladića, „brutalnog koljača, bezobzirnog i ludog ubice“, Amerika je dozvolila Hrvatima da budu nežni koljači, obzirne

Zločini nad Srbima u ‘Oluji’ i nakon vojne operacije: Za razliku od zločina u sektoru Jug koji su bar pretreseni pred Haškim sudom, za zločine na području bivšeg UN-ovog sektora Sjever, odnosno s prostora Banije i Korduna, još nitko nije procesuiran Moja mati ubijena je 5. avgusta oko 13 sati. Ja sam bio 100 metara dalje. Sakriven iza vrbe. Vidio sam 14 vojnika HV-a. Čuo sam dva pucnja. Vidio sam da moram ići. Mater je ostala ležati mrtva. Imala je 82 godine. Ubili su je i još su joj odsjekli ruku. Dvadeset i pet dana na tom mjestu ležala je mrtva, onda su došli sa vrećama i pokopali je u kninsko groblje

Hrvatska je opet slavila našu nesreću. Neko kaže da je veselja bilo manje nego ranije. Navodno su poslušali upozorenje iz Berlina da „spuste loptu“ Hrvatska je opet slavila našu nesreću. Neko kaže da je veselja bilo manje nego ranije. Navodno su poslušali upozorenje iz Berlina da „spuste loptu“. Ali, evo nekoliko primera da su, ipak, odgovorili sa „malo morgen“. Doduše, centralna „utakmica“ u Kninu, gde se okupila hrvatska politička reprezentacija, prošla je sa manje tenzija. Ali, lopta je prebačena u „dvorište“ u Slunju, gde je glavni „igrač“ bio Marko Perković Tompson, poznat po pesmama koje veličaju fašizam i ustaštvo. Dakle, to što nije ove godine pevao u Kninu, ne znači