Представници породица чији су најмилији нестали током хрватскe злочиначке акције „Олуја“ у августу 1995. године, поручили су да ће та акција за њих трајати све док судбине чланова њихових породица не буду познате и жртве достојанствено сахрањене. Мирјана Деветак је, говорећи у име породица жртава на тематској конференцији „Некажњени злочини у `Олуји` – посљедице 23 године послије“, рекла да се они који су изгубили најмилије већ двадест година буде и лијежу са истим болом и питањем, зашто. „Нама је `Олуја` стално, а докле ће да траје не знамо. Можда ја нећу дочекати истину о свом мужу чије убице су из Бужимске дивизије Петог корпуса Армије БиХ добро познате и можда

Координатор Документационо-информационог центра „Веритас“ за Бањалуку Радомир Кужет рекао је да су у операцији хрватских снага „Олуја“ 1995. године извршени геноцид и етничко чишћење над српским народом, јер је више од 1.860 Срба из Републике Српске Крајине убијено, а четврт милиона протјерано. „Хашки трибунал је рекао да то није то, али циљ и план су реализовани, а акција је спроведена до танчина. Од првог дана се хтјела спровести идеја – трећину Срба убити, трећину прекрстити и трећину протјерати. Мислим да се то са овом акцијом успјело“, рекао је Кужет на данашњој конференцији за новинаре у Бањалуци поводом обиљежавања 23 године од егзодуса Срба из Хрватске. Он је истакао да Хашки

Помен жртвама хрватске војно-полицијске акције „Олуја“ биће служен у недјељу, 5. августа, у Цркви Светог Марка у Београду, као и у многим општинама широм Србије, најавио јер Комесаријат за избјеглице и миграције Србије. Комесаријат у саопштењу подсјећа да се сутра навршавају 23 године од ове акције током које је протерано више од 200.000 крајишких Срба и да је тада живот изгубило или се води као нестало више од 2.000 људи. „Сећање на десетине километара дугу колону оних који су у Србију стигли преко БиХ и данас сведочи о једном од најмасовнијих егзодуса на овом поднебљу“, истиче се у саопштењу. Из Комесаријата додају да је од почетка ратова на просторима бивше

Ирена Гутрун Којић, жена која има две домовине, међу првима је помогла многим избеглицама из Хрватске 1995. године. У првом таласу дом у Рејкјавику нашло 150 протераних. Срби и Ислађани чинили би „народ и по“ Ирена Гутрун Којић и Добрила Смиљанић, „мајка Сирогојно мануфактуре“, заједно су августа 1995. гледале долазак тракторских колона протераних Срба из Хрватске. Призор који им се указивао са надвожњака ауто-пута био је потресан. Прво што је Ирена урадила било је да оде у Црвени крст Србије и понуди своју кућу у Закути неком од пристиглих невољника. Затим је отпутовала у своју другу домовину – Исланд, да и тамо потражи неку помоћ за избеглице. Тамошња влада те

Четвртог августа у четири часа послије поноћи, америчке ваздухопловне снаге су бомбардовале два радара снага крајишких Срба само неколико сати прије почетка операције хрватске војске „Олуја“. Овај чин је још више деморалисао Србе. У самој операцији је учествовало преко 138.500 хрватских војника. Иако су званично порицале умијешаност у „Олуји“, америчке снаге су активно подржавале ову операцију етничког чишћења. Америчка опрема је коришћена за ометање српских комуникација тако да је командни сектор био потпуно одсјечен. Акција је почела нападом на тзв. секторе „Сјевер“ и „Југ“ на фронту дугом 700 километара. Хрватске снаге пробиле су прве линије одбране Срба на 30 тактичких смјерова у бјеловарском, загребачком, карловачком, госпићком и сплитском подручју. Дубина

Епски егзодус Срба током хрватске акције “Олуја”, августа 1995. године, створио је и потпуно нову “категорију” хероја – малишане од свега десетак година који су у тих неколико дана морали превремено да одрасту.  Неки тако што су их возили шћућурене у тракторским приколицама, а други тако што су десет и више дана возили тракторе и аутомобиле како би спасли и себе и своје породице. Истражујући где су сада ти мали хероји данас, 23 година од егзодуса, “Вести” откривају да су многи од њих данас успешни млади људи, од којих већина већ има своју децу. У очекивању обележавања дана када Срби жале, а Хрвати славе “победу” над цивилима и прогон, “Франкфуртске Вести” доносе

Документационо-информациони центар „Веритас“ саопштио је данас имена 20 Срба које је идентификовао Завод за судску медицину у Загребу, од којих је најстарија жртва Тодор Дукић из Биљана Горњих, код Бенковца, рођен 1909. године, а најмлађа Ђурђица Милић из Блатуше, код Вргинмоста, рођена 1969. године. Ријеч је о страдалим на подручју сјеверне Далмације, Лике, Кордуна, Баније и западне Славоније од 1991. до 1995. године. Међу идентификованим су Бранко Рокнић из Кордунског Љесковца, код Слуња, Љубица Милић из Блатуше, код Вргинмоста, Милан Груборовић из Малог Градца – Глина, Неђељко Каран из Кестеновца – Војнић, Милош Дејановић из Рушевице – Слуњ, Илија Дуновић из Примишља – Слуњ, Бранко Милковић из Плашког, Богдан Логов