У Старом Грацку, код Липљана, данас23 ће бити обиљежено 18 година од убиства 14 српских жетелаца, али породице ни ове године неће моћи да посјете њихове гробове, јер је косовска полиција упозорила да је гробље минирано. Косовска полиција већ десетак година не дозвољава породицама да на годишњицу злочина изађу на гробље и прислуже свијеће, уз образложење да је гробље минирано. Парастос убијеним српским жетеоцима служиће Његово преосвештенство епископ рашко-призренски Теодосије испред спомен-плоче у центру села, а најављено је да ће му присуствовати представници Канцеларије за Косово и Метохију, Комисије за нестала лица Владе Србије, те Српске листе. Прије 18 година на њиви, удаљеној нешто више од једног километра од центра

У Великој Хочи данас је обиљежено 19 година од злочина над Србима и Ромима на подручју Ораховца које су починили припадници терористичке Ослободилачке војске Косова /ОВК/. На данашњи дан 1998. године из Ораховца и околних села – Зочиште, Ретимље, Оптеруша и Велика Хоча киднаповано је више од 40 Срба и Рома, а остали становници су протјерани. Припадници терористичке ОВК су од 11. до 22. јула 1998. године на подручју општине Ораховац киднаповали и одвели у логоре више од 100 Срба и Рома. Предсједник Комисије Владе Србије за нестала лица Вељко Одаловић поручио је данас да Србија неће одустати од захтјева да починиоци злочина над Србима и неалбанцима на Косову и

Пише: Драган Милашиновић Изјава италијанског војног лекара Ениа Летијерија, током саслушања пред италијанском парламентарном истражном комисијом која испитује последице употребе осиромашеног уранијума на контингент италијанских војника у саставу КФОР-а, да су војници у мисијама на Косову чак до 2016. године пили канцерогену воду(1), коју као сензацију преносе готово сви светски медији, оживела је у мени сећање на један догађај који указује на размере злочина које је НАТО вршио бомбардујући нашу земљу 1999, посебно у другом месецу својих злочиначких дејстава. Будући да се ради о личном сећању желим да упознам читаоце да сам почетак НАТО агресије дочекао као финансијско-комерцијални директор “Фероникла” – Глоговац/Приштина, привредног гиганта од огромног стратешког, па и војног, значаја за регион

Жалба потпуковника Енија Летијерија парламентарној истражној комисији због осиромашеног уранијума. Анализе рађене у 2015. године показале су присуство бромата чија је канцерогеност „класе 2Б у количинама 65/97 микрограма по литру“, у поређењу са границом од 10. Контаминирану воду су служили у кафетерији, у ресторанима и пицеријама у приштинској бази. Одатле су јасно видљиви „димњаци енергетске компаније КЕК“ из којих излазе „жућкасти облаци“ Италијански контингент у мисији на Косову је пио, барем до 2016, канцерогену воду. Барем је тако пријавио војни лекар Енио Летијери, током саслушања пред парламентарном истражном комисијом која испитује последице употребе осиромашеног уранијума. Жалба потпуковника не оставља простор за сумњу: „Вода анализирана 2015, па све до 2016. године,

„Са Косова не одлазим ни жив ни мртав. Ово је српски народ, српска земља, никоме ништа нисмо нажао учинили. За све су криви комунисти“, рекао ми је дан раније. То је рекао и владици Артемију. Ово су неке од последњих речи оца Харитона, монаха у манастиру Свети Архангели код Призрена, киднапованог и брутално убијеног јуна 1999, у 39 години живота, а које нам преноси бивши игуман ове светиње Стефан. Сведочење муслиманке Тело оца Харитона је пронађено обезглављено годину и више од нестанка, а извештаји вештака указују да му је глава одсечена оштрим предметом, поломљена кичма, неколико ребара и кости леве руке. Тело је пронађено у монашкој мантији и џемперу, а расцепи

Видовдански интервју председника Напредног клуба, др Чедомира Антића за часопис “Православље”: 1. Данас је 628 Видовдан. Мерено мером видовданског Јеванђеља и видовданске етике, да ли је Косово и Метохија и данас питање нашег идентитета, судбине и надахнућа о коме као таквом, нема преговора? * Косовска битка и њен завет темељ су српског националног идентитета. Они су неодвојиво повезани са облашћу Косова и Метохије, али су далеко шири од сваке области и територије. Косовска битка била је једна од великих битака европског средњег века. Њене последице, а посебно жива народна традиција обележили су и усмерили историју целокупног Српства. Било би погрешно, у условима када наше светиње стоје изван наших граница у Македонији,

Централни видовдански догађај на Косову и Метохији одржан је на Газиместану, где је патријарх Иринеј служио парастос страдалим српским јунацима у косовској бици 1389 године. Парастос је служио патријарх српски Иринеј уз саслужење свештенства Српске православне цркве. Владика Атанасије је након парастоса рекао да се „у београдском пашалуку подржавају нероткиње и да је Србију захватио дефетизам“. „Чули смо када је владика косовско-метохијски и рашко-призренски делио награде српским мајкама. Српкињама са двоје, троје, петоро деце и то су мајке Југовића, праве Српкиње. Нажалост, у исто време у београдском пашалуку промовишу, не само нероткиње, него и антироткиње, које су против српске деце“, рекао је владика Атанасије. Престолонаследник Александар Карађорђевић је на Газиместану

Породице 1.658 особа несталих у вези са оружаним сукобима 1998/1999. године на подручју Косова још увек трагају за својим најближима. У протеклим годинама постигнут је веома мали напредак у утврђивању судбине несталих лица, овај процес заправо је значајно успорен, саопштено је из Међународног комитета Црвеног крста. Кристин Берли, потпредседница Међународног комитета Црвеног крста обратила се учесницима округлог стола одржаног у седишту МКЦК у Женеви. Округли сто је организован да би се актуелизовало питање решавања судбине несталих лица и разговарало о томе шта треба даље чинити. Присуствовали су чланови делегација Београда и Приштине у Радној групи за нестала лица и представници удружења породица несталих лица. Радна група је основана 2004 године, и ради под

Филм је требало да буде приказан у 19 сати, али већ пола сата пре тога група младих људи окупила се испред Медија центра, скандирајући против Албанаца и носећи српска обележја Промоција документарног филма „Албанке су наше сестре“ у Медија центру у Нишу отказана је након што је група окупљених испред зграде почела да протестује. Филм је требало да буде приказан у 19 сати, али већ пола сата пре тога група младих људи окупила се испред Медија центра, скандирајући и носећи српска обележја. Према извештајима медија из сале Медија центра, за сада се не зна ко су они, а испред зграде је и тридесетак полицајаца. Полиција каже да може гарантовати безбеност