
Ено сватова прекланих вратова…
Преклани вратови ко сватови, ено се нижу. Црева се вуку али их стижу… Крваве чакије ко буклије- зову на весеље:“Нека је са срећом домаћине, све ти у кући јаукало и лелекао док кућу пламен лиже и деље…“ Хајдемо Срби, у коло, брже, ено вам трупла престижу ноге, хватајте се за руке, зар важно је чије су, залуд ли поклаше сватове многе? Ено је млада, сва у белом, безглави девер брату је води, испраћа мајка ћерку опелом сватовска поворка ка хумки ходи. На хум стао кум, подиго здравицу, ваља се кад се Србин иловачом жени, у другу руку од кумчета главицу: „Здраво нам биле












