arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Погледајте филм ,,КОШАРЕ” (видео)

У режији: Ђорђа Бојанића, проф. историје и ђакона Дејана Јовановића. Циљ овог документарног филма је да приближимо суштину и значај ове битке и јунаштва, који не улази у детаље битке и стратегију исте. Кроз причу нас води борац и јунак са Кошара Дарко Анђелковић и пензионисани генерал-пуковник Владимир Лазаревић. Цела прича је проткана кроз нараторски део и казивање песника др Данила Васојевића, брата јунака Ивана Васојевића Јагуара, наглашава Ђорђе Бојанић. Наш крајњи циљ је да овај филм понудимо свим школама у Србији да га и ђаци осмог разреда и средњих школа погледају 25. марта у понедељак или 11. априла 2024. год, у нади да добијемо препоруку министарства просвете. Наратор у филму је Бошко Козарски.

Бојанић: ДАН СЕЋАЊА НА 17. март 2004. Тај дан називамо ПОГРОМ, а може се назвати и ГЕНОЦИД

Пре 16. година на Косову и Метохији избили су највећи етнички злочиначки мотивисани сукоби од старне шиптара и доласка међународних снага у окупираној српској покрајини. Приредио Ђорђе Бојанић Тај дан називамо ПОГРОМ, а може се назвати и ГЕНОЦИД, ево и зашто… зар затирање свега Српског што је од античког доба грађено, те уништене цркве, манастири, гробља, споменици, ти писани документи, сва та старина, осликана, све те уништене фреске, та уништена култура, духовност и физичко уништење људи… зар то није ГЕНОЦИД над једним народом, који се нашао усамљен док је на сво то разарање и уништавање мирно гледала та демократска Европа? Питам се, какав је то народ који уништава гробља, који се и

20 година Друштва пријатеља манастира Светих Архангела код Призрена

Ове године навршава се 20 година постојања Друштва пријатеља Манастира Светих Архангела код Призрена и неуморног рада чланова и сарадника Друштва на очувању културно-историјског наслеђа Манастира Светих Архангела, царског Призрена, Свете косовско-метохијске земље, духовног и националног идентитета Срба на Косову и Метохији. Од свог оснивања и првог циља – обнова манастира и помоћ монаштву да остане и опстане у њему, до данас, Друштво је својим активностима било ангажовано у обнови светиња и културног наслеђа, укључивање расељених са Косова и Метохије, деце, младих и многих других у духовни живот на простору Призрена и Косова и Метохије, реализовало бројна ходочашћа, богат културно-уметнички програм и више манифестација и фестивала локалног и међународног домета.

Дарко Ристов Ђого: Нема више било шта да се напише

Просто нема. Пишем овај текст у недјељу, 1.9.2024, након Свете Литургије, суочен са притиском сопствене савијести, немоћан као јединка да било шта учиним, немоћан да гледам коначне дане косовске издаје наше завјетне земље и најхрабријих од свих Срба – оних који су остали да живе на Косову и Метохији. Покушавао сам да живим достојно косовског завјета. Да изродимо Јелена и ја четворо дјеце, сви рођени на царски рез, сви – колико смо знали и умјели – васпитавани у духу свете вјере и завјетног Предања, сви окренути ослобођењу и уједињењу свих српских земаља а најприје Косова и Метохије. Покушавао сам – понекад само успјевао да стигнем и постигнем, да помогнем ријечју

12 ПИТАЊА О КОСОВУ И МЕТОХИЈИ – из угла једног никог

Јуче је, у низу других установа у које је упала, шиптарска полиција запосела и Институт за српску културу у Лепосавићу, који је 1978. као мултидисциплинарна научна установа основан у Приштини, а онда након 1999. измештен у ову српску средину на Северу. Пише: Др Немања Девић Шта, заправо, значи да су непријатељи “упали“ у неку српску установу на Северу? Наши медији користе најчешће тај термин, који са собом носи претпоставку да су се након “упада“ потом и повукли?! “Упад“, напротив, има сасвим другу конотацију, о којој нико не говори: Шиптари долазе са дугим цевима, плене компјутер и документацију, а затим запечате канцеларију и трајно ликвидирају рад установе. У различитим фазама, то

ЗБОР НА КОСОВУ У ДАЛМАЦИЈИ 1893. 

Између Динаре и Јадранског мора у Далмацији, по прилици на један сат од Книна, лежи ово друго Косово поље, које се пружа скоро до Сиверићког рудника. Приредио: Томо Радусин Народ, српски који је био послије пропасти српскога царства принуђен, да, усљед разнијех недаћа својих, оставља своја прађедовска огњишта и да се на позив аустријских владалаца са оружјем у руци и са својим иметком пресели у разне крајеве Аустријско-Угарске монархије – обичавао је, да у новој постојбини затечена пуста мјеста назива онијем именима каковијем је називао своја мјеста, ријеке и планине своје пређашње царевине. Тако је Косово у Далмацији добило име своје од Косова у Старој Србији, на коме је пропало

Пре­да­ва­ње с филм­ске тра­ке др­жи па­жњу ђа­ка на ча­су исто­ри­је

У Основ­ној шко­ли „Бу­бањ­ски хе­ро­ји” у Ни­шу осма­ци ће да­нас – тач­но че­тврт ве­ка од по­чет­ка Бит­ке за Ко­ша­ре – о нај­по­зна­ти­јој бор­би то­ком агре­си­је НА­ТО-а и хра­брим бра­ни­о­ци­ма до­мо­ви­не у епској би­ци у ре­јо­ну чу­ве­не ка­ра­у­ле учи­ти из до­ку­мен­тар­не при­че ко­ју су на филм­ској тра­ци овекове­чи­ли Ђор­ђе Бо­ја­нић, на­став­ник исто­ри­је, и Де­јан Јо­ва­но­вић, ве­ро­у­чи­тељ у овој ни­шкој осмо­лет­ки. Пише: Миленија Симић-Миладиновић Они су твор­ци до­ку­мен­тар­ца „НА­ТО агре­си­ја 1999. – Ко­ша­ре”, ко­ји је, уве­ра­ва­ју, ура­ђен ра­ди обра­зо­ва­ња: „Ни­је про­фи­та­би­лан, ра­ђен је без бу­џе­та, али из ду­ше, ср­ца и љу­ба­ви пре­ма отаџ­би­ни Ср­би­ји, за осма­ке и сред­њо­школ­це да би уче­ни­ци­ма при­бли­жио су­шти­ну и зна­чај бит­ке и ју­на­ка са Ко­ша­ра.” „И да­нас,

Хероји са Кошара: Покојни Васиљевић чучи у средини, покојни Тарицић са шлемом Фото: Пламен

Ђурђица Драгаш: Кошаре – петнаесторица на једнога!

Такав је био однос снага 9. априла 1999. године када је нападнута караула Кошаре. Око стотинак голобрадих младића, махом на одслужењу војног рока, бранило је тог дана своју земљу, своју породицу, све нас који смо били иза њихових херојских леђа! Верујем да нико од њих, када су само пар месеци раније кренули у војску, није могао да претпостави у каквом ће се паклу наћи. Били су то обични младићи, махом из скромних породица које нису имале ни пара, ни утицаја да их „преко везе“ сместе у неки безбеднији део земље или их пошаљу у иностранство како би избегли рат. Били су то младићи који су иза себе оставили детињство, прва

ПРОТЕСТНО ПИСМО ПОВОДОМ НЕОУСТАШКИХ ИДЕЈА У СРПСКОЈ АКАДЕМСКОЈ ЈАВНОСТИ

Сматрамо да Грухоњићева расистичка харанга против српског народа, баш као пропаганда хрватских и муслиманских усташа уочи 1941, служи за то да оправда геноцид коме су Срби данас подвргнути од стране НАТО држава и потомака злочинаца из Другог светског рата. Изражавамо најдубље огорчење због недостојног поступања дела академске јавности који је протеклих дана стао у одбрану права Динка Грухоњића, запосленог на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду, да неоусташким изјавама вређа читав српски народ, али и све пристојне, моралне људе, независно од националности, и срамотећи саму идеју Универзитета. На незадовољство студената, који су због Грухоњићевих дугогодишњих тешких увреда блокирали Филозофски факултет, управа ове установе одговорила је тако што је у потпуности

НЕЋЕ МОЋИ: Нисмо ми Индијанци

Какве везе имају амерички Индијанци, немачки Јевреји и косовски Срби? А у чему је разлика између партизана и терориста Године 1935, баш негде у ово време, 15. септембра, нацистичка Немачка усвојила је два радикално дискриминаторска закона – Закон о држављанству немачког рајха и Закон о заштити немачке крви и части који су поставили темеље за прогон јеврејског становништва и Холокауст. За ове законе сте сигурно чули под њиховим колоквијалним именом – Нирнбершки закони, али вероватно вам није на крај памети где су немачки правници предвођени министром правде Францом Гиртнером и државним секретаром у том министарству, а касније председником Хитлеровог Народног суда Роландом Фрајслером нашли узор. Према Џејмсу Витману, професору на

СИТУАЦИЈА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ КРОЗ ЗВАНИЧНЕ ФАКТЕ

Српски народ на Косову и Метохији налази се у веома тешкој ситуацији и од велике је важности да им пружимо подршку и покажемо да нису сами. Администрација тзв. државе Косово изазвала је брутални терор и огољено насиље према српком живљу у Звечану на северу Косова и Метохије. Арно Гујон; ФОТО: Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Сведоци смо да се путем медија и друштвених мрежа шири лажна слика о догађањима на северу Косова и Метохије са циљем да се Срби са Космета означе као агресори и кривци за новонасталу ситуацију. Само заједничким снагама и јединственим деловањем можемо да станемо на крај стварању погрешне слике стварности о дешавањима на Косову и Метохији

Кошаре симбол јуначке одбране од НАТО силе

Годишњица почетка једне од највећих битака током агресије на СРЈ 1999. године. У жестоким окршајима погинуло 108 припадника Војске Југославије Извор: Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ ; Аутор: РАДЕ ДРАГОВИЋ/Ј. Л./Г. Ћ. , април 2019. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. У рано јутро 9. априла 1999. године, падинама Јуничких планина и Проклетија загрмела је снажна минобацачка и артиљеријска паљба. Киша граната која се просула по положајима на граници са Албанијом означила је почетак једног од

Тајна „Жуте куће“ ужаса: Потресна свједочења о трговини органима на Космету (ВИДЕО)

Премијера документарно-играног филма „Досије Косово – Жута кућа“ поново је отворила болну тему страдања Срба са Космета, посебно оних за које се сумња да су жртве трговине органима. Иако је о трговини људским органима својевремено писала бивша хашка тужитељка Карла дел Понте, извјештавао Дик Марти, чији извјештај је усвојила и Парламентарна скупштина Савјета Европе, а случај истраживао и тужилац Клинт Вилијамсон – ови догађаји још нису добили судски епилог. Породице отетих и несталих Срба са Космета, који већ 24 године трагају за истином о њиховој судбини, страхују од најболнијег одговора. Извор: РТРС

НАВРШАВА СЕ 19 ГОДИНА ОД МАРТОВСКОГ ПОГРОМА СРБА НА КиМ: Мог Златибора су спалили живог

Мученичка, језива смрт однела је заувек, тог страшног мартовског дана Златибора Трајковића (63) из Косова Поља. Угледног инжењера пољопривреде разуларена руља Албанаца живог је запалила! Ни 19 година после, његова супруга Радмила, која данас живи у Нишу не може да заборави ни страдање свог супруга ни страдање свог народа. О том ужасу, каже, размишља сваки дан, често јој се врати и у сновима. Јасно видљив бол на њеном лицу и у очима не могу да се измере, али смогла је снаге да говори за „Новости“: – Тог проклетог 17. марта као да је неко зло лебдело у ваздуху. Ми Срби који смо остали у Косову Пољу, нажалост, нисмо ни слутили

Имао сам 5 година када су ми пред очима убили брата

„То је био један миран, обичан дан, били смо у гостима код ујака. Само што смо стигли кући, стриц је узео Милоша за руку и повео га да нам купи сладолед. Људи из села седели су испред продавнице, пили пиво, било је предвече отприлике… Одједном је одјекнуо рафал, ја сам био на мосту, тачно испред продавнице, Милош је чекао да стриц изнесе сладолед… Сећам се само да ме је неко ухватио за рамена и прибио уза зид, следеће што памтим је звук хеликоптера и вриштање…“ Тог дана 2000. године, у Церници, на очиглед старијег брата, стрица, рођака, комшија и јединица КФОР-а, из митраљеза је убијен четворогодишњи дечак Милош Петровић, док

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.