Кордун Архиве - Страница 3 од 9 - Јадовно 1941.

Почетна » Отаџбински рат » Кордун » Страна 3

Kaзнa збoг сaмoћe

14. новембар 2018.

‘Нeмaм прaвo нa никaкву пoмoћ jeр живим сaмa и имaм пензију oд 1.100 кунa. Aкo je чoвjeк сaм, прeмa њихoвoм – нeкa киснe у влaститoj кући’, с прaвoм сe љути пoврaтницa Нaдa Joвичић из Црeвaрскe Стрaнe нa Koрдуну. Приje вишe oд пoлa вијека, дaвнe 1963. гoдинe, Нaдa Joвичић(73) из Слaвскoг Пoљa удaлa сe зa Душaнa, рaдишнoг и нaoчитoг мoмкa из Црeвaрскe Стрaнe. Гoтoвo 30 гoдинa свe je нeкaкo ишлo дoбрo и пo рeду. Tрoje њихoвe дjeцe – Jaндрo, Вишњa и Бисeркa – рaсли су нa рaдoст Нaдe и Душaнa, шкoлoвaлo сe, oдрaстaлo и свe je ишлo дoбрo. Живjeлo сe oд пoљoприврeдe; ниje билo oбиљa aли нити глaди, a дaни и гoдинe прoлaзили су у рaду и зaдoвoљству.

Скривајући ме као рањеника, једна старица ме је животно задужила

25. октобар 2018.

Девет мјесеци тражио сам извјесну Анђу, кроз сва насеља дијела Кордуна и Баније. Гледао пљачку и догорјевање стамбених и привредних објеката, убијену и угинулу стоку, спаљена жита и посјечене воћњаке у цвату и закључио да је у нас говор мржње развио неслућену страст освете. А како и не би кад толико послије рата или ако хоћете октроираног мира у медијима рат траје неријетко до истраге „наше“ или „ваше“. Прије свега због тога што рат припремаше многи, напосе етно интелектуалци, политичари и новинари, а истински мир само ријетки. Већина шути, што значи одобрава или прашта „свој“ злочин, напросто освећујући се жртви. Устоличена идеологија „крви и тла“, „ми не можемо направити злочин“,

Спомен-плоча Сави Мркаљу у Сјеничаку, родном селу у Хрватској

24. октобар 2018.

У Сјеничаку на Кордуну у Хрватској, у суботу, 27. октобра, биће откривена спомен-плоча Сави Мркаљу, првом српском филологу и реформатору српске ћирилице и српског језика и претечи Вука Караџића. Ово обиљежје је постављено на локалном храму Преподобне мати Параскеве и рад је академској вајара Љубише Манчића из Београда, саопштили су организатори свечаности. Плочу су финансирали Кордунаши из Чикага. У оквиру обиљежавања 235 година од рођења овог претече Вука Караџића биће постављена изложба о његовом животу, дјелу и утицају на развој српског језика. Изложба је реализована у сарадњи са Историјским архивом из Панчева, Удружењем Крајишника и Удружењем Крајишких Срба Прело из Чикага, а аутор је професор Милица Грбић. На свечаности ће

Дрвену цркву преместили јер има прејако звоно

12. октобар 2018.

ГЛИНА – На Банији и Кордуну било је до Другог светског рата двадесетак дрвених цркава Српске православне цркве. Све су биле изузетни примерци аутохтоног градитељства, од материјала са овог подручја, некад богатог шумом, и углавном су све грађене у 18. веку. Биле су прави бисери архитектуре, настале ручном обрадом, умећем вештих тесара преношеним с колена на колено. Што у оном, што у последњем рату, деведесетих прошлог века, нестале су, порушене или запаљене све, изузев две. Стицајем околности опстале су црква у Доњем Селишту, данас стављена под заштиту државе Хрватске, и полудрвени храм посвећен Васкрсењу Господњем у Мајским Пољанама. Оба светилишта налазе се у близини Глине. У глинској општини, у селу Бузета,

„Српска латиница” у каталозима наших библиотека

12. октобар 2018.

Песничка збирка „Са друге стране штреке” Јагоде Кљаић из Глине, писана оним језиком којим говоре последњи Срби по Банији и Кордуну, штампана је у Младеновцу, латиницом, и у Народној библиотеци Србије „ципована” као књига писана хрватским језиком. У истој библиотеци уз свa дела Бранка Ћопића стоји одредница босански језик. Поменуте књиге, нажалост, нису једине које су „крштене” као хрватске или босанске, и то није случај само са НБС. Тако, у Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске по само њима знаном критеријуму одредницу хрватски језик носи чак девет књига Моме Капора, „Моји проналасци” Николе Тесле, као и књиге српских аутора „Ријечи које нису заклане – Свједочанства преживјелих заточеника логора Јасеновац” и

Весна Ивановић: Прелудиј за Ливаду из сна

11. октобар 2018.

Предмет књиге је велика симфонија живота човјечанства, глазба која звучи испод површине повијести, благословљена збиљска глазба људског битка чија је једина жеља и циљ, једина тема и страст: бити човјек, збиљски и истински човјек и људски живјети. Béla Hamvas Anthologia humana: пет тисућљећа мудрости Предмет књиге је човјек Светозар Ливада. Предмет књиге је индивидуум који цијели свој живот улаже голем труд да буде човјек, да буде збиљски и истински човјек и да живи људски. Предмет књиге је примјена прастаре мудрости данас: постати човјеком. Предмет књиге је животна способност устрајања која нас усхићује својом моралном племенитошћу. Новалис каже да човјек не чини друго него се непрестано враћа кући, а Хамвас

Наредбодавци злочина на Коранском мосту још нису процесуирани

21. септембар 2018.

Данас је 27 година од ликвидације 13 Срба, припадника резервног састава ЈНА, на Коранском мосту – једног од првих ратних злочина у сукобима деведесетих година прошлог вијека над припадницим ЈНА, а да наредбодавци и сви егзекутори још нису одговарали. Документационо-информациони центар „Веритас“ подсјећа да је у то вријеме ЈНА једина легитимна и регуларна војска у држави СФРЈ, у чијем саставу је формално-правно још била и Хрватска. За овај злочин једино је карловачки специјалац Михајло Храстов у мају 2015. године осуђен на четири године затвора због кривичног дјела против човјечности и међународног права – протиправним убијањем и рањавањем непријатеља. „Хрватско правосуђе се током процеса `прославило` с укупно седам пресуда истом човјеку

Генерал-потпуковник Миле Новаковић (1950-2015)

Ко је и какав био генерал Миле Новаковић (1950-2015)

14. септембар 2018.

Да му срце изненада ниjе отказало послушност, генерал потпуковник Миле Новаковић (1950-2015) и даље би у своjоj кући поред Дунава дочекивао разни свиjет – од воjника, дипломата, политичара и новинара до истражитеља ратних злочина, адвоката, безбедњака и других знатижељника коjи су га походили у потрази за обjашњењем или охрабрењем. (Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 27. септембар 2016. године.) Са каквом намjером га jе посjетио Јирген Колд, актер данског документарца „Масакр у Двору“, филма о бруталном убиству деветоро менталних болесника и инвалида 8. августа 1995. године? Злочин jе извршен за вриjеме „Олуjе“ пред очима мировњака из Данске коjи га нису сприjечили jер за

Календар геноцида: 03. септембар 1942. Годишњица страдања Срба на Кордуну

2. септембар 2018.

Дрежник, 30. августа и 3. септембра 1942. године усташе масакрирале неколико десетака Срба из села Грабовац, Липовача. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005.

СВЈЕДОЧАНСТВА: Душан Бастаја – Бегово Брдо / Војнић

15. август 2018.

„Моја несрећа је почела 3. априла 1942. у Беговом Брду, тамо гдје сам, како ми је моја покојна Босиљка говорила, треснуо главом о земљу. Стасао сам у седамнаесту. Сједили смо у својој дрвенари. Сјећам се, мама је рекла: „Дјецо, данас је Велики петак. Идем замијесити погачу и уштипке!“ Ми одраслији смо направили козаљке. Играмо се. Ћаћа је непрекидно творизао и лупао вратима. Тимарио је краве. Одједном бритка пуцњава. Усташе у селу. Нешто ми, у мени рече: Сакриј се, Душане! Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 19. августа. 2017. године. Бацим се у живицу и гледам шта ће бити. Моји су остали у кући.

Слободанка Срдић: У мислима сам путовала на Кордун

9. август 2018.

Када су почетком коловоза 1995. у даљини загрмјели топови, а рафална паљба била све ближа, 12-годишња Слободанка Милић и њена обитељ, отац, мајка и брат Слободан, напустили су родно село Доњи Будачки крај Крњака. – На брзину смо покупили нешто гардеробе, документе и кренули у дугој колони, а да ни сами нисмо знали камо. Циљ је био што прије побјећи од експлозија и пуцњаве. Сјећам се да сам била тужна јер сам оставила све оно што ми је било мило и драго, а нисам знала да ли ћу се икада вратити на свој Кордун – свједочи Слободанка. Милићи су преноћили у Топуском, па су даље аутобусом преко Босне кренули у

Ко се данас сјећа побијених Срба из Цетинграда?

2. август 2018.

Прво су истргли из наручjа диjете учитељице Мандић, старо 2 године. Усташа му jе пререзао пред маjком и нама присутнима ножем врат и леш му бацио у jаму. Одмах иза тога остале усташе су се бациле као биjесне звиjери на другу дjецу, те њихове маjке и баке, затим на нас мушкарце. Миле Мишковић из села Радовица код Цетинграда, Слуњ, свjедочи: “… Године 1941. имао сам 40 година живота. Моjе село Радовица налази се у близини Цетинграда. Имало jе 200 српских и 150 хрватких домаћинстава. Одмах послиjе пропасти Југославиjе и проглашења Независне Државе Хрватске поjавиле су се усташе коjе jе предводио жупник Перо Медвjед. Већ на сам Ђурђевдан, 6. маjа 1941.

1995. поновила се 1941. – Милица Бреберина

Живот у дрвеном оквиру

18. јул 2018.

Милица Бреберина (85) из Утиње памти како jе живот био лиjеп када на Кордуну ниjе било ратова Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 17. децембра 2017. године. Све богатство усамљене осамдесет и петогодишње Милице Бреберине из Утиње на Кордуну, стане у jедан дрвени оквир. На зиду собе, попут неке иконе, Милица држи фотографиjу свог мужа Владе са синовима Светаном и Ђуром. Намjештаj, кућа, двориште, воћњак, врт и њива, за времешну Милицу мање су важни, могло би се рећи и готово неважни. Тако Милица уjутро, умjесто да обиђе скромно имање и погледа какво ће бити вриjеме, прво погледа слику своjих мушкараца. Испод ње, на

Календар геноцида: 08. мај. Годишњица страдања Срба на Кордуну 41′ и 42′

8. мај 2018.

На данашњи дан 08. маjа у два наврата страдало jе од усташа преко 700 Срба: Хрватски Благаj, Слуњ, долина између зграде школе (мучилиште) и католичке цркве, 6. до 8. маjа 1941. усташе поклале или усмртиле сjекирама и маљевима 520 Срба – мушкараца. Познати Вељунски покољ. Шума Радоња, на путу од Биљега према жељезничкоj станици Славско Поље, у jарку, уз пут. 8. маjа 1942. године поклале усташе и домобрани више од 250 српских цивила Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj, да нас контактираjу путем e-maila: [email protected],

Демократски савез Срба: ‘Вучићева посјета Хрватској је промовисање појединаца’

13. фебруар 2018.

Такођер су изразили велико разочарење и незадовољство због игнорисања замјеника сисачко-мославачког жупана Душана Бјелајца, који је изузет из Вучићева протокола приликом обиласка Сисачко-мославачке жупаније Загреб: Из Демократског савеза Срба оцијенили су у понедјељак да је посјет предсједника Србије Александра Вучића Хрватској промовисање појединаца и неће имати никаквог већег значења за српски народ у Хрватској. Такођер су изразили велико разочарење и незадовољство због игнорисања замјеника сисачко-мославачког жупана Душана Бјелајца, који је изузет из Вучићева протокола приликом обиласка Сисачко-мославачке жупаније. Предсједник Вучић у својем протоколу, наиме, има планиран обилазак подручја Сисачко-мославачке жупаније и повратничке општине Гвозда те мјеста Вргинмоста. Легитимно и легално изабрани представник Срба с тог подручја је замјеник жупана Бјелајац.