Кантонални суд у Мостару осудио jе бившег припадника Хрватског виjећа одбране Маринка Петровића на седам година затвора због убиства српског цивила Николе Магазина на подручjу Коњица. Петровић jе проглашен кривим jер jе, као припадник ХВО, ухапсио Николу Магазина и заjедно са њему познатим воjницима физички га малтретирао, након чега су га одвели у Судареву пећину и убили. Тиjело Магазина ексхумирано jе у маjу 2006. године, преноси Бирн. Предсjедаваjући Судског виjећа Славко Павловић рекао jе да jе исказима свjедока доказано да jе оптужени нечовjечно поступао и убио цивила, чиме jе починио ратни злочин против цивилног становништва. “Суд сматра да постоjе услови за злочин против цивилног становништва jер смо утврдили да jе

Без длаке на jезику проф. др Србољуб Живановић износи став о владици Јовану Ћулибрку и његовим штетним изjавама о Алоjзиjу Степинцу коjе jе изнео у интервjуу „Недељнику“, а критике ниjе поштедео ни многе друге владике укључуjући епископа ЗХиП Григориjа… др Србољуб Живановић У ексклузивном разговору са Ранком Гоjковићем за Фонд стратешке културе, професор др Србољуб Живановић критикуjе поjедине владике СПЦ коjима jе важниjи „бискупски прстен“ и добри односи са Ватиканом него очување истине о српском страдању у НДХ. Као продукт пропаганде комунистичке диктатуре др Живановић наводи да су се подизали споменици жртвама фашизма, али да НДХ ниjе имала ни нацисте ни фашисте већ су усташе под директним утицаjем католичке цркве вршиле наjсвирепиjе злочине.

Сахрана Милорада Екмечића Пише Милорад Вучелић Академик Милорад Екмечић, коjи jе преминуо у Београду у суботу 29. августа, у среду 2. септембра сахрањен jе у Алеjи заслужних грађана на београдском Новом гробљу. Сахрани су, поред породице, присуствовали и његови броjни поштоваоци и представници академиjа и влада Републике Србиjе и Републике Српске . У име Владе Србиjе, био jе присутан и министар правде Никола Селаковић, а у име Владе Републике Српске, између осталих, и министар просвете и културе Дане Малешевић. Од водећег српског историчара опростили су се председници академиjа наука и уметности Србиjе и Републике Српске, Владимир Костић и Раjко Кузмановић, коjи су говорили о неупоредивом значаjу Екмечићевог дела за српску

У част затварања изложбе слика Биљане Ристић „Хероjи Херцеговине“ коjа jе претходних десет дана била изложена у галериjи РТС-а у Београду синоћ jе у организациjи Удружења Невесињаца у Београду, одржана панел дискусиjа на тему „Невесињска пушка у контексту Велике источне кризе“. Скуп историчара увек донесе нове погледе на догађаjе. На панел дискусиjи говорници су причали о херцеговачком устанку из разних углова, али су у jедном били сагласни, а то jе да оваj устанак по свим карактеристикама заслужуjе да се назове Трећим српским устанком. Након песме „Востани Сербие“ у извођењу Љубе Манасиjевића, испред  организатора Удружења Невесињаца у Београду, скуп jе отворио Зоран Јањић, председник удружења. – У условима када се овим

Потомци и поштоваоци придворачких жртава на требињском гробљу, на мjесту гдjе су сахрањене придворачке жртве Инициjативни одбор за подизање заjедничког спомен обиљежjа страдалим светосавским Србима на Придворачкоj jами 23. jуна 1941. године позива све Србе добре воље да своjим новчаним прилозима помогну у обављању ексхумациjе посмртних остатака страдалих и ДНК анализе, ради њихове идентификациjе. У позиву се наводи да би ексхумациjу и ДНК анализу требало да обави Јавна здравствена устнова (ЈЗУ) Завод за судску медицину Републике Српске у Бањоj Луци. Трошкови ексхумациjе и ДНК анализе износе 7.000 марака. Сви коjи желе, новац могу да уплате ЈЗУ Заводу за судску медицину Републике Српске на жиро рачун: 5620998088393024 НЛБ Развоjна банка а.д.

Капела код Придворачке jаме У Придворцима код Требиња jуче jе служен парастос за 13 Срба коjе су усташе бациле у Придворачку jаму у ноћи између 23. и 24. jуна 1941. године. Злочин су успjела да избjегну три мjештанина коjа су побjегла са мjеста злочина, те сприjечила да остале њихове комшиjе буду ликвидиране. Начелник Одjељења за борачко-инвалидску заштиту у градскоj управи Раjко Ћапин истакао jе да jе оваj злочин опомена будућим нараштаjима на оно што се догодило 1941. године. “Придворачка jама jе мjесто гордости и праштања, jер не смиjемо никада заборавити страдања нашег народа. На нама, коjи се окупљамо на овим светим мjестима, jе да пренесемо онима коjи ће доћи из

Укупно 36 мученика насилно су завршили своjе животе у ноћи између 13. и 14. jуна 1941. године, у jами Пандурици код Љубиња.       Везане виjести: Перо инжињера Обрадовића: Сjећање на jедан злочин  

На Гумну код села Капавица, у близини Љубиња, у Другом свjетском рату, усташе су, након тродневног мучења, 8. jуна 1941. године  у  jаму бациле 57, па потом  на оближњоj заравни  код  ње постриjељале – jош 58 Срба из љубињских села  Капавице, Ранковаца, Убоска, Рђуса, Ћуковаца и Влаховића.     Везане виjести: СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЖРТВАМА УСТАШКОГ ТЕРОРА КОД СЕЛА КАПАВИЦА  

У присуству малоброjних грађана Љубиња и потомака пострадалих служен парастос за 36 страдалника, угледних грађана Љубиња, Стоца и Попова Поља, убиjених и бачених у jаму Пандурицу код Љубиња у ноћи између 13. и 14. jуна 1941. године.  ЉУБИЊЕ – Парох љубињски Саша Коjовић, у присуству малоброjних грађана Љубиња и потомака пострадалих, служио jе jуче, 14. jуна, парастос за 36 жртава убиjених и бачених у jаму Пандурицу у ноћи између 13. и 14. jуна 1941. године. Посмртни остаци страдалника, угледних грађана Љубиња, Стоца  и Попова Поља, извађени су из jаме 1990. године и сахрањени у заjедничку спомен–костурницу код цркве Рођења свете Богородице у Љубињу. Послиjе парастоса на jами свештеник Саша Коjовић

Корићка jама – У ноћи између 4. и 5. jуна 1941. године, у селу Корита, општина Билећа, усташе – муслимани из Фазлагића Куле под вођством усташког повjереника Хермана Тогонала и гатачког хоџе Мухарема Главинића су мучки убиле и бациле у jаму више од 130 Срба мjештана овог и околних села. Кости корићких страдалника извађене су 1953. године, када jе на основу 180 пронађених лобања установљено да jе броj жртава Корићке jаме био знатно већи. Међу страдалницима наjвише jе било чланова породица Сворцан, Бjелица, Старовић, Тркља, Шаровић, Шакота, Глушац, Рогач, Јакшић, Думнић, Ковачевић, Курдулиjа, Коснић, Милошевић, Миловић, Носовић, Радан. Жепа – 45 припадника бораца Сараjевско-романиjског корпуса Воjске Републике Српске су 4.jуна

„Благослов поља“ извршен jе поводом годишњице смрти ратног злочинца Дон Илиjе Томаса Црква у коjоj су насилно покрштавани Срби из Клепаца 1941. године У овоj „цркви“ извршен jе обред католичењa Срба из Клепаца 10. августа 1941, у суштини присилан, са обећањем Дон Илиjе (усташког повjереника за Херцеговину) да им се сада гарантуjу животи. Већ сутрадан су дон Илиjине усташе, похапсиле те исте Србе. Бабе коjе нису могле да пешаче, њих девет, поубиjали су по кућама и на улицама. Остали народ су под кундацима одвели у злогласни „Силос“ у Тасовчићима. Одатле су, у жицу везане дjечаке и одрасле мушкарце из Клепаца, Лознице, Гњилишта, Тасовчића, Почитеља,Чапљине камионима спровели до jаме Бивоље Брдо