Бљесак Архиве - Страница 7 од 10 - Јадовно 1941.

Почетна » Отаџбински рат » Бљесак » Страна 7

Парастос поводом 22. годишњице страдања Срба у агресији хрватске војске „Бљесак„

26. април 2017.

Ове године као и до сада породице несталих и погинулих Крајишника обиљежиће Парастосом 22. годишњицу страдања српског народа у акцији хрватске војске „Бљесак“. Парастос ће се служити у цркви Св Марка, у Београду, 01. маја 2017. године (понедељак), с почетком у 11 часова. Након парастоса, у ташмајданском парку биће положено цвијеће на спомен плочу страдалим Србима. Ваше присуство парастосу значило би саосјећање са нашим породицама које су изгубиле своје најмилије. С поштовањем, Предсједница: Драгана Ђукић

Зашто се вратио Анте Готовина?

23. новембар 2016.

Да ли је идол великог броја Хрвата закорачио у политику схватајући да је хрватски пројекат у опасности? Пише: Љубан Каран Хрватски контрoверзни генерал Анте Готовина за Хрвате није само ратни ветеран – он је симбол и национални понос. Када би се кандидовао за председника Хрватске, он би то и постао. Када би пожелео неко друго место u Хрватској које народ бира, он би то и био. То је знала свака власт у Хрватској, и зато су на њега гледали са страхопоштовањем. Сви су га желели на својој страни, али он је упорно одбијао све покушаје да га увуку у политичка препуцавања и трудио се да остане легенда свих Хрвата, без

Русија: Хрватска је проблем са територијом ријешила прогоном 250.000 Срба

23. новембар 2016.

Приједлог хрватског премијера Андреја Пленковића током посјете Кијеву везан за искуства Хрватске о мирној реинтеграцији окупираних подручја, што би се могло примјенити на подручја Доњецк и Луганск, наишао је на оштре критике Министарства иностраних послова Русије. Осим што приједлог називају бесперспективним, Руси прозивају хрватску владу која, како кажу, треба да се позабави рјешавањем личних хроничних проблема, посебно везаних за права Срба и остале националне мањине, пише загребачки „Вечерњи лист“. Како се наводи на званичним страницама министарства, поменути бесперспективни приједлози наилазе на озбиљну забринутост Русије јер одвраћају пажњу Кијева са украјинске обавезе према споразуму из Минска. Тамо је прецизно означено шта је потребно учинити да би се регулисао проблем Доњецка и

ФИЛМ: „Причам први пут“- Свједочење о страдању Срба у Хрватској

17. новембар 2016.

Свjедоци страдања Срба у Хрватскоj у протеклом рату, апелују на домаћу и свjетску jавност да види и чуjе истину о убиjању, понижењу, пљачкању и затирању свега српског у Хрватскоj, коjе jош траjе. На промоциjи документарног филма „Причам први пут“, Божана Врљановић – Кондић из Западне Славониjе рекла jе новинарима да након надљудске борбе коjу jе прошла не очекуjе да доживи правду за преживjеле и протjеране Србе. „Хрватска jе дониjела законе коjима штити хрватски народ и сви други народи у овоj земљи су небитни, али нека иза нас остане траг за историjу, бар свjедочења о злочинима и пљачкама“, рекла jе она. Пантелиjа Зец у овом документарцу свjедочи о тортури, физичком и

Oтворено писмо јавности предсједника Савеза Срба из региона Миодрага Линте поводом срамне и понижавајуће нагодбе у вези са колективном тужбом преко 200.000 прогнаних Крајишника у Олуји

8. новембар 2016.

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта најоштрије осуђује одлуку групе Срба која је регистрована у САД под називом Крајинске жртве геноцида и Документационо-информационог центра Веритас, на челу са Савом Штрпцем, да пристану на срамну и понижавајућу нагодбу у судском спору са америчком консултантском кућом L-3 Servisis, као правног сљедбеника америчке фирме Војни професионални ресурси (MilitaryProfessional Resources Ink.), а у вези са колективном тужбом преко 200.000 Крајишника који су прогнани у злочиначкој акцији Олујa. Наведена тужба садржи и захтјев за накнаду нематеријалне штете прогнаним Крајишницима у висини 10,5 милијарди долара, уз 5% камате за сваку годину, односно онолико колико живе изван својих кућа и станова због присилног напуштања и претрпљеног

Раде Лесковац: У памет се, Срби

19. октобар 2016.

Срби у БиХ, односно у Републици Српској су данас преостали као највиталнији и најосвештенији део српског корпуса. У временима препуним изненађења и изазова, много снажније државе и народи западали су у велике проблеме, зато је потребно сачувати прибраност и поуке из блиске прошлости, оцењује Раде Лесковац, један од малобројних Срба у Хрватској, који размишља српски. Он каже да поделама треба стати у крај, те стално јачати национално јединство, како и Срби у РС не би доживели судбину Срба из Крајине. – Показало се да је председник Милорад Додик нашао праву меру у односима са Западом. Поштује одредбе Дејтонског споразума, не пристаје ни на какве ревизије. На сваку врсту импровизације и покушаје

Домагој Маргетић: Гади ми се моја Хрватска, руке су јој крваве до лаката од убијања Срба!

30. јул 2016.

Хрватски новинар-истраживач и бивши политичар Домагој Маргетић, поводом прославе 20. годишњице операције Олује упутио је отворено писмо “победницима” у којем им је поручио само једну реч – ФУЈ! Писмо Домагоја Маргетића преносимо у целости и на оригиналном језику на ком је написано (унапред се извињавамо свима, али због аутентичности писма нисмо га преводили на српски): “А док славимо ратове, о каквом то миру говоримо? Док су нам злочини државни празници, а злочинци национални јунаци, о каквом ми помирењу и с ким говоримо? Побједници славе побједе. А слободни људи су једноставно – слободни. Слободнима не требају ни побједе нити побједници, не требају им масовне помпозне, бахате прославе туђе несреће. Не разумију

Чему нас данас учи операција Бљесак

8. мај 2016.

ЉУБАН КАРАН Операција је била замисао америчких стратега, коју хрватски генерали својатају, а само су је реализовали уз строги надзор Док је цео свет славио Први мај, а православни хришћани Ускрс, Хрвати су славили нешто друго – велику победу у „Војно-редарственој операији Бљесак“. Ова операција трајала је од 1. до 3. маја 1995. године, и нема ту ништа чудно – док би свима, по својој суштини, била на срамоту, Хрватима служи на част. Зато њихово гледање на ову срамну војну акцију, у којој су извршени тешки ратни злочини и етничко чишћење српског становништва од регуларне хрватске војске, и није важно јер је потпуно искривљено и шизофрено. Хрвати су организовали комеморацију

Наручено убиство због „Бљеска“

5. мај 2016.

Злочин над Тихомиром Благојевићем био повод за агресију на Западну Славонију БИТАН део Споразума о економским односима РСК и РХ, потписаног 2. децембра 1994, односио се на отварање ауто-пута Загреб – Београд, који је делом пролазио преко територије Западне и Источне Славоније под српском контролом, који је и отворен 19. децембра исте године. Тако су овај ауто-пут почели користити и Срби и Хрвати уз гаранције Унпрофора, који ће Резолуцијом СБ УН 981 од 31. марта 1995. променити назив у УНКРО (Операција УН о повратку поверења у Хрватску). За Србе је било најинтересантније отићи на најближу бензинску пумпу у Хрватској где су могли точити гориво, којег је недостајало у Крајини, у

Обиљежавање у Окучанима, државни врх не спомиње српске жртве

1. мај 2016.

Хрватски државни и војни врх обиљежио је данас у Окучанима 21 годину од војно-полицијске акције „Бљесак“ у којој је убијено или нестало 283 Срба, од којих 55 жена и 11 дјеце. Присуствовали су, између осталих, премијер Хрватске Тихомир Орешковић, предсједник Сабора Жељко Реинер, те изасланик предсједнице начелник Главног штаба Оружаних снага Мирко Шундов, који у својим говорима нису поменули српске жртве. Орешковић се захвалио ратним ветеранима на њиховој одлучности и додао да је на садашњим генерацијама које воде државу да обезбиједе напредак. Реинер је рекао да су акције „Бљесак“ и Олуја“ биле „ослободилачке“ и да су њихови резултати „слобода и демократија Хрватске“. Акцију „Бљесак“ званичан Загреб сматра „почетком повратка хрватског суверенитета у оквире

21 година од усташке акције „Бљесак“: Прво убијали жене и децу

1. мај 2016.

Данас се навршава 21 година од агресије хрватских оружаних снага на западну Славонију, назване „Бљесак“. У тој акцији је 1. и 2. маја 1995. године убијено или нестало 283 Срба, од којих 55 жена и 11 деце. Обележавање 21 године од страдања и егзодуса Срба из Западне Славоније сутра у Градишци присуствоваће изасланик председника Републике Српске. Из Документационо-информациони центар „Веритас“ саопштено је да је 1. маја 1995. године 16.000 припадника хрватских оружаних снага напало 15.000 житеља западне Славоније са око 4.000 војника, која је била под заштитом УН. Народ западне Славоније, памтећи страдања Срба у Јасеновцу, злогласном усташком логору из Другог светског рата, и у Пакрачкој Пољани, такође злогласном „новоусташком“

21 година од српског страдања у хрватској операцији „Бљесак“ на западну Славонију (ВИДЕО)

1. мај 2016.

Служењем парастоса, полагањем вијенаца на спомен плочу и спуштањем цвијећа у ријеку Саву у Градишци се обиљежила 21 година од српског страдања у хрватској операцији „Бљесак“ на западну Славонију, у којој је убијено или нестало 283 Срба. Спуштањем вијенаца у ријеку Саву са средине моста између Босне и Херцеговине и Хрватске завршено је обиљежавање 21 године од егзодуса 15.000 Срба из западне Славоније током хрватске операције „Бљесак“ 1995.године. Обиљежавање је почело поменом за 283 погинулих или несталих Срба у Цркви Покрова Пресвете Богородице. Хрватска војска је у операцији „Бљесак“ прије 21 годину напала са 16.000 припадника, 15.000 житеља западне Славоније које је бранило око 4.000 војника Војске Републике Српске Крајине, и та територија

21 година без казне за убијене Србе у „Бљеску“

30. април 2016.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик присуствоваће сутра у Градишци обиљежавању 21 године од страдања и егзодуса Срба из Западне Славоније, најављено је из кабинета предсједника Српске. Програм обиљежавања почиње у 10.30 часова служењем парастоса у Цркви Покрова Пресвете Богородице у Градишци. Раније је најављено да ће помену присуствовати и министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић. Сутра се навршава 21 година од агресије хрватских оружаних снага на западну Славонију, назване „Бљесак“, у којој је 1. и 2. маја 1995. године убијено или нестало 283 Срба, од којих 55 жена и 11 дјеце. Из Документационо-информациони центар „Веритас“саопштено је да је 1. маја 1995. године 16.000 припадника хрватских оружаних снага

Штрбац: Од Загреба не очекујем истраге већ ревитализацију усташтва

23. април 2016.

Директор Документационо информативног центра „Веритас“ Саво Штрбац рекао је да од нове хрватске власти не очекује да било шта покрене са мртве тачке што се тиче истраге злочина над Србима, осим релативизације и ревитализације усташтва. „Када нису успјели ови претходни који су били лијева опција на власти, од ових профашиста, како се сами декларишу и како их декларише пола Хрватске, не можеш ништа очекивати што се тиче процесуирања припадника њихових оружаних снага“, истакао је Штрбац, који је у Цркви Светог Марка присуствовао парастосу српским жртвама „Бљеска“. Он је додао да, нажалост, већ годинама понавља исту ствар да нема још ни оптужених, нити правих истрага у вези са злочином Хрватске војске

Обележена годишњица страдања Срба у хрватском „Бљеску“

22. април 2016.

Парастосом у Цркви Светог Марка и полагањем венаца данас је у Београду обележена 21 година од страдања Срба у Хрватској војној акцији „Бљесак”, где су присутни затражили да се одговорни за тај злочин процесуирају. Драгана Ђукић из Удружења породица несталих и погинулих лица „Суза” рекла је да породице не могу да забораве тај дан и да је свима веома битно да нађу кости својих најмилијих те да их достојно сахране јер то заслужује свако. Она је истакла да је порука и ове године да се убрза процес и реше сви нестали случајеви као да се више никада то не понови. „У акцији „Бљесак” убијено је и нестало 283 особе, 57