Бљесак Архиве - Страница 3 од 10 - Јадовно 1941.

Почетна » Отаџбински рат » Бљесак » Страна 3

Обиљежавање 26-те годишњице страдања српског народа Западне Славоније у агресији хрватске војске под називом „Бљесак“

29. април 2021.

Удружење породица „Суза“, обавјештава да се због Вскршњих празника помјера датум обиљежавања 26-те годишњице страдања српског народа Западне Славоније у агресији хрватске војске под називом „Бљесак“. Тужна годишњица обиљежиће се у недељу, деветог маја, 2021. године са почетком у 11 часова и 30 минута Свештенство цркве „Свети Марко“ служиће ПОМЕН жртвама а послије тога положићемо вијенац и руже на споменик жртвама ратова деведесетих у Ташмајданском парку. Војну операцију „Бљесак” спровеле су хрватске војне и полицијске снаге, Првог маја 1995. године на територији западне Славоније, која је била у саставу тадашње Републике Српске Крајине. У вријеме напада, подручје западне Славоније било је под заштитом снага УН-а. За само 36 сати протјерано

У ГРЕЂАНИМА СЛУЖЕНА ЛИTУРГИЈА И ПОМЕН УБИЈЕНИМ МЈЕШTАНИМА

27. октобар 2020.

У Гређанима, код Окучана, данас су поводом храмовне славе Свете Петке, служени литургија и помен Србима из овог села које су од 1991. до 1995. године убиле хрватске снаге, те усташе у Другом свјетском рату од 1941. до 1945. године. Пише : Миломир САВИЋ Литургију и помен служили су свештеници Огњен Tенџерић и Драган Антонић, потврђено је Срни у Епархији пакрачко-славонској. Његово преосвештенство епископ пакрачко-славонски Јован је 2016. године освештао у старом дијелу Цркве Свете Петке у Гређанима спомен-плочу у знак сјећања на 18 убијених Срба 1991-1995. године из овог села. На спомен-плочи исписана су имена убијених мјештана – Драгиња и Ђуро Чалић, Милка и Рада Гаћеша, Рајко Гљивица, Саво

Линта: Хрватска плански блокира рјешавање питања више од 1700 несталих Срба јер се на званичном хрватском списку несталих налази више Срба него Хрвата

25. октобар 2020.

Линта истиче да Србија треба да захтјева да Хрватска објави националну припадност 1869 несталих грађана колико их се налази на званичном хрватском списку. Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцјењује да Хрватска плански блокира рјешавање питања више од 1700 несталих Срба јер се на званичном хрватском списку несталих налази више Срба него Хрвата. „Представници хрватске власти у јавности годинама износе податак о 1869 несталих грађана Хрватске али упорно одбијају да кажу да од тога броја више од 1100 су нестали Срби а мање од 800 су нестали Хрвати. Поред тога, Хрватска више од 7 година одбија да на свој званични списак дода 630 несталих Срба које је 2013. године

Хрватски генерали оптужују Туђманове наследнике за лов на „усташке змије”

8. јун 2020.

Група од 16 пензионисаних генерала хрватске војске оштро је критиковала политичке гарнитуре које су, како кажу, наследиле Туђмана на кормилу државе и лично поново откопали ровове, пуни жара и заноса у тражењу „усташких змија”. Њихово понашање, сматрају генерали, је несхватљиво у, како кажу, слободној, самосталној и демократској Хрватској у односу према жртвама Другог светског рата, послератног периода и комунистичког система. У отвореном писму јавности, поводом пресуде Високог прекршајног суда о употреби усташког поздрава „за дом спремни” у песми Марка Перковића Томпсона, генерали наводе да се у Домовинском рату није питало „на чијој су страни били наши очеви и дедови у 2. светскоме рату”, преноси Танјуг. Истичу да су Хрватску, поносну

Знате ли да су у Операцији Бљесак почињени ратни злочини?

10. мај 2020.

Бљесак се дефинише као нагло повећање зрачења (од рендгенског до радиоактивног) у ограниченом подручју Сунчеве атмосфере, које траје од неколико минута до неколико сати. Извор: AUTOGRAF.HR ; Аутор: Иван Зидаревић ; 09. мај 2020. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Бљесак који видимо на небу често је један вид пражњења атмосферског електрицитета које се огледа у виду светлосног бљеска који долази са одређеним праском на небу. Kако нам је Руђер Бошковић синоним за Бошковићеву

СПУШТЕНИ ВИЈЕНЦИ У РИЈЕКУ САВУ

1. мај 2020.

ГРАДИШКА, 1. МАЈА /СРНА/ – У ријеку Саву код моста у Градишци спуштени су вијенци у знак сјећања на све убијене и прогнане Србе из западне Славоније током хрватске војно-полицијске акције „Бљесак“ 1995. године. Вијенце су у ријеку Саву спустили предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић, српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, министар рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић, градоначелник Градишке Зоран Аџић, те представници Срба избјеглих из западне Славоније. Претходно су положени вијенци на спомен-плочу српским жртвама из западне Славоније. Вијенце су положили Цвијановићева, Додик, Милуновић, Аџић, те представници Срба избјеглих из западне Славоније. Хрватске војно-полицијске снаге 1. и 2. маја 1995. године извршиле су акцију „Бљесак“ на западну Славонију,

Жарковић: Ни након 25 година нико није одговарао за злочине у акцији “Бљесак”

30. април 2020.

Предсједник Удружења протјераних Срба из Западне Славоније Крста Жарковић изјавио је Срни да ни након 25 година од егзодуса Срба са тог подручја нико није одговарао за почињене злочине, али да ово удружење неће одустати од намјере да се процесуирају одговорни за злочине у акцији хрватске војске и полиције “Бљесак”. “Удружење неће никад одустати од намјере да се лицу правде приведу и процесуирају одговорни за ратне злочине почињене над Србима у Западној Славонији у операцији хрватске војске и полиције Бљесак 1995. године”, нагласио је Жарковић. Жарковић је рекао да ће у петак, 1. маја, у Градишци бити обиљежено 25 година од егзодуса Срба из Западне Славоније, али да ће то

ВЕРИТАС: Годишњица страдања Срба из Западне Славоније 1. и 2. маја 1995. године

30. април 2020.

Првог маја 1995. године хрватске оружане снаге извршиле су агресију, под кодним називом “Бљесак“, на српску област Западна Славонија, у саставу Републике Српска Kрајина (РСK), у вријеме када је ова област била под заштитом УН-а ( UNCRO – Сектор “Запад”). Против западнославонских Срба, са око 15.000 житеља и са око 4.000 војника, кренуло је више од 16.000 припадника хрватских оружаних снага. Заштитне снаге УН-а, на вријеме упозорене од стране хрватских генерала, повукле су се на безбједна мјеста, препуштајући своје штићенике на милост и немилост агресору. Народ западне Славоније, сјећајући се Јасеновца из ‘41. и Пакрачке Пољане из ‘91, кренуо је у егзодус према Српској. На путу према “мосту спаса” до

Саво Штрбац: УСТАВНА “ПОБУНА” У ВРИЈЕМЕ ПАНДЕМИЈЕ

17. април 2020.

Ових дана добио сам одлуку Уставног суда Хрватске (Број: U-III-3521/2018 od 10. marta 2020) којом се уставна тужба Недјељка Благојевића одбија у дијелу који се односи на повреду права на правично суђење а одбацује у дијелу који се односи на повреду права на живот, која права гарантује и Устав РХ и европска Kонвенција о заштити људских права. Подносилац уставне тужбе је Србин, који је до 1. маја 1995. живио у САО “Западна Славонија”, чији је син Тихомир (25) убијен 28. априла 1995. на бензинској пумпи код мотела “Славен” у близини Нове Градишке, поред аутопута Београд – Загреб (некада пут “братства и јединства”), гдје је дошао по гориво. Ово убиство је

Роман “Бљесак” – прича о рату, страдању и достојанству

16. децембар 2019.

У Бањалуци је синоћ промовисан роман “Бљесак” Жељка Мандића који говори о рату у Западној Славонији. Мандић је рекао да је ово антиратни роман који “више говори о нама него о другој страни”. “То је прича о јунаку који проживљава тај рат и кроз своје личне трагедије и дилеме покушава да из њега изађе као човјек и да се од онога са чим је суочен у рату и страдању издигне ријешен свих моралних дилема, спреман да настави живот”, рекао је Мандић новинарима у Бањалуци. Према његовим ријечима, читалац романа би требало да се “пребаци” у вријеме рата да би осјетио како је тада живио човјек око кога су падала гранате

Идентификовано 11 српских жртава страдалих од 1991. до 1995. у Хрватској

17. јун 2019.

Према подацима Комисије, кроз овај процес у периоду од 2001. до 2019. године, из регистрованих, масовних гробница и појединачних гробних места ексхумирани су посмртни остаци преко 1400 жртава српске националности страдалих у оружаним сукобима на територији Републике Хрватске, а посмртни остаци преко 980 идентификованих жртава су предати породицама ради сахране. Илустрација / Фото: АП / Новости У Заводу за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета у Загребу обављена је идентификација посмртних остатака 11 жртава српске националности. Уз присуство чланова породица обављена је идентификација посмртних остатака жртава страдалих током оружаних сукоба на простору бивше Југославије, у периоду од 1991. до 1995. године, на подручју Републике Хрватске, саопштила је Комисија за нестала

Хиљаде Срба на Сабору у Крушедолу

25. мај 2019.

На Фрушкој Гори, код манастира Крушедол, данас је одржан 13. Крајишки црквено-народни свесрпски сабор „Крушедолска звона“ посвећен српским жртвама из ратова деведесетих година прошлог вијека. Његово преосвештенство епископ сремски Василије захвалио је Србији што је несебично примила прогнанике и пружила им нови дом, те нагласио да никад не треба да се заборави оно што се десило и шта се дешава српском народу. – Хвала земљи Србији која нас је несебично примила у своје окриље. Не смијемо зато никад заборавити да се окупљамо овдје на овом светом мјесту, манастиру Крушедол. Манастир Крушедол је зборно мјесто свих Срба, ма одакле дошли и пришли, овде су своји на свом на свом. Посебно ове

Прво „помјерили“ Србе у Уставу, па кренули у независност

20. мај 2019.

У Хрватској се обиљежава 29 година од референдума о самосталности, у којем се 93 одсто бирача изјаснило да жели независну државу, и то по новом уставу, у којем су Срби престали бити народ и постали национална мањина. У Уставу СР Хрватске из 1974. године наводи се да је „СР Хрватска национална држава хрватског народа, држава српског народа у Хрватској и држава других народа и народности који у њој живе“. Међутим, у Уставу Хрватске, који је 1990. године писао тада владајући ХДЗ, унесене су измјене. „Република Хрватска установљава се као национална држава хрватског народа и држава припадника других народа и мањина, који су њени држављани: Срба, Муслимана, Словенаца, Чеха, Словака, Италијана,

Бљeсaк смрти

15. мај 2019.

Нa трибини у Приврeднику ‘ВРA Бљeсaк – пoглeд сa жртвинe стрaнe’ жртвa Бљeскa Mирoслaв Вукoвић изниo je пoтрeснo сjeћaњe нa стрaдaњe свoje пoрoдицe у сeлу Meдaри Хрвaтскa гoвoри o свojим вojним aкциjaмa кao примjeримa вojнoг умиjeћa и хумaнoсти; нo прoтjeрaни Срби пaмтe другaчиje сликe – eгзoдус, убиjaњe цивилa и бoмбaрдирaњe избjeгличких кoлoнa – рeчeнo je нa трибини ‘ВРA Бљeсaк – пoглeд сa жртвинe стрaнe’ у прoстoриjaмa ‘Приврeдникa’ у Зaгрeбу уз пoдсjeћaњa дa зa тaдa пoчињeнe мaсoвнe злoчинe ниткo ниje oдгoвaрao. – Сeлo Meдaри билo je нa линиjи рaздвajaњa и у сeлу ниje билo никaквих jeдиницa. Уoчи 1. мaja свe je билo мирнo. Oтaц и ja смo дoшли из Бoсaнскe Грaдишкe,

У операцији „Олуја” протерани су крајишки Срби (Фото Александар Келић)

Затирање Срба – Највећи „домет“

14. мај 2019.

Некадашњи југословенски генерал и први хрватски предсједник Фрањо Туђман, чији дан рођења данас прослављају у Хрватској, довршио је усташку стратегију „коначног рјешења српског питања“ – укинуо је уставну равноправност Срба и етнички очистио српске крајеве у Хрватској. Под Туђмановим вођством изведене су акције „Бљесак“ и „Олуја“, у којима је из Хрватске протјеран највећи дио српског становништва. Имовина Срба је попаљена, а у хрватским градовима махом су остајали без станова и радњи. За вријеме Туђмановог предсједниковања Србима је укинут конститутивни статус, који су имали колико због историјског трајања у Хрватској, толико и због геноцида који је над њима почињен у Независној Држави Хрватској, али и због заслуга за ослобођење Хрватске 1945.