English Душан Басташић, предсjедник Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора „Јадовно 1941“, и владика горњокарловачки Герасим обавиjестили су данас Његову светост патриjарха српског Иринеjа да jе 24. jуни проглашен Даном сjећања на Јадовно и замолили га да таj дан буде уписан у црквени календар. Они су обавиjестили патриjарха Иринеjа да jе у току обнова спомен-подручjа Јадовно, гдjе су усташе звjерски убиле 40 123 заробљеника у само 132 дана постоjања логора, а међу њима jе било 38 010 Срба и приближно 2 000 Јевреjа. Басташић jе рекао да су замолили патриjарха Иринеjа да служи парастос на 70 година jадовинске трагедиjе 25. jуна 2011. на Јадовну, као и да благослови

Srpski Ante Zemljar: Charon and Destinies USTASHI DEATH CAMPS SLANA AND METAJNA AT THE ISLE OF PAG, CROATIA -1941.. Charon and Destinies is a horrendous story about Ustashi death camps Slana and Metajna on the Isle of Pag, Croatia. Ustashi camps were established at the beginning of June and closed nearing the end of August 1941. Vividly depicted are beastly tortures committed by Ustashi, whose monstrosity surpassed vicious mediaeval inquisition tortures. Names and events are authentic. Those are testimonies of eye-witnesses, rare living survivors, and court witnessing of imprisoned Ustashi. Slana and Metajna, surrounded by Adriatic sea, are places of unthinkable terror, bestialities committed by monster-people-places of suffer of thousands

АНТЕ ЗЕМЉАР је рођен у Пагу 1922. године. Судионик је НОБ-а од 1941. као илегалац, политички радник и официр. Од 1949. до 1953. као политички затвореник прошао је тортуру на Голом отоку. Основно и средњошколско образовање стекао је у Пагу и Шибенику, а у Загребу је дипломирао компаративу књижевност на Филозофском факултету. Објавио је десетак књига. Анте Земљар се у књижевности огледао као пјесник, приповједач, путописац, романописац, критичар и сценариста. Сурађивао је у готово свим релевантним књижевним часописима, а писао је и радиокомедије те филмске сценарије. Посебно се истакао тзв. оточном књижевности, описавши у неколико књига поднебље и људе из којега је потекао – Хрватско приморје и кварнерске отоке. Објавио

Da bi se otkrilo čvrsti podatak, gdje i kada, te kako počinje paška ustaška veza sa organizacijom konc. logora na SLANI kao i lukavština u škrtim riječima kojima ovi organizatori bježe od priznanja a preko čega mi ostajemo bez jedinstvenih podataka, treba pogledati okolnost pod kojim su ustaše u Pagu 10. IV 1941. god. preuzimali vlast (načelnika, logornika, povjerenika). »Nedjelja« ustaški list u svibanjskom i lipanjskom broju 1941. donosi dopis već pominjanog kanonika, ustaškog organizatora Josipa Felicinovića, koji nas detaljno upoznaje s aprilskim (ratnim) danima kao i daljnim danima – uspostave ustaške vlasti u Pagu. Svi citati u ovom odlomku uzeti su iz njegova dva dopisa pod naslovima »Zadnji trzaji

Парастос jадовинским жртвама служио jе Епископ Горњокарловачки Герасим уз саслужење свештенста и монаштва наjсветиjих Епископиjа Далматинске, Захумско-херцеговачке, Браничевске и Горњокарловачке, док jе после парастоса Кадиш, jевреjску молитву за мртве, читао загребачки Рабин Лучано Прелевић. Парастосом, паљењем свећа и полагањем венаца код Шаранове jаме у кругу девастиранога Спомен обележjа нa Велебиту у Хрватскоj у суботу jе после 22 године одржан парастос а затим и комеморативни скуп jадовинским жртвама комплекса усташких логора у коjима су на наjсвирепи начин убиjено више од 40 хиљада Православних Срба, Јевреjа и незнатан броj неподобних Хрвата. Парастос jадовинским жртвама служио jе Епископ Горњокарловачки Герасим уз саслужење свештенста и монаштва наjсветиjих Епископиjа Далматинске, Захумско-херцеговачке, Браничевске и Горњокарловачке, док