arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

У Загребу одржана промоција књиге аутора Миланa Басташићa,“Билогора и Грубишно Поље 1941 – 1991.“

Синоћ, jе у Загребу, у дворани Парохиjе СПЦ Загребачке, одржана ромоциjа књиге  аутора Миланa Басташићa, „Билогора и Грубишно Поље 1941 – 1991. Пред шездесетак гостиjу, о књизи су говорили Проф. др. Светозар Ливада, Проф. др. Ђуро Затезало и књижевник и рецензент Василиjе Каран. Током промоциjе, Др Душан Басташић jе упознао госте са радом и циљевима Удружења грађана jадовно 1941. основаног у Бањалуци. Своjе утиске о књизи изниjели су и домаћин, господин Велимир Секулић и парох Отац Маринко Јуретић.   Везане виjести: „Bilogora i Grubišno Polje 1941-1991.“ – Bilješka: Velimir Sekulić Загреб: Књига о страдању Срба  

bilogora_i_grubisno_polje_1941_1991_milan_bastasic_v.jpg

ПРЕНОСИМО: Загреб: Књига о страдању Срба

У Загребу jе одржана промоциjа књиге Милана Басташића „Билогора и Грубишно Поље 1941-1991.“ Промоциjу, коjоj jе присуствовао већи броj људи, организовало jе Удружење потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Јадовно 1941. из Бањалуке. О књизи коjа говори о страдању Срба тог северозападног дела Хрватске у Другом светском и рату 1990-их говорили су председник Удружења Душан Басташић, историчар Ђуро Затезало, социолог Светозар Ливада и jедан од рецензената, бањалучки писац Василиjе Каран. Пошто аутор ниjе могао да дође, приказан jе видео запис његове изjаве. Страдања Срба у том краjу где jе пре 1941. живело 8.000 Срба почела су у ноћи 26/27 априла 1941. кад jе 504 мушкараца покупљено по кућама, одведено

DSC00918.jpg

На Јадовну 26 јуна 2010. – Обраћање Душана Басташића предсједника Удружења Јадовно 1941.

English Господине Предсjедниче Републике Хрватске, Ваше Екселенциjе, даме и господо, добар Вам дан. Преосвећени Владико, браћо и сестре, Помаже Бог. Поздрављам Вас испред Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Јадовно 1941. Изражавам велику захвалност свима онима, коjи су подржали нашу инициjативу да се прво обиљежавање Дана сjећања на Јадовно одржи данас на овако достоjанствен начин уз обнову двиjу Спомен плоча. Поред помоћи многих добрих људи, посебно истичем подршку Српског народног виjећа, Асоциjациjе избjегличких удружења Срба из Хрватске у Београду, Горњокарловачког Владичанства Српске Православне цркве и Организациjе Срба из средње Европе. Велико разумиjевање замjеника жупана Личко-Сењског  господина Милана Крмпотића нам значи много али и буди наду да можемо очекивати

На Јадовну 26 jуна 2010. - Прво обиљежавање Дана сjећања на Јадовно 1941.

ПРЕНОСИМО: Против политике изједначавања жртава

У рејону Шаранове јаме, близу мјеста некадашњег усташког логора Јадовно, одржана је 26. јуна комеморација и прво обиљежавање Дана сјећања за преко 40 000 жртава тог усташког логора смрти који је дјеловао преко љета 1941. године. Комеморацији су присуствовали хрватски предсједник Иво Јосиповић, изасланик предсједника Србије Бориса Тадића Млађан Ђорђевић, изасланик премијера РС Саво Лончар, хрватски вицепремијер Слободан Узелац, амбасадор Србије Станимир Вукићевић, већи број државних званичника , као и руководиоци града Госпића и Личко сењске жупаније на челу са замјеником жупана Миланом Крмпотићем. Споменимо да се комеморацији придружила и мајка српског предсједника, Невенка Тадић, чији је отац једна од жртава тог усташког стратишта. Обиљежавање првог Дана сјећања на жртве

ПРЕНОСИМО: ПЕЧАТ У ХРВАТСКОЈ: Ни Косова ни Јадовна

Јун 30, 2010. –  20:00 – Пише Наташа Јовановић Убиjање Срба и Јевреjа у Јадовну траjало jе само 132 дана. Више од пола века касниjе, обрачун са преосталим Србима претворен jе у Домовински. Над Шарановом jамом прошле недеље  репортери „Печата“ присуствовали су првом званичном помену над жртвама после 69 година. Јесу ли се времена променила или jе приступ друкчиjи? Шта би било да жртве устану са дна велебитских jама или проходаjу кроз камену пустињу на острву Пагу? Да jе Јадовно jедно тужно место, потврђуjе и само његово име. Данас jе то село у Хрватскоj пусто, и има само два становника. Зову се Катарина и Антун Новачић. Они су jедини становници

На Јадовну 26 jуна 2010. - Прво обиљежавање Дана сjећања на Јадовно 1941.

ПРЕНОСИМО: НОВОСТИ-Прекинута завјера шутње о Јадовном – Пише Ернест Маринковић

Мирити се можемо, али не смијемо заборавити тко је био тко у Другом свјетском рату, која је то идеологија донијела мучења и холокауст те тко је то зло, на концу, побиједио, рекао је предсједник Иво Јосиповић у Јадовном. У срцу густе велебитске шуме, двадесетак километара од Госпића, и данас као да развалинама Меморијалног центра Јадовно лутају духови из не тако давне прошлости, ојађени што је тај подсјетник на времена која се никада не би смјела поновити у таквом јадном стању. До запуштених и зеленилом обраслих руина води макадамски пут који километар и пол ниже, гдје престаје асфалт, пролази крај викенд-куће у власништву Хрватских шума. Меморијални центар, подигнут на мјесту гдје

DSC01747.jpg

НЕ ЗАБОРАВИТИ ЖРТВЕ ЈАДОВНА – СРБЕ И ЈЕВРЕЈЕ

Latinica | English РС – Израел – Удружење „Јадовно“ Приредио: Дарко Терзић БАЊАЛУКА, ЈЕРУСАЛИМ, 8. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ – Предсједник Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора „Јадовно 1941.“ Душан Басташић упознао је  релевантне институције у Израелу о страдању жртава Јадовна, пошто се о томе у израелској јавности не зна готово ништа, иако је међу страдалима и већи број Јевреја. „Јадовно је и српско и јеврејско стратиште, на коме је од  40 123 жртве, колико их је евидентирао др Ђуро Затезало, било  и око пет одсто Јевреја. Међу тих пет одсто убијено је  2 000  јеврејских  омладинаца, интелектуалне и спортске јеврејске елите у Хрватској“, пренио је Басташић својим домаћинима у

karnenu.jpg

Прилог о Јадовну у талијанском часопису „Карнену“

Истина о Јадовну, доступна је и на италијанском језику, објављена на четири странице часописа Карнену, месечног листа најстарије еколошке организације на свету Керен Каземетх Леисраел. Од оснивања, 1901. године, па до сада, организација се разгранала широм света и преко локалних партнера – националних удружења ККЛ – исушила мочваре, засадила преко 200 милиона дрвећа, изградила путеве, водоводе, бране, пустиње претворила у плодно земљиште, те постала светски лидер у технологији прикупљања и чувања кишнице и употреби рециклиране воде у пољопривреди и индустрији. Часопис је родјен истовремено са самом организацијом и артикулисан је у више рубрика. Излази једном месечно у свим земљама света и глобално је доступан  преко интернета на сајту www.kklitalia.it Једна

Logo-Prosvjeta.jpg

Страдања Срба на Јадовном и у Граду Госпићу – Пише: Софија Пејновић

Архив Срба у Хрватскоj настоjи прикупити и сачувати сваки запис коjи говори о хисториjи Срба у Хрватскоj, о вjековном постоjању Срба на овим просторима, особито данас када ходамо по опустошеним подручjима Хрватске. И након пуних 70 година нама jе изузетно важно то вриjеме. Осврћемо се на наjкрупниjе догађаjе стога што су та збивања била од хисториjског значаjа за Србе на овом простору. Одмах након што jе успостављена Независна држава Хрватска донесени су прописи коjи су озаконили терор и одредили државне институциjе коjе ће терор проводити. Доласком Павелића на власт Срби су се нашли пред догађаjима коjе првих дана нису могли разумjети…одвођење људи у логоре, неизвjесности што се с њима догодило,

Преглед догађања на простору источне Билогоре 1941. и 1942. године

Билогора и Грубишно поље 1941 – 1991. Почетна страна… Садржај поглавља Увод Историјски контекст и његов утицај на уже географско подручје Догађања пред први и други свјетски рат Преглед догађања на простору источне Билогоре 1941. и 1942. године Географски положај и становништво Окупација и успостава усташке власти Хапшења, терор и депортације Напад партизана и усташка одмазда Свједочанства о геноциду Злосутно прољеће Бомбардиран је Београд, рат је почео Хрватска сељачка заштита на сцени Побуна 108. пука на мобилизацијском зборишту у Клокочевцу Долазак брата Стеве Ноћ страве и ужаса Комшије и пријатељи, који то више нису Неколико ширих, аутентичних свједочења Марвеним вагонима за Копривницу Колоне смртника иду према Велебиту Тихомир Т. Продановић:

Позив донаторима за помоћ у организацији међународне конференције „Јадовно 1941.“

Позив донаторима за помоћ у организациjи међународне конференциjе „Јадовно 1941.“ Ћирилица | English Поштована господо, Обраћам Вам се испред удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Јадовно 1941. Иако су наши очеви и дједови побијени прије готово 70 година, ми њихови потомци тај губитак као дубоку рану осјећамо и данас. На подручју комплекса усташких логора Јадовно, претече Јасеновца, у току само 132 дана, на најсвирепије начине побијено је 40.123 Срба, Јевреја, и осталих “непоћудних елемената” са подручја цијеле тадашње НДХ. Побијене жртве бачене су у велебитске јаме, у море велебитског канала или су затрпане камењем на острву Пагу. Мјеста њиховог убиства су и данас необиљежена и неприступачна. На иницијативу  нашег

Конференција за новинаре: Јадовно 1941

Снимак конференције за новинаре 12.01.2010. у Бањалуци

Бања Лука, 12. јануар 2010. – Конференција за новинаре поводом оснивања Удружења грађана „Јадовно 1941“. Гости, излагачи по реду обраћања: Др Душан Басташић, Проф.др. Светозар Ливада, Умировљени Епископ Атанасије Јевтић, Проф. др. Ђуро Затезало, Проф. Јован Мирковић, Протосинђел Јован Ћулибрк, Др. мед.сци. Милан Басташић.  

IMG_9396.jpg

Његова светост патријарх српски Иринеј примио представнике удружења Јадовно 1941

English Душан Басташић, предсjедник Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора „Јадовно 1941“, и владика горњокарловачки Герасим обавиjестили су данас Његову светост патриjарха српског Иринеjа да jе 24. jуни проглашен Даном сjећања на Јадовно и замолили га да таj дан буде уписан у црквени календар. Они су обавиjестили патриjарха Иринеjа да jе у току обнова спомен-подручjа Јадовно, гдjе су усташе звjерски убиле 40 123 заробљеника у само 132 дана постоjања логора, а међу њима jе било 38 010 Срба и приближно 2 000 Јевреjа. Басташић jе рекао да су замолили патриjарха Иринеjа да служи парастос на 70 година jадовинске трагедиjе 25. jуна 2011. на Јадовну, као и да благослови

Прилози – слике

Евица Басташић (ауторова мајка) за таром Народна ношња у западној Славонији Стево Басташић, шегрт на пекарском занату у Старом Бечеју, са пријатељем Николићем (брицом) Слагање жита у гран’це „Машинање“ жита Обиљежавање годишњице пробоја логораша, Градина 26. април 2009. Преживјели свједоче, Милан Басташић на Градини 26. априла 2009.   < „Грубишнопољски лист“, бр. 88, од 30. априла 1991. године                            Садржај                               Поговор >  

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.