English Рори Јеоманс Јеоманс истражуjе у Архиву удружења, радећи на своjоj новоj књизи о терору у Независноj Држави Хрватскоj Протеклих десет дана у Бањалуци борави британски историчар Рори Јеоманс ( Rory Yeomans). На позив удружења, циjењени историчар истражуjе грађу у Архиву удружења Јадовно 1941, радећи на своjоj новоj књизи о терору у Независноj Држави Хрватскоj, под насловом ”Утопиjа терора: Живот, смрт и свакодневно искуство у усташкоj Држави” (The Utopia of Terror: Life, Death and Everyday Experience in the Ustasha State). Рори Јеоманс jе аутор књиге ”Визиjе уништења: Усташки режим и политичка култура фашизма 1941-1945” (Visions of Annihilation: the Ustasha Regime and the Cultural Politics of Fascism, 1941-1945.) издане 2013. године

Паг Изрaeлскa TВ eкипa кoja je нa oтoку Пaгу пoкушaлa снимити кaдрoвe зa дoкумeнтaрни филм нa тeму устaшких кoнцeнтрaциjских лoгoрa трeбaлa je бaрeм упутити прoсвjeд вeлeпoслaнству Изрaeлa у Хрвaтскoj зaтo штo je бeзoбзирнo, нaкoн нeприjaтeљскe рeaкциje нeкoлицинe мjeштaнa, a зaтим и пaрaнoичнoг пoнaшaњa држaвних oргaнa (пoлициje), дeпoртирaнa с oтoкa нa кoпнo. С oбзирoм нa тo дa су oпрeмa и снимљeни мaтeриjaл oстaли читaви и никoмe oд oсoбљa ништa сe ниje дoгoдилo, испaдa дa су joш и дoбрo прoшли. Taкo нипoштo ниje билo с oсaм хиљaдa Жидoвa, Рoмa и Србa кojи су у љeтo 1941. из Зaгрeбa и Ликe дeпoртирaни у устaшкe кoнцeнтрaциjскe лoгoрe нa пoдручjу пaшкe увaлe Слaнa, гдje су

Маj 2006- Повратак са Слане. Дени и Хаjа Новак и Душан Басташић Сви су се мjештани нашли увриjеђени, jер они стално долазе, снимаjу неке куће, да су тамо били логораши, што ниjе истина – тако jе jедан становник Пага ХРТ-овим новинарима обjаснио зашто су са свога отока протjерали израелску телевизиjску екипу коjа jе у ували Слана и Матеjна намjеравала снимати документарац о тамошњим усташким логорима. Хоће ли сутра неки локални хахари на исти начин поступити и у Јасеновцу? Добро, логори на Пагу нису обиљежени и риjетко се спомињу, али тешко да тамошњи становници не знаjу да jе у љето 1941. на сjеверноj страни њихова отока било заточено неколико тисућа Жидова,

English Ходочасници испред Основне школе у Метаjни Израелска ТВ екипа сприjечена jе да на острву Паг сними документарни филм о усташким концентрационим логорима успостављеним почетком Другог свjетског рата у ували Слана и Метаjни. Мjештани Метаjне позвали су у суботу, 5. септембра, полициjу због „неовлаштеног“ снимања, па jе израелска ТВ екипа напустила Паг у пратњи полициjе. „Ово jе jедан у низу примjера коjи показуjе посљедице тога што хрватски народ, за разлику од њемачког, ниjе прошао катаразу и ниjе се суочио са тим диjелом своjе историjе, него се континуирано бришу и негираjу трагови злочина“, рекао jе за Срну предсjедник Удружења „Јадовно 1941“ Душан Басташић. Он jе изразио наду да ће ово искуство

English Израелска ТВ-екипа коjа jе хтjела снимати документарац о усташким логорима напустила Паг под пратњом полициjе Спомен плоча на мjесту усташког логора у ували Слана на отоку Пагу Израелска ТВ екипа намjеравала jе на отоку Пагу снимати документарни филм о усташким концентрациjским логорима успостављеним почетком Другога свjетског рата у ували Слана и Метаjни на Пагу, али то нису успjели jер су мjештани Метаjне позвали полициjу због неовлаштеног снимања школе те jе израелска ТВ екипа напустила Паг у пратњи полициjе, обjавио у недjељу ХРТ-а у свом средишњем Дневнику ЗАГРЕБ – Израелска ТВ екипа намjеравала jе на отоку Пагу снимати документарни филм о усташким концентрациjским логорима успостављеним почетком Другога свjетског рата у

Званични Загреб и даље глув на све позиве да обележи место злогласних усташких логора на Пагу Битка да Хрватска призна да се на Пагу у време НДХ десио масовни злочин над Србима и достоjно обележи место на коме се налазио злогласни логор Слана и даље не престаjе. Ових дана навршило се 74 године од затварања логора, али нова хрватска власт са председницом Колиндом Грабар Китаровић на челу ниjе показала намеру, баш као ни њихови претходници, да из пиjетета према осам хиљада убиjених људи (међу коjима jе било много жена и деце), постави обележjе на том делу острва. Тачниjе, да обнови спомен-плочу коjа jе већ три пута уништавана. Представници Удружења „Јадовно

Један од првих и наjзлогласниjих усташких логора – Слана на Пагу, затворен jе на данашњи дан 1941. године, непуна три мjесеца послиjе оснивања, подсjећаjу из Удружења „Јадовно 1941“. У вриjеме затварања три пашка логора, логора Слана за Србе, логора за Јевреjе и логора Метаjна у коjем су били смjештени жене и дjеца, у њима jе остало jош око 200 људи коjи су бродовима транспортовани у Карлобаг, а одатле у Госпић. Они коjе усташе нису успjеле да побиjу у Госпићу транспортовани су преко Јастребарског у Јасеновац и то су били први jасеновачки логораши. Само у току jедне ноћи, између 14. и 15. августа 1941. године, уочи празника Велике Госпе, на Пагу

Спремна jе за штампу нова књига у издању УГ Јадовно 1941. Рафаел Израели: „Логори смрти Хрватске – визиjе и ревизиjе, 1941 – 1945“. У овоj вриjедноj књизи свjетски познатог и признатог историчара, читаво jедно поглавље посвећено jе групи логора Госпић-Јадовно-Паг. Удружење jе финансирало трошкове откупа права, превода, лектуре, коректуре и прелома књиге. Ако сте у прилици, и мањим прилогом помоћи у покривању трошкова штампе, много ћете нам помоћи. Трошкови штампе за тираж од 700 примjерака износе 3.200 КМ или 1.600 Евра.   Информациjе о донациjама могу се наћи на нашем саjту Jadovno.com . Уз уплату, наведите напомену: За књигу!   Хвала Вам унаприjед! Душан Ј. Басташић Предсjедник УГ Јадовно 1941.

Споменик у Србу У Србу jе данас обиљежен Дан устанка народа Хрватске у Другом свjетском рату, а недалеко од Споменика устанку одржан jе и скуп десничара на чиjе провокациjе полициjа ниjе реаговала. Обиљежавање дана устанка организовали су Српско народно виjеће (СНВ) и Савез антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске, чиjи предсjедник Фрањо Хабулин jе истакао да, иако jе Хрватска данас пуноправна чланица ЕУ, у њоj постоjе снаге коjе желе да укину права мањина, саопштено jе из СНВ-а. Хабулин jе рекао да jе Хрватска jединствена у оквиру своjих граница и да исти закони коjи важе у jедноj региjи, вриjеде и у другоj и да нема разлога да се исти односи према националним

Ако бисте користили интернет са циљем да упознате Србе Босне и Херцеговине не би сте много тога научили, jер сем саjта „Јадовно“ коjи са своjих 7.500 текстова обухвата страдање Срба у свим покраjинама и епохама, текстови о Србима су више него оскудни. Пише Даниjел Михић Тако рецимо „Западни Срби“ други по реду саjт о Србима у БиХ броjи свега 64 чланка (од коjих су многи википедиjски – плитко попуњени). Слиjеде „Фронтал.рс“ и „Српски културни круг“ са по тридесетак, затим „Пале лаjв“ са око 20, „Растко“ са 19, „Српска историjа“ са 17, „Погледи“ са 8, „Историjска библиотека“ са 7 итд. „Србин.инфо“ има десетине хиљада текстова али су тешко прегледни а и

СРЕБРЕНИЦА, 11. ЈУЛА – У оквиру мемориjалне манифестациjе „Петровдански дани“ данас jе у храму Покрова Пресвете Богородице у Сребреници отворена изложба „Моjе Јадовно“. Изложба jе отворена у организациjи Удружења грађана „Јадовно 1941.“ из Бањалуке и Одбора за обиљежавање српског страдања Сребренице. Делегациjа Борачке и Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из овог мjеста данас jе посjетила и уручила скромне поклоне за 11 породица погинулих и ратних воjних инвалида лошиjег материjалног стања. Након вечерњег богослужења приређен jе концерт духовне музике у извођењу музичког састава „Србче“ из манаситра Биjеле Воде код Љубовиjе и паљење петровданских лила. „Петровдански дани“ одржаваjу се као знак сjећања на 69 српских воjника и цивила

Душан Машић Пише: Ђоко Кесић Ако политичка елита жели да миjења Србиjу, нису jоj сметња само старлете и корупциjа. Ту jе и ММФ, затим разне резолуциjе о Сребреници, као и бриселска косовска морања, па и извjесни Душан Машић, запосленик ББЦ-jа, коjи вjеруjе да као службеник Империjе мора личним примjером да илуструjе британску резолуциjу о Сребреници. Он за 11. jул организуjе акциjу „Седам хиљада“, са намjером да испред Скупштине Србиjе у Београду у 11.07 часова легне 7.000 људи у знак сjећања на сребреничке жртве. – Када би се поредала тиjела страдалих jедно до другог, од Скупштине Булеваром краља Александра стигли бисмо до Винче – каже Машић. Човjек коjи биjе туђу политичку