Званични Загреб и даље глув на све позиве да обележи место злогласних усташких логора на Пагу Битка да Хрватска призна да се на Пагу у време НДХ десио масовни злочин над Србима и достоjно обележи место на коме се налазио злогласни логор Слана и даље не престаjе. Ових дана навршило се 74 године од затварања логора, али нова хрватска власт са председницом Колиндом Грабар Китаровић на челу ниjе показала намеру, баш као ни њихови претходници, да из пиjетета према осам хиљада убиjених људи (међу коjима jе било много жена и деце), постави обележjе на том делу острва. Тачниjе, да обнови спомен-плочу коjа jе већ три пута уништавана. Представници Удружења „Јадовно

Један од првих и наjзлогласниjих усташких логора – Слана на Пагу, затворен jе на данашњи дан 1941. године, непуна три мjесеца послиjе оснивања, подсjећаjу из Удружења “Јадовно 1941”. У вриjеме затварања три пашка логора, логора Слана за Србе, логора за Јевреjе и логора Метаjна у коjем су били смjештени жене и дjеца, у њима jе остало jош око 200 људи коjи су бродовима транспортовани у Карлобаг, а одатле у Госпић. Они коjе усташе нису успjеле да побиjу у Госпићу транспортовани су преко Јастребарског у Јасеновац и то су били први jасеновачки логораши. Само у току jедне ноћи, између 14. и 15. августа 1941. године, уочи празника Велике Госпе, на Пагу

Спремна jе за штампу нова књига у издању УГ Јадовно 1941. Рафаел Израели: „Логори смрти Хрватске – визиjе и ревизиjе, 1941 – 1945“. У овоj вриjедноj књизи свjетски познатог и признатог историчара, читаво jедно поглавље посвећено jе групи логора Госпић-Јадовно-Паг. Удружење jе финансирало трошкове откупа права, превода, лектуре, коректуре и прелома књиге. Ако сте у прилици, и мањим прилогом помоћи у покривању трошкова штампе, много ћете нам помоћи. Трошкови штампе за тираж од 700 примjерака износе 3.200 КМ или 1.600 Евра.   Информациjе о донациjама могу се наћи на нашем саjту Jadovno.com . Уз уплату, наведите напомену: За књигу!   Хвала Вам унаприjед! Душан Ј. Басташић Предсjедник УГ Јадовно 1941.

Споменик у Србу У Србу jе данас обиљежен Дан устанка народа Хрватске у Другом свjетском рату, а недалеко од Споменика устанку одржан jе и скуп десничара на чиjе провокациjе полициjа ниjе реаговала. Обиљежавање дана устанка организовали су Српско народно виjеће (СНВ) и Савез антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске, чиjи предсjедник Фрањо Хабулин jе истакао да, иако jе Хрватска данас пуноправна чланица ЕУ, у њоj постоjе снаге коjе желе да укину права мањина, саопштено jе из СНВ-а. Хабулин jе рекао да jе Хрватска jединствена у оквиру своjих граница и да исти закони коjи важе у jедноj региjи, вриjеде и у другоj и да нема разлога да се исти односи према националним

Ако бисте користили интернет са циљем да упознате Србе Босне и Херцеговине не би сте много тога научили, jер сем саjта „Јадовно“ коjи са своjих 7.500 текстова обухвата страдање Срба у свим покраjинама и епохама, текстови о Србима су више него оскудни. Пише Даниjел Михић Тако рецимо „Западни Срби“ други по реду саjт о Србима у БиХ броjи свега 64 чланка (од коjих су многи википедиjски – плитко попуњени). Слиjеде „Фронтал.рс“ и „Српски културни круг“ са по тридесетак, затим „Пале лаjв“ са око 20, „Растко“ са 19, „Српска историjа“ са 17, „Погледи“ са 8, „Историjска библиотека“ са 7 итд. „Србин.инфо“ има десетине хиљада текстова али су тешко прегледни а и

СРЕБРЕНИЦА, 11. ЈУЛА – У оквиру мемориjалне манифестациjе “Петровдански дани” данас jе у храму Покрова Пресвете Богородице у Сребреници отворена изложба “Моjе Јадовно”. Изложба jе отворена у организациjи Удружења грађана “Јадовно 1941.” из Бањалуке и Одбора за обиљежавање српског страдања Сребренице. Делегациjа Борачке и Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из овог мjеста данас jе посjетила и уручила скромне поклоне за 11 породица погинулих и ратних воjних инвалида лошиjег материjалног стања. Након вечерњег богослужења приређен jе концерт духовне музике у извођењу музичког састава “Србче” из манаситра Биjеле Воде код Љубовиjе и паљење петровданских лила. “Петровдански дани” одржаваjу се као знак сjећања на 69 српских воjника и цивила

Душан Машић Пише: Ђоко Кесић Ако политичка елита жели да миjења Србиjу, нису jоj сметња само старлете и корупциjа. Ту jе и ММФ, затим разне резолуциjе о Сребреници, као и бриселска косовска морања, па и извjесни Душан Машић, запосленик ББЦ-jа, коjи вjеруjе да као службеник Империjе мора личним примjером да илуструjе британску резолуциjу о Сребреници. Он за 11. jул организуjе акциjу „Седам хиљада“, са намjером да испред Скупштине Србиjе у Београду у 11.07 часова легне 7.000 људи у знак сjећања на сребреничке жртве. – Када би се поредала тиjела страдалих jедно до другог, од Скупштине Булеваром краља Александра стигли бисмо до Винче – каже Машић. Човjек коjи биjе туђу политичку

Логор смрти НДХ, Слана на острву Паг, љета 1941. Субота 11. jул 2015. године у 19 часова у Храму Покрова Пресвете Богородице у Сребреници. Одбор за обиљежавање страдања српског народа Сребренице и УГ Јадовно 1941. Бања Лука – Београд позиваjу Вас на отварање изложбе ”Моjе Јадовно”, у суботу 11. jула 2015. године у 19 часова у Храму Покрова Пресвете Богородице у Сребреници. Ова изложбена поставка, своjеврсно jе свjедочанство о страдању српског народа. Изложба има своjу улогу у превенциjи геноцида и представља допринос удружења Јадовно 1941. у борби за биолошки опстанак српског народа на његовом духовном подручjу. Изложбена поставка “Моjе Јадовно” представља се на 16 паноа, коjи показуjу истину о страдању

Александар Вучић Премиjер Србиjе Александар Вучић рекао jе да Србиjа неће дозволити никоме да jе гази и поручио да Срби своjу величину показуjу и тиме што су у стању да се поклоне и туђим жртвама онако како се клањаjу и пред своjим. “Србиjу да згазите нећете и то вам поручуjем одавде из центра Србиjе из Шумадиjе jер Србиjу ћемо умети да штитимо”, рекао jе Вучић на отварању моста у Блазнави. Он jе навео да су у посљедње вриjеме неки риjешили да различитим резолуциjама поново стављаjу Србима биљег оних коjи треба да се стиде прошлости. “Ми Срби своjу величину показуjемо и тиме што смо у стању да се поклонимо и туђим

Александар Вулин Министар за рад и запошљавање, борачка и социjална питања Србиjе Александар Вулин рекао jе данас да jе Република Српска настала као отпор понављању jасеновачког геноцида и отпор понављању некажњеног злочина, те да она никоме ниjе приjетња. Вулин jе рекао на обиљежавању Битке на Козари да 73 године на овим просторима одзвањаjу крици и jауци и сjећања недокланог народа, 68.000 мученика и 10.000 дjеце покланих и побиjених, а да нико уз ужас њихове смрти и страхоту њиховог живота ниjе додао риjеч геноцид и имена оних коjи су га починили. “Српски народ никад ниjе погрешио и никад ниjе заузео погрешну страну. Српски народ никада ниjе питао за цену када jе

Алоjзиjе Степинац благосиља усташе Данима већ траjе вербални напад ЕУропских хрватских дужносника, коjи се утркуjу у познатоj   спортскоj дисциплини – пљуни Србина – jер ово jе ипак изборна година у „лиjепоj њиховоj“, а гласови подршке домољуба тако су добро дошли! Нико, баш нико од многих новинара из Србиjе не сме да таj безобразлук доведе у везу са   изборима у Хрватскоj (иако су ХДЗ „дечки“ већ победници!), а нарочито са видљивим напорима „драге цурице“ Весне Пусић, коjа упорно покушава да њена странка пређе изборни праг. Тако jе лепо бити саборски заступник и лагодно ући у неки од одбора ЕП, те мало путовати до Брисела без видљивих обавеза у одрживом „раму“ гаулаjтерке Балкана. Таман

Питање jе само jе ли неко провjерио да ли jе до сада срушен, или у стилу Кjу Кукс Клана запаљен? Парастос код Спомен крста изнад Пашке увале Слана Приjе седам дана наше телевизиjе и други електронски медиjи, нису обjавили као ударну виjест да jе на мjесту истинске плаве гробнице српског народа на острву Пагу, постављено jедино достоjно и озбиљно спомен-обиљежjе жртвама из 1941. године. Фронтал већ дуго прати оживљавање сjећања на jасно обjашњење зашто Срба нема више у данашњоj Неовисноj Републици Хрватскоj, као што их jе требало нестати у Независноj Држави Хрватскоj Анте Павелића. Проблем jе само што то не слиjеде српске владине и невладине институциjе. Истим jедним таквим дрвеним

The past weekend I went to Jadovno in order to visit the sites of the Croatian Independant State concentration camps in 1941. to pay respect to the victims who were killed there.  by Aleksandar Simić I traveled as part of the group organized by “Jadovno 1941.” organization, which “re-discovered” the sites which made up the complex of concentration camps of Jadovno-Gospić-Pag. When I say “re-discovered” I literally mean just that. The locations and sites where Serbs were taken and executed by Croatian Ustaša, lay “forgotten”. The monuments and plaques, or what’s left of them, marking the places of death lay overgrown in weeds or just left to the elements. Most

English Успомена на бившег почасног конзула Србиjе, Калмана Самjуелса / 1927.-2011 / Монтреал / 1 / Калман Самjуелс Често, док ових дана резимирам прошле дане , са радошћу и поштовања сетим се покоjног Калмана Самjуелса, угледног адвоката и почасног конзула Југославиjе и Србиjе у Канади. Чињеница да сам имала привилегиjу да радим са њим, у наjбољем интересу Србиjе и њених грађана у Канади, у периоду од 2006. до 2007. године, значаjно jе обогатила моj приватни и професионални живот. Неколико пута разматрали смо бурну глобалну ситуациjу и могућности њеног развоjа.. Никада, пак, нисмо заобишли трагичну геноцидну историjу Независне државе Хрватске током коjе jе побиjено стотине хиљада српских цивила, а броj Јевреjа

Пише: Душан Ј. Басташић До недавно, чинило се готово немогућим извући Јадовно на jавну сцену и са његовим страшним учинком упознати барем српску jавност. Ипак, за само неколико дана, хрватски медиjи су поjам Јадовна униjели у сваку кућу коjа има интернет, ТВ, слуша радио или барем чита новине. И то не само у Хрватскоj, него у читавом региону. Нема шта, „брендирали“ су Јадовно. Како jе само маестрално одиграо Александар Вулин, када jе говорећи истину потпуно отворено, уствари бацио поред Шаранове jаме кост са именом усташког викара, за коjом су без размишљања полетили не само сви медиjи, него и читав хрватски политички врх и све што се хрватским зове. Сви ко