arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Миодраг Линта Фото: ТАНЈУГ

Линта: Изјава Грабар Китаровић да се хрватско друштво суочило са усташком прошлошћу велика неистина

2. новембар 2016.

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцјењује као велику неистину изјаву хрватске предсједнице Колинде Грабар Китаровћ да се хрватско друштво суочило са усташким злочинима и прошлошћу али не и са комунистичким. Анкета загребачког Јутарњег листа из 2013. године, према којој више од 40 посто Хрвата оправдава усташки геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима а за усташки поздрав „За дом спремни“ тврди да је патриотски слоган, показује да Хрватска никада није успјела да се суочи са усташком прошлошћу. Усташки и други фашистички симболи и изјаве које величају усташтво су у великој мјери присутни у хрватском јавном животу. Значајан број хрватских политичара, научника, спорташа и других јавних личности промовишу усташтво или

Милан Басташић

Умро је Милан Басташић

12. октобар 2016.

У петак, 7. октобра 2016. у Београду је умро Милан Басташић. Посљедњи испраћај биће на Новом гробљу у Београду, у сриједу 12. октобра у 15 часова. Рођен је у Грубишном Пољу 30. јануара 1931. године у породици Луке и Евице (р. Ђукић), као треће дијете. Отац му је био солунски добровољац. Тадашњу четворогодишњу основну школу је завршио у Грубишном Пољу. Крајем априла 1941. године хрватске усташе му хапсе оца и осамнаестогодишњег брата Стеву и потом их убијају у Јадовну на Велебиту. Послије масовног масакра српског народа на Билогори и у Грубишном Пољу концем септембра и почетком октобра 1942, Милана су са мушкарцима усташе отјерале у Јасеновац, а мајку и сестру

Јасеновац

Херцеговачка удружења у Србији: Предлог текста Декларације о геноциду НДХ над српским народом

7. октобар 2016.

Херцеговачка завичајна удружења у Србији која у свом чланству имају бројне потомке и поштоваоце жртава геноцида Независне Државе Хрватске над српским народом сагласно позивају Народну Скупштину Републике Србије да усвоји Декларацију којом ће се констатовати да је Независна Држава Хрватска на својој територији, од 1941. до 1945. године извршила геноцид над српским народом, са следећим називом и садржином: ДЕКЛАРАЦИЈА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ О ГЕНОЦИДУ НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ ХРВАТСКЕ НАД СРПСКИМ НАРОДОМ Масовна убиства, присилно католичење, прогони, садистичка мучења и понижавања, обесправљивање које је обухватало забрану српског народног имена, Православне Вере и Цркве, српског језика и ћириличног писма, пљачку свих добара и други зла која је Независна Држава Хрватска, за време

6. октобар 2016. Трећа седница Одбора за дијаспору и Србе у региону

Трећа седница Одбора за дијаспору и Србе у региону

7. октобар 2016.

Одбор за дијаспору и Србе у региону одржао је седницу, 6. октобра, са једном тачком дневног реда – Заштита културе сећања на српске жртве геноцида и жртве Холокауста. Седницу је отворио председник Одбора мр Иван Костић који је истакао да та седница представља историјски дан за Дом Народне скупштине, јер ће се говорити о страдањима Срба који су током 20. века били предмет систематског уништавања. „Задатак свих надлежних институција мора бити да у спољној и унутрашњој политици промовише стратегију превенције геноцида, кроз образовање, медије и културне пројекте, као и кроз законске иницијативе које треба да буду покренуте у Народној скупштини“, нагласио је Костић. Присутне је поздравио потпредседник Народне скупштине Верољуб

Душан Ј. Басташић: Треба нам ново Начертаније

29. септембар 2016.

Душан Ј. Басташић већ годинама се налази на челу УГ Јадовно 1941. Ово удружење је својим радом успјело да окупи око себе велики број потомака жртава усташког терора и заједничким снагама постигли су завидне резултате у објелодањивању истине о страшним злочинима, који су почињени у вријеме злогласне НДХ. Посао који би требало да ради држава свео се на ентузијазам и вољу неколицине појединаца. У разговору за Српско Коло Басташић открива генезу српског ћутања, али и критички посматра реалност у којој се се често сами одричемо очувања националног идентитета. Колико данас, 75 година након злочина, уопште знамо о Јадовну али и о другим стратиштима из времена НДХ? – О првом ликвидационом

Изложба "Моје Јадовно" отворена је у Музеју Козаре у Приједору у сарадњи са Удружењем грађана "Јадовно 1941" из Бањалуке

Изложба “Моје Јадовно” у Приједору до 15. септембра

8. септембар 2016.

Изложба “Моје Јадовно” отворена је у Музеју Козаре у Приједору у сарадњи са Удружењем грађана “Јадовно 1941” из Бањалуке.  Предсједник Удружења “Јадовно 1941” Душан Ј. Басташић рекао је да је циљ ове поставке да се један готово непознат дио страдалничке српске историје објелодани домаћој и иностраној јавности, јер је то обавеза према прецима. “У првом ликвидационом центру седам сабирних логора, 32 крашке јаме и у мору за 132 дана убијено је 38.000 Срба, 2.000 Јевреја и један број антифашиста и идеолошких противника НДХ. До данас та тијела нису ексхумирана, а оно мало спомен-обиљежја уништено је у протеклом рату. У протеклих седам година нешто смо обновили, али то није ни близу

Изложба о Јасеновцу

Најава: Изложба „Моје Јадовно“ у Приједору

5. септембар 2016.

У просторијама Музеја Козаре у Приједору, у понедељак 5. септембра 2016. године, у 20 часова биће отворена изложба „Моје Јадовно“. Изложба ће бити постављена до 15. септембра 2016. године а посјетиоци ће је моћи погледати сваки радни дан од 7:30 до 15 часова, а суботом од 9 до 13 часова. Прва изложба, 75 године након страдања 38.000 Срба у комплексу логора смрти НДХ Јадовно-Госпић-Паг, након премијере у Новом Саду постављена је и у Руском дому у Београду, Бањалуци, Требињу, Дервенти, Источном Сарајеву, Бијељини и још неколико градова Српске и Србије. У иностранству, изложба је постављена у Њујорку, Филаделфији, Лондону, Лестеру, Кишињеву и Ослу. Изложба је пројекат Културног центра Новог Сада

Душан Ј. Басташић

Басташић: Јадовно је претеча логора Јасеновац

22. август 2016.

Предсједник Удружења Јадовно-Госпић-Паг 1941. Душан Басташић рекао је данас да је Јадовно било претеча логора Јасеновац. “Мада се то годинама тајило, Јадовно је било претеча Јасеновца и та истина се овим данашњим комеморативним скупом дефинитивно објелодањује”, рекао је Срни Басташић, који ће у Доњој Градини присуствовати обиљежавању 75 година од почетка геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у концентрационом логору смрти “Јасеновац”. Басташић је рекао да се, нажалост, и даље наставља пракса да Србија и Република Српска молитвене и комеморативне скупове организују “само са ове стране Саве, у Доњој Градини, а зна се да је комплекс логора Јасеновац-Доња Градина функционисао као јединствена цјелина”. “Без обзира што се дио бившег логорског

Језива статистика у спомен комплексу логора Доња Градина Фото: цоммонс.wикимедиа.орг/ПетарМ

Ноћни поход на стратиште

17. август 2016.

Владе Србије и Републике Српске организују 19. августа у Спомен-подручју Доња Градина централну комеморативну манифестацију поводом 75 година од почетка злочина над Србима, Јеврејима и Ромима у тада формираном усташком логору Јасеновац. Претходно је та годишњица обележена у Београду пригодним комеморативним скупом 10. априла ове године, на дан када је 1941. створена Павелићева НДХ. Председник удружења “Јадовно 1941” др Душан Басташић истиче да је ово удружење својевремено иницирало одржавање поменутих скупова, али да нису очекивали да ће они бити организовани по моделу комунистичких комеморативних манифестација. – Од завршетка Другог светског рата обележавао се 22. април као дан пробоја логора Јасеновац и то у комунистичком контексту, чиме је стваран утисак да

Изложба „Моје Јадовно“

Изложба „Моје Јадовно“ пред рогатичанима

15. август 2016.

Рогатица – У Народној библиотеци у Рогатици, у оквиру „Преображењских дана 2016“, синоћ је отворена изложба фотографија и докумената „Моје Јадовно“ коју су приредили Предраг Лозо, Драгослав Илић и Душан Басташић. О изложби је посебно говорио Душан Басташић, један од њених аутора и предсједник Удружења грађана „Јадовно 1941“. – О Јадовну и јамама на Велебиту, мучилиштима у Госпићу, Карлобагу и Пагу, рекао је он, све до 2007. године мало се говорило и посебно писало. За 132 дана постојања логора Јадовно кога су формирале власти Независне државе Хрватске да би затрли Србе, Јевреје и Роме, убијено је, према досад утврђеним подацима, 40120 особа, од чега преко 38000 Срба међу којима је

Изложба "Моје Јадовно"

Отворена изложба “Моје Јадовно”

14. август 2016.

У Народној библиотеци у Рогатици отворена је изложба “Моје Јадовно”, која представља вапај да се врати достојанство жртвама комплекса логора смрти Госпић, Јадовно и Паг и покушај да се преиспита властити национални однос према прошлости у Независној Држави Хрватској /НДХ/, као и уопште однос према страдању српског народа у 20. вијеку. Истину о страдању Срба за коју се дуго није знало показује 15 паноа ове изложбе, која је у Рогатици отворена синоћ. Предсједник Удружења “Јадовно 1941.” Душан Басташић рекао је на отварању да је изложба један од пројеката Удружења из Бањалуке, које чине потомци и поштоваоци жртава логора смрти НДХ – Госпић, Јадовно и Паг. Непосредно по успостављању НДХ 10.

Најава: Изложба “Моје Јадовно” у Рогатици

13. август 2016.

У просторијама Народне библиотеке Рогатица, у оквиру програма прославе Преображења Господњег, Крсне славе општине Рогатица, у суботу 13. августа 2016. године, у 19 часова биће отворена изложба “Моје Јадовно”. Изложба ће бити постављена до 20. августа 2016. године а посјетиоци ће је моћи погледати сваки радни дан, од 8 до 16 часова. Прва изложба, 75 године након страдања 38.000 Срба  у комплексу логора смрти НДХ Јадовно-Госпић-Паг, након премијере у Новом Саду постављена је и у Руском дому у Београду, Бањалуци, Требињу, Дервенти, Источном Сарајеву, Бијељини и још неколико градова Српске и Србије. У иностранству, изложба је постављена у Њујорку, Филаделфији, Лондону, Лестеру, Кишињеву и Ослу. Изложба је пројекат Културног центра

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 01. август 1941. – Годишњица масовних злочина над Србима широм НДХ

1. август 2016.

Село Смиљан (родно село Николе Тесле). 1. августа 1941. године усташе поклале 66 мушкараца, жена и дјеце и спалиле у њиховим кућама под водством Руде Рица (учитељ, зликовац, командант усташког логора Јадовно на Велебиту), Аџије Јосе и Драгана Девчића. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005. Удбина, долина у Плочанском кланцу. Првог августа 1941. године усташе заклале неколико десетака Срба из околних заселака од којих само из села Комића 20. Више о овом злочину: Злочин у личком селу Комић 1941. године Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005. Широка Кула

Душан Ј. Басташић

Чему изненађење кад је поништење пресуде Степинцу најављено?

23. јул 2016.

Након што је загребачки Жупанијски суд поништио пресуду кардиналу Алојзију Степинцу из 1946. године, којом је оптужен за сарадњу са усташким режимом свједочимо поплави изјава, саопштења и реаговања из Београда у којима се истиче неслагање са одлуком Суда и изражава изненађење таквом одлуком. А изненађењу нема мјеста. Заборавља се да је то још у фебруару ове године, бираним ријечима најавио Владика славонско-пакрачки Јован Ћулибрк, члан заједничке католичко-православне Комисије о Степинцу у интервјуу загребачком Јутарњем листу под насловом: Jovan Ćulibrk: ”O Stepincu ne sa stajališta komunističke optužnice” Владика је тада појаснио: „Веома је важно не бити робом историјских предрасуда које углавном баштинимо из времена социјалистичке Југославије и вјерујем да ћемо се врло лако сложити

Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2016.

Др Борис Беговић: Како ли је било нашим прецима те 1941.?

14. јул 2016.

Др Борис Беговић – редовни професор Правног факултета БУ, члан Центра за либерално-демократске студије, али и члан Удружења „Јадовно 1941.“ пре месец дана је гостовао на нашем радију и тада смо разговарали о злогласном комплексу логора Јадовно-Госпић-Паг и најавили смо обележавање 75 година од страдања нашег народа у овим логорима. Вашој пажњи препоручујемо ту емисију коју можете пронаћи на интернет страници нашег радија, а данас са професором разговарамо о томе како је протекло обележавање годишњице, чућете зашто је крсни ход наших људи ове године био посебно емотиван. „Ми нисмо ишли на рекреативно путовање, већ смо ишли путевима којим су наши преци пре 75 година мучени, ударани, убијани“, рекао је професор

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА