
Бранислав Паић – Anya: ПОЕМА ЈАДОВНУ
ПОЕМА ЈАДОВНУ Осећам треперење костиjу, док крочим ваших стопа трагом,… ка Јадовну, што води ме неизбежно, у свето суочење. Простори неба на Земљи, где служите добру неугасном, преда мном бдиjу… У jамама светлошћу бола невиног опточене. Где Бог кроз ткива бића ваших пева победну песму, док труба jедна, ал анђеоска, проноси снагу шума, у коjима сте поклани у воjске светлосне-вечне! И ткиво ми запева, а неће већ мора! Јер jеднота jе силна у добру вашем, коjoм сте предати у загрљаj завета: љубав jесте Земљи Раj. А толики jе заборав кољача ваших? Да сте их морали жртвом свесветом, у генима заувек грехом задатим сећати, да и кроз потомке своjе излаз налазе













