Члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић изјавио је данас да ће у комуникацији са надлежним институцијама Хрватске покушати да обезбиједи одобрење за изградњу капеле на Јадовну на захтјев Удружења „Јадовно 1941“. „Жртве на Јадовну заслужиле су да постоји мала капела на том простору да би им сваке године био одат адекватан помен“, рекао је Иванић новинарима у Бањалуци, након састанка са делегацијом Удружења „Јадовно 1941“, коју је предводио предсједник Душан Басташић. Басташић је подсјетио да је захтјев за изградњу капеле на спомен-подручју „Јадовно“ Удружење прије годину дана упутило властима Хрватске, посредством хрватског Конзулата у Бањалуци, али да до данас нема никаквог одговора, те да је замолио Иванића да

(поводом текста Душана Басташића „О чињењу, нечињењу и злочињењу“, објављеном 27- августа 2018. године на интернет порталу „Јадовно 1941.“) Безброј пута сам казао и написао да се истраживањем прошлости првенствено треба да баве школовани историчари. И даље, међутим, сматрам да аматери заљубљеници у прошлост могу да допринесу разјашњењу одређених спорних чињеница. И ништа више! Могу, додуше, да нанесу и велике штете јер стварају проблеме својим тврдњама, писањем, гостовањем у телевизијским емисијама и другим формама јавног наступа. А онда, кад је реч о проблемима из, на пример, заједничке прошлости са Хрватима, због њих дођемо у ситуацију да нам се, не само они, Хрвати, већ и други, јавно подсмејавају! Јавна установа Спомен-подручје

Мало ко би да обиђе и масовну гробницу, на православном гробљу, у којој је сахрањено 530 Срба из Смиљана и околине, које су усташе убиле за време Другог светског рата. Од Госпића, преко Смиљана, до Јадовна данас живи десетак српских породица, за разлику од пре последњег рата, када је ту било више од 50 одсто српског становништва, а госпићко-смиљански јереј Драган Михајловић у Смиљан долази када дођу туристи, који би, осим родне куће Николе Тесле, хтели да виде и унутрашњост цркве у којој је његов отац, прота Милутин Тесла службовао, а светски познати научник крштен Мало ко би да обиђе и масовну гробницу, на православном гробљу, у којој је сахрањено

На данашњи дан 1941. године затворен је усташки комплекс логора смрти Госпић-Јадовно-Паг, који је био претеча озлоглашеног јасеновачког логора, подсјећају из Удружења „Јадовно“ Бањалука. „Свега око 2.000 преживјелих стигло је 21. августа 1941. преко Јастребарског у Јасеновац“, рекао је Срни предсједник овог удружења Душан Басташић. Басташић подсјећа да су заточеници на жељезничку станицу Јасеновац стигли у 7.00 часова ујутро, гдје су их личке усташе предале злочинцима из састава 17. усташке сатније. „Тек након сата претраживања и испитивања, истјерали су их из вагона, сврстали их два по два, повезали жицом и повели према логору, удаљеном од жељезничке станице око пет километара“, навео је Басташић. Он је рекао да је један од

Од окупације, 14. априла, па до Римских уговора између Краљевине Италије и НДХ, 18. маја 1941, у Лици су војну и цивилну власт вршили Италијани. Под њиховим покровитељством и заштитом је у Госпићу и читавој Лици брзо успостављена усташка власт, како на цивилном тако и на војном плану. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 21. марта. 2016. године. Од Римских уговора па до 26. августа, Лика је била обухваћена тзв. другом демилитаризованом зоном италијанског окупационог подручја у НДХ, с јасно одређеним правима сваке потписнице уговора. У тој зони је цивилна власт била у надлежности НДХ, која је систематски проводила геноцид над српским народом,

Да се стравични злочини из прошлости, од стране Независне Државе Хрватске никада не забораве, потрудили су се још једном чланови Удружења „Јадовно 1941.“ који су поставили Часни крст на рту Слана острво Паг, а након тога, како и доликује  парастосом обиљежили , 77 година од овог свирепог чина. Ово је био осми по реду Часни крст, који су поставили чланови Удружења „ Јадовно 1941.“ , а кретали су се  идентичним путем, као  Срби и Јевреји те кобне ноћи између 14. и 15. августа 1941, да би дошли до крајњег одредишта, на свето мјесто гдје је постављен крст. Историја ће опомињати и причати истину, а она свједочи да је ту  убијена

У ували Слана, на острву Паг, обележено је 77 година од када је у ноћи између 14. и 15. августа страдала 791 жртва режима НДХ, међу којима је било 91 дете до 15 година, укључујући бебу од приближно пет месеци старости, 293 жене и 407 мушкараца. Чланови  Удружења „Јадовно 1941“ поставили су „Часни крст“ на месту где су жртве покопане те ноћи 1941. године, а пре тога су прешли кршевити камени пут од нешто мање од три километара, након што су се искрцали из катамарана, који их је превезао од Карлобага до увале Слане. Ходочасници су се прво спустили до јеврејског логора каменим путем који су правили заточеници пре 77 година, затим се попели до места

ПАГ – У ували Слана, на острву Паг, обележено је 77 година од када је у ноћи између 14. и 15. августа, страдала 791 жртва режима НДХ, међу којима је било 91 дете до 15 година, укључујући бебу од приближно пет месеци старости, 293 жене и 407 мушкараца. Чланови Удружења „Јадовно 1941.“ поставили су „Часни крст“ на месту где су жртве покопане те ноћи 1941. године, а пре тога су прешли кршевити камени пут од нешто мање од три километара, након што су се искрцали из катамарана, који их је превезао од Карлобага до увале Слане. Ходочасници су се прво спустили до јеврејског логора, каменим путем који су правили заточеници пре

Од саме успоставе НДХ, усташки органи власти и њихове војне формације настојали су да прикрију своја недјела, убијања, масовне покоље и масакрирање цивилног становништва. По ликвидацији логора Јадовно, крајем августа 1941. године, извршиоци злочина су у неке од безданих јама на Велебиту натрпали грање и камење преко тијела усмрћених жртава, замаскиравши их, а неке су и забетонирали. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 22. марта. 2016. године. Ова су стратишта све до данашњих дана остала покривена велом тајне. Међутим, свакодневна хапшења и масовна нестајања мушкараца, жена и дјеце нису могла остати неоткривена. Нису само злочинци уклањали трагове за собом. И становништво настањено у

У ноћи између 14. и 15. августа 1941. године, уочи католичког празника Велике Госпе, усташе су у логорима Слана на острву Пагу и Јадовно на Велебиту извршиле масовну ликвидациjу преосталих логораша. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 29. септембра. 2015. године. На Пагу jе на Форнажи побиjено наjмање 791, а на Велебиту око 1.500 жртава. „Згрожене монструозношћу злочина и броjем побиjених заточеника, италиjанске окупационе снаге преузеле су од НДХ цивилну и воjну власт на том подручjу и наредиле затварање логора смрти“, каже предсjедник Удружења „Јадовно 1941“ Душан Басташић. Додатни разлог за забринутост Италиjана био jе масовни устанак Срба у Лици против усташке тираниjе.

English Прије 77 година, ноћу 14. на 15. август, уочи католичког празника Велике госпе, усташе су у логорима Слана на острву Пагу и Јадовно на Велебиту извршиле масовну ликвидацију преосталих логораша. На Пагу је побијено најмање 791, а на Велебиту око 1.500 жртава. „Згрожене монструозношћу злочина и бројем побијених заточеника, италијанске окупационе снаге преузеле су од НДХ цивилну и војну власт на том подручју и наредиле затварање логора смрти“, каже предсједник Удружења „Јадовно 1941.“ Душан Ј. Басташић. Додатни разлог за забринутост Италијана био је масовни устанак Срба у Лици против усташке тираније. „Желећи да униште трагове злочина и побију остатак заточеника у кратком року, усташки наредбодавци су мотивисали џелате са

Неки подаци указују да простор у строгом центру Бањалуке, у којем се некад налазио „Плави подрум“, а потом ресторан “Свилен конац”, па Хрватски културни центар, крије мрачну тајну из доба усташке окупације града. Предсједник Удружења грађана “Јадовно 1941” Душан Басташић каже да има озбиљних индиција да се на тој локацији налазио злогласни “плави салон”, усташки затвори и мучилиште, те апеловао на историчаре и стручњаке за архивску грађу да то провјере. Инидиције указују да је подрумски простор у центру Бањалуке, преко пута хотела „Палас“, у Другом свјетском рату био усташки затвор и мучилиште за заточенике, углавном Србе и Јевреје. Управо тај простор, који је у међувремену девастиран, па га је потребно