arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Исповијест пуковника Војске РС Данета Лукајића, осуђеног у монтираном процесу пред хрватским правосуђем (1): Све су изрежирали с циљем сатанизације мене, Српске и Срба

1. фебруар 2021.

Никада никога у животу нисам ударио, а камоли немоћну особу у логору, савјесно сам обављао своју дужност у логору за ратне заробљенике “Мањача” током тешких шест мјесеци 1992. године и потпуно сам невин човјек и пред Богом и пред људима. Овим ријечима своју исповијест за наш лист почиње пензионисани пуковник Војске Републике Српске Дане Лукајић који је 20. јануара ове године из затвора у Глини пребачен у казнено-поправни завод Туњице на издржавање шестогодишње затворске казне за ратни злочин над заробљеницима коју му је у монтираном процесу изрекло хрватско правосуђе. – Нисам ништа чинио што је забрањено Женевском конвенцијом. Чинио сам све што сам био дужан и захваљујући томе многа недјела

ЛУКАЈИЋ У БАЊАЛУЦИ: Пуковник Војске РС после две и по године изручен из Хрватске

22. јануар 2021.

Пуковник Војске РС у пензији Дане Лукајић, који је у Хрватској у мају 2019. године осуђен на шест година затвора због ратног злочина, пребачен је из Хрватске у затвор у Бањалуци. У Судској полицији РС „Новостима“ је речено да су Лукајића преузели са граничног прелаза Велика Кладуша. Лукајићу је Жупанијски суд у Загребу на терет ставио ратни злочин над заробљеницима на Мањачи код Бањалуке из 1992. године. Осим по командној одговорности, оптужен је и да је лично малтретирао заробљенике. Ухапшен је 30. јуна 2018. године у Личком Петровом Селу док је путовао на обележавање Дана сећања на Јадовно и 77 година од страдања више од 40.000 људи у комплексу усташких

Пуковник Дане Лукајић стиже у Републику Српску на служење казне

20. јануар 2021.

Дане Лукајић пуковник Војске Републике Српске у пензији који је у Хрватској осуђен на шест година затвора због ратног злочина, стиже на издржавање казне у KПЗ у Бањалуци. Лукајића су, како сазнаје АТВ, данас преузели припадници МУП-а Републике Српске и он би ускоро требало да стигне у KПЗ. Лукајићу је Жупанијски суд у Загребу на терет ставио, како је наведено у оптужници, почињени ратни злочин над заробљеницима на Мањачи код Бањалуке. Осим по командној одговорности оптужен је и да је лично малтретирао заробљенике. Оптужница и пресуда не одговарају чињеницама и засноване су на лажним свједочењима људи који желе да од Мањаче направе нешто што није тачно и људима као што

Др Ђуро Затезало: Покољ на подручју мјеста Шибуљина, Прокике и Бриње

4. децембар 2020.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА ГОРСKИ KОТАР И ЛИKА ГОСПИЋ – ЈАДОВНО – ПАГ Обрачун усташа са својим противницима Средином априла 1941. године, становници Велебитског Подгорја избезумљено су посматрали покрете италијанских трупа кроз њихова села. Школе су биле распуштене. Нико није радио у пољима. Напуштено благо тумарало је по Велебиту. Убрзо су почеле стизати нарочито неповољне вјести о догађајима унутар новоосноване хрватске државе. Читаво Подгорје дубоко је потресала вијест о хапшењу истакнутог патриоте Дивка Будака у Kарлобагу. Он је био један од најстаријих организованих чланова комунистичке партије од 1921. године. Тада је имао 44

Почетак фрескописа у Смиљaну

17. новембар 2020.

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа горњокарловачког г. Герасима започели су радови на живописању храма Светих Апостола Петра и Павла у Смиљану. У овом храму је службовао српски прота Милутин Тесла отац једног од наших највећих научника Николе Тесле. Никола Тесла је крштен у овом храму 1856. године. Пре почетка фрескописања храма предходили су припремни радови зидова храма. Фрескописање храма врши свештеник Милан Радусин дипломирани иконописац из Епархије далматинске. У Смиљану се 1697. године помиње дрвени храм и 17 српских кућа, а налази се и на списку православних парохија у Карловачком генералату из 1700. године. Зидани храм саграђен је на темељима те старе цркве изграђене од дрвета, а изградњу је одобрила царица

Геноцид над Србима у Хрватској почео „Откосом“ новембра 1991.

1. новембар 2020.

Др Милан Басташић, властитом судбином и бројним доказима усташког геноцида над Србима, сведочи о злочинима који никад нису кажњени „Пази и добро се чувај да не заборавиш догађаје што си их својим очима видео; нека ти не ишчезну из срца ни једног дана твога живота. Напротив, поучи о њима своју децу и децу њихове деце.“ (Пета књига Мојсијева, 4:9). Правда | 19. – 22. децембар 2009. | Аутор: Данка Којадиновић English Преживео сам Јасеновац 1941. и „Откос“ на Билогори 1991. Пуковник у пензији, хуманиста по опредељењу, доктор Милан Басташић, епидемиолог, доктор медицинских наука, један је од, сада већ малог броја, преживеле деце логораша Другог светског рата. До почетка последњег рата

ПОГЛЕД: Басташић – Да се утврди Дан сећања на српске жртве (ВИДЕО)

19. октобар 2020.

Басташић говори да је у Хрватској постојао комплекс логора који се простирао од Госпића до Пага у време Другог светског рата. “Наша стручна јавност до данас није установила Дан сећања на жртве геноцида почињеног над српским народом, ми тај датум немамо. Немамо ни музеј, ни меморијалну собу нити комплекс посвећен српским жртвама, а сву своју енергију усмерили смо да се додворимо хрватској историографији” – каже Душан Басташић, председник Удружења “Јадовно 1941”. Басташић говори да је у Хрватској постојао комплекс логора који се простирао од Госпића до Пага у време Другог светског рата. “Први ликвидациони центар у Хрватској је био у Госпићу. У тај комплекс су биле укључене безброј крашких јама

Басташић: Професоре, зашто оспоравате Покољ?

11. октобар 2020.

Још не тако давно, историчар Горан Латиновић је за удружење грађана Јадовно 1941. и његове осниваче знао рећи да су spiritus movens на пољу чувања сјећања и памћења на српске жртве Геноцида. Шта се то у међувремену десило, што је у потпуности измјенило ту перцепцију? У недавном интервјуу београдском листу Печат, проф. др Горан Латиновић се (опет) окомио на одлуку удружења грађана Јадовно 1941. да терминолошком одредницом Покољ именује злочин Геноцида почињен над Србима од стране Независне Државе Хрватске и позове академску заједницу и најширу јавност да одлуку подржи. Када се историчар, који предаје неколико обавезних и изборних предмета из националне савремене историје, ванредни професор и Проректор за научно-истраживачки рад

Умањивањем броја српских жртава Јасеновца негира се Покољ

16. септембар 2020.

Тешко пада када се нека звучна имена из састрадалне јеврејске заједнице, јавно сложе са хрватском процјеном броја жртава комплекса логора смрти Јасеновац – Доња Градина. Пише: Душан Ј. Басташић Хрватски историчар Драган Марковина се опет огласио на порталу Пешчаник . Баш нешто „заредао“ ове године. Сјећате се, то је један из малобројне екипе хрватских повјесничара који поред Хрвоја Класића, Твртка Јаковине и Иве Голдштајна, интерпретирајући историјске чињенице везане најчешће за српско – хрватске односе у прошлом вијеку, годи српском уху наспрам ноторних Јосипа Јурчевића, Игора Вукића, Звонимира Деспота, Стјепана Разума и (има их још) да не набрајам даље. Слови као умјерен, одмјерен и југоносталгичан па га медији из Србије радо

Посљедице COVID -19 на памћење жртава Јадовна и Пага

9. септембар 2020.

Мада је Јадовно било претеча Јасеновца, не смијемо ни помислити да би сличне посљедице могле снаћи и организаторе сутрашњег окупљања у Загребу. Овогодишње обиљежавање Дана сјећања на Јадовно 1941. по много чему је било другачије него протеклих десет година. Не само да је тај за нас важан молитвени и комеморативни скуп по први пут одржан у Србији, далеко од мјеста страдања на Велебиту и острву Пагу него је изостала и очекивана помоћ институција Р. Српске. Ове године, први пут од 2010. године, изостала је и финансијска помоћ од стране Републичког секретаријата за вјере, Министарства просвјете и културе Владе Р. Српске. Данас је на адресу удружења од стране директора секретаријата, господина

ВИДЕО: Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2020.

7. септембар 2020.

Погледајте репортажу рађену у продукцији удружења грађана Јадовно 1941. из Бање Луке о Дану сјећања на Јадовно 1941, обиљеженом једанаесту годину за редом. У манастиру Светог архиђакона Стефана у селу Сланци, обиљежен је Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2020. и одржан помен за 38.000 српских жртава система концентрационих логора смрти Госпић–Јадовно–Паг и све остале жртве Покоља, геноцида почињеног над Србима од стране Независне Државе Хрватске. Ове године, због епидемије, породице и поштоваоци жртава нису могли да оду на мјеста страдања на Велебиту и Пагу али су се у великом броју окупили код наше светиње недалеко од Београда. Помен за невино страдале Србе у НДХ служио је отац Стефан из

Манастир Сланци: Помен жртвама логора Госпић–Јадовно–Паг

27. август 2020.

Историчар проф. др Милош Kовић сматра да сећање на геноцид у НДХ треба да буде уграђено у темеље српског националног идентитета. У манастиру Светог архиђакона Стефана у селу Сланци код Београда одржан је помен за 40.000 жртава концентрационог логора Госпић–Јадовно–Паг. Ове године, због епидемије, породице и поштоваоци жртава нису могли да оду на место страдања. Помен за невино страдале Србе у НДХ служио је отац Стефан из манастира Светог архимандрита Стефана у Сланцима и рекао да не само да је важно сећати се жртава, већ да оне треба и да нас упуте ка порукама из јеванђеља. „Њихова жртва има пун смисао управо у томе ако нас призове ка животу врлинском,

Радио Слобољубве: Проф. др Милош Ковић: Спречимо да се зло понови!

24. август 2020.

У манастиру св. Архиђакона и првомученика Стефана у Сланцима, у суботу 22. августа 2020. године служен је парастос жртвама Покоља у Јадовну 1941. године, геноцида почињеног над Србима од стране НДХ, забележила је за наш радио Зорица Зец, сарадница Информативне службе СПЦ. Српски историчар и родољуб, проф. др Милош Ковић, који је молитвено учествовао у овом догађају, у разговору за Радио „Слово љубве“ који је водила гђа Зорица Зец, на почетку напомиње да „постоје питања на која морамо да дамо одговор – шта се догодило у Јадовну и зашто се то догодило и шта ми данас морамо урадити да запамтимо како бисмо разумели, што је нажалост питање на које струка

Крст на средини логора „Јадовно“

Дан сјећања на Јадовно у манастиру Сланци код Београда

21. август 2020.

Једанаесту годину за редом, 79 година од страдања, обележићемо „Дан сећања на Јадовно 1941 – 2020.“ Због пандемије и забране уласка у Р. Хрватску, 22. августа у 10 часова, окупићемо се у манастиру Св. Архиђакона Стефана у Сланцима код Београда. Са благословом, нажалост сада већ блаженопочившег игумана манастира Оца Андреја, након парастоса жртвама Покоља, геноцида почињеног над Србима од стране НДХ, поставићемо и освештати у манастирком кругу Часни крст, организовати пригодни програм и послужење. , након парастоса жртвама Покоља, поставићемо и освештати у манастирком кругу Часни крст, организовати прогодни програм и послужење. Организатори молитвеног окупљања су удружење Јадовно 1941. из Бањалуке и удружење Јадовно 1941. из Београда. Пројекат је са

Душан Басташић уз Шаранову јаму на Велебиту, подручје некадашњег комплекса логора

Јадовно је претеча Јасеновца

21. август 2020.

Пред годишњицу затварања озлоглашених логора смрти Јадовно, Госпић и Паг. Потомци жртава до данас нису достојно сахранили своје најмилије. Тог 21. августа 1941. свега око 2.000 преживелих стигло у Јасеновац Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 21. августа. 2017. године. Поводом обележавања годишњице затварања логора смрти Јадовно, Госпић и Паг, председник Удружења Јадовно-Госпић-Паг Душан Басташић каже за „Новости“ да је Јадовно било претеча озлоглашеног Јасеновца. Он је додао да потомке жртава радује да се лане коначно почело обележавати дан кад је затворен комплекс овог логора и кад је свега око 2.000 преживелих стигло 21. августа 1941. преко Јастребарског у Јасеновац. Басташић подсећа да

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Немања Девић: Логор НДХ Земун, једно од најстрашнијих места ужаса и смрти на територији данашње српске престонице

Стереотип који опстаје до данашњих дана (просто је нејасно како и зашто, вероватно добрим делом нашом инертношћу) је да је логор на Старом сајмишту био само јеврејски логор и да су жртве готово искључиво јеврејске.

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА