Милош Ковић Архиве - Страница 4 од 6 - Јадовно 1941.

Почетна » Колумнисти » Милош Ковић » Страна 4

Милош Ковић: Покушај присвајања српског културног наслеђа као упозорење

22. септембар 2020.

У средњем веку када је грађена Богородица Љевишка, појашњава проф. Ковић, ниједан историјски извор не потврђује постојање Албанаца на подручју Косова. Историчар и професор Универзитета у Београду Милош Ковић изјавио је данас да најновије писање “Кохе” о српским манастирима као косовском наслеђу, више никога не може да остави равнодушним и да је веза Албанаца са Илирима непостојећа. Ковић је оценио да је покушај присвајање српског културног наслеђа само доказ и потврда онога што би могло да се деси српским светињама уколико Срби и Србија одустану од Косова и Метохије. Ово је најјаснији доказ шта нам се спрема, упозорио је Ковић у изјави за Косово Онлајн, и истакао да је кључно

Радио Слобољубве: Проф. др Милош Ковић: Спречимо да се зло понови!

24. август 2020.

У манастиру св. Архиђакона и првомученика Стефана у Сланцима, у суботу 22. августа 2020. године служен је парастос жртвама Покоља у Јадовну 1941. године, геноцида почињеног над Србима од стране НДХ, забележила је за наш радио Зорица Зец, сарадница Информативне службе СПЦ. Српски историчар и родољуб, проф. др Милош Ковић, који је молитвено учествовао у овом догађају, у разговору за Радио „Слово љубве“ који је водила гђа Зорица Зец, на почетку напомиње да „постоје питања на која морамо да дамо одговор – шта се догодило у Јадовну и зашто се то догодило и шта ми данас морамо урадити да запамтимо како бисмо разумели, што је нажалост питање на које струка

Милош Ковић: Борба за Косово тек почиње

17. јун 2020.

Београд и Србија нису ућуткани и неће бити понижени. Хоћемо ли да будемо достојни предака и да ли ћемо својој деци смети да погледамо у очи. Ово је година избора. О будућности Србије одлучиваће се не само овде, него и на изборима у САД и Црној Гори. Да ли ће грађани Србије моћи да утичу на одсудна питања, која ће се тада решавати? Да ли ће српске власти, прихватањем сецесије Косова и Метохије, прикривеним иза „разграничења“ и сличних „решења“, заиста започети процес распарчавања Србије и стварања Велике Албаније? Хоће ли српски народ у Црној Гори престати да постоји, да ли ће се ова земља коначно одрећи свог српског идентитета и

Милош Ковић: Будућност припада онима који се не предају

7. јун 2020.

У односу на своје претке, ми се заиста истичемо кукавичлуком, фаталистичком пасивношћу и лењошћу. Све то, међутим, може брзо да се промени English Милош Ковић, историчар, доцент на одељењу за историју Филозофског факултета у Београду, који је објавио књигу о тешком тренутку када је Србији преостао само један пут, а ни он није обећавао много – „Једини пут: Силе Антанте и одбрана Србије 1915. Године“. Колико је тачна теза да постоје трагични догађаји изузетне снаге који заиста обликују идентитете народа? Како се то дешава и шта ако се из тих искустава не извуче поука?— Још је утицајни француски писац Ренан у брошури „Шта је нација?“ написао да људе најчешће спајају

Милош Ковић: Жарко Видовић – човек Завета

5. јун 2020.

Поводом годишњице упокојења Жарка Видовића (18. мај 2016 – 18. мај 2020.) доносимо његов животопис и интервју Милоша Ковића. Када сте први пут чули за Жарка Видовића и колико сте знали о њему и његовом раду? Милош Ковић: За име Жарка Видовића по први пут сам чуо пре тридесетак година, отприлике 1988. или 1989, у кући свог друга са студија и потоњег кума, Станоја Бојанина. Његов отац, неуропсихијатар Светомир Бојанин, био је Видовићев пријатељ и саговорник. Том кругу припадали су и писац Ђорђе Оцић и филмски критичар Богдан Златић, које сам ту такође сретао. Било је занимљиво видети како његове идеје плодно утичу на креативне људе различитих духовних усмерења. Биле

Милош Ковић: Разум или „разграничење“

1. јун 2020.

Сетимо се Крајине. Ако дозволимо „разграничење“, од Србије неће остати камен на камену. „Струка“ каже да пандемија постепено слаби. Сада се одлично види да многи од почетка настоје да је искористе за своје циљеве. Власти у Црној Гори, под изговором јавног здравља, хапсе владике, свештенике и пребијају верни народ. На Косову и Метохији, усред пандемије, јуриша се на Србе, спаљује и пљачка њихова имовина. У престоницама великих сила, у Београду и Приштини, убрзавају се преговори о „разграничењу“ и коначној предаји Косова и Метохије у руке албанских шовиниста. Београд још не разуме ни НДХ, ни „Олују“, а већ мора да се суочи са злом у Црној Гори! Од разбијања Југославије, Косово

Милош Ковић: ПОБЕДИЋЕМО

31. мај 2020.

Ово је део интервјуа са Милошем Kовићем који је објављен у актуелном мартовском штампаном издању магазина Одбрана и безбедност. Милош Kовић је један од наших најбољих историчара, а свој рад је посветио очувању истине о српском народу, његовом страдању и културно-националном идентитету. Разговарали смо о протестима у Црној Гори, о Србима с Kосова и Метохије, али и о ревизији историје с којом се суочава наша држава Законом о слободи вероисповести у Црној Гори српска културна баштина је угрожена. У последњих месец дана сведоци смо масовних протеста српског народа широм Црне Горе. Да ли су икада у историји српског народа забележени протести овог обима? Има ли српски народ снаге да заштити

Милош Ковић: Корен геноцида према Србима у Ватикану, бити усташа је улазница за ЕУ

26. мај 2020.

Професор Ковић казао да рат против православља никада није престајао, те да да српске власти морају да нађу механизам за заштиту српске цркве и српског народа у Црној Гори. Професор Милош Ковић гостујући у емисији „Скенирање“ у продукцији ХелмКаста, казао је да српске власти морају да нађу механизам за заштиту српске цркве и српског народа у Црној Гори. Ковић је казао да Србија по питању Косова и Метохије мора да сагледа реалност, али да нико „не сме ни да помисли да отуђи 12,3 одсто српски територије.“ „Србија покушава да Русију замени Кином. Кина нам је потребна као савезник, али без Русије смо немоћни. Схватам колико људи не знају историју када

Милош Ковић: Шест векова живи Косовски завет и живеће и даље

9. април 2020.

Професор Ковић са својим студентима редовно одлази на Косово и Метохију и у српске енклаве уверен да се на таквим местима људског битисања у 21. веку најбоље може испећи занат историчара. Наслов и oпрема: СТАЊЕ СТВАРИ ; Извор: Политика, 8. 4. 2020 Аутор: Драгољуб Стевановић НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Имао је седам година када је од родитеља тражио да му купе „Илустровану историју света” Сомерсета Фраја. Ту књигу је видео код другара

Милош Ковић: Црна Гора се враћа себи

30. јануар 2020.

Један млади пријатељ ми рече да су литије у Црној Гори ту да би помогле нама, овде у Београду. Да би нас охрабриле да не дамо Косово и Метохију. Шта се то догађа у Црној Гори? Тамо где народ већ две деценије, стиснутих зуба, трпи нечувена понижења, стотине хиљада људи изашле су на улице. У земљи којом већ деценијама влада службени атеизам, чије су свештенике и самог владику 1945. године на најстрашније начине погубили, десетине хиљада корачају у црквеним Литијама, предвођени својим владикама и свештеницима. Тамо где је дуже од века владао страх од свемоћне државе, гологлави полицајци прилазе Литијама и траже благослов од митрополита Амфилохија и епископа Јоаникија. У

Милош Ковић: Онај ко одлучује о прошлости, тај одлучује и о будућности

16. децембар 2019.

Нашу историју морамо писати сами, уз наслањање на оно што је светска наука, или ће историју да нам пишу странци, рекао историчар Милош Ковић. Гост Ане Милеуснић у емисији Парабола на новосадској телевизији Мост, био је угледни српски историчар проф. др. Милош Ковић. Највише речи било је о српској историографији, идентитетским питањима, Косову и Метохији и Косовском завету. Нашу историју морамо писати сами, уз наслањање на оно што је светска наука, или ће историју да нам пишу странци. Говорећи о клими у којој се данас пише српска историја, професор Ковић је истакао да „нашу историју морамо писати сами, уз наслањање на оно што је светска наука, или ће историју да

Ковић: Не дозволити да се замагле геноциди над Србима у 20. вијеку

20. април 2019.

Ванредни професор на Филозофском факултету у Београду Милош Ковић рекао је вечерас u Андрићграду на предавању „20. век геноцида над српским народом“ да је потребно да се разумије да се Србима намеће ријеч геноцид, како би се замаглили геноциди које су Срби претрпјели у 20. вијеку. „Србе оптужују Енглези да су геноцидни, а они су покушали да провуку ту резолуцију у Савету безбедности. Историја свих америчких држава коју су створили Енглези је почела геноцидом. И сада смо дошли у ситуацију да нас они оптужују да смо геноцидан народ, да нам они држе предавања о људским правима“, навео је Ковић на предавању у Андрићевом институту, у оквиру циклуса 20. вијек. Он

Милош Ковић (Фото: Спутњик/Александар Милачић)

Милош Ковић: Избећи недостојне расправе о броју жртава у НДХ и Јасеновцу

13. октобар 2018.

Јевреји признају да им недостаје око милион и по имена да би достигли процену од око 6.000.000 жртава. Али, док они истражују и раде, у тај број нико не сме да им дирне. Тако бих и ја урадио са бројем од 500.000-600.000 жртава Јасеновца који је утврђен одмах по ослобођењу логора. Двадесет година касније дошло се до цифре од око 700.000 жртава Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 23. маја 2018. године. „За разлику од, рецимо Британије, која тргује кожама својих пријатеља, Немачка своје савезнике не заборавља. Зато су њени добри стари ратни савезници са Балкана награђени брзим приступањем ЕУ, док су они који су јој се

Ковић: У једном вијеку Срби жртве три геноцида

6. септембар 2018.

У оквиру манифестације „Дани Српске у Србији“, у крипти Храма Светог Саве у Београду, представљен је пројекат „Душу нијесу убили“ који описује страдање и истребљивање српског становништва у 20. вијеку у БиХ. Изузетно посјећеној промоцији присуствовали су, између осталих, и викарни епископ патријарха српског Стефан, предсједник Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта, академик Војислав Максимовић и представници удружења логораша. О пројекту, који се састоји од истоименог документарног филма и књиге новинарке Мире Лолић Мочевић и монографије „Затирање Срба у Босни и Херцеговини у 20. вијеку“ декана Филозофског факултета у Источном Сарајеву Драге Мастиловића, поред аутора, говорио је и историчар Милош Ковић, који је истакао да

Милош Ковић: Срби ипак нису пластелин, него нација

13. јул 2018.

Ослонце треба тражити у себи и сопственом искуству, а не у доброј вољи и самилости оних који вас пљачкају и наносе вам зло, каже за „Геополитику“ проф. др Милош Ковић Поштовани господине Ковићу, Ви сте један од иницијатора Апела за одбрану Косова и Метохије, који је потписао велики број угледних српских интелектуалаца и других грађана Србије, Црне Горе, Републике Српске, као и много Срба из расејања. Да ли можете дати неку оцену о утицају Апела за одбрану КиМ на јавно мњење? Ви сте тим поводом, говорили на више трибина у многим градовима Србије. На основу тог искуства да ли нам можете пренети неко генерално мишљење грађана када је у питању