arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Ратко Дмитровић

Неретва и Кошаре

Код већине Срба одавно нема онога чега је код јунака на Кошарама било у изобиљу У току су иницијативе, у неколико градова Србије, да се променама назива улица (неке носе имена људи о којима се ништа не може рећи, ни уз помоћ енциклопедије) одржи сећање на јунаке карауле Кошаре. То је оно трагично-херојско место на граници Србије и Албаније, где су припадници наше војске, априла, маја и јуна 1999. године, показали да човек може више него што му је дато. За све то време били су изложени сталној артиљеријској ватри Војске Албаније, нападима ОВК и ударима НАТО авијације. Погинуло их је 108. Верујмо да је ово са улицама почетак нечега

Ратко Дмитровић (Фото Танјуг)

Ти мени војводо, ја теби кроатофилу

Какве твитове и саопштења су разменили глодур „Вечерњих новости” Ратко Дмитровић и чланови НУНС-а Жестока твитер-расправа између директора и главног уредника „Вечерњих новости” Ратка Дмитровића и појединих чланова Независног удружења новинара Србије (НУНС) толико се захуктала да ово удружење тражи изјашњавање ресорног министра Ивана Тасовца. Ратко Дмитровић не тражи ништа. Осим што и даље својим твитовима узбуркава НУНС-ово чланство које га оптужује за говор мржње. Како је све почело? Дмитровић се, коментаришући комеморацију у Блајбургу као једини простор колективне жалости Хрвата, присетио како је још деведесетих „говорио и писао да је Хрватска неоусташка држава” и да су га због таквог става „нападали једино у Србији”. Када га је један од

Ратко Дмитровић

Представа звана ЗСО

Срби греше, уз остало, и у томе што изјаве албанских политичара схватају неозбиљно. Све што они, Албанци, кажу, или најаве, све се оствари Улази ли Србија, на путу према вратима ЕУ, у лавиринт? Да ли су и данас Брисел, Вашингтон и Берлин исти они и исти онакви какве је пред свој прерани одлазак упознао Зоран Ђинђић: дволични, неискрени, антисрпски? Шта ће Србија све морати да уради како би постала чланица Европске уније? Сећате се, није било давно, након једне рунде целодневних преговора с косовским Албанцима, у Бриселу, уз посредовање Федерике Могерини, а радило се о делу Бриселског споразума који регулише постојање Заједнице српских општина (ЗСО), члан наше делегације, Марко Ђурић,

Ратко Дмитровић

Кад нећемо ми…

Све што је Хрватска добила од 1990. године на овамо, добила је захваљујући Немачкој. Дакле, то је адреса за одговор на питање шта ће Загреб да нам ради на путу ка ЕУ Догађа се оно што смо и очекивали; Хрватска је започела работу потпетљавања ногу Србији, на путу до врата Европске уније. Може ли ту да буде велике муке, потпуне блокаде? Не, јер то не зависи од Загреба. Хрватска је добила самосталност захваљујући Немачкој, постала је чланица ЕУ захваљујући Немачкој и однос Хрватске према Србији, у овом случају, зависиће директно од односа Берлина према Београду. Хоће се рећи да ће Хрватска урадити оно што јој Немачка каже да уради. Истина,

Ратко Дмитровић

Тајна једне слободе

Постоје три теорије које објашњавају ослобађајућу пресуду у случају Војислава Шешеља. Која је најближа истини? То, будимо искрени, нико није очекивао. Од Шешеља, преко Сарајева и Загреба до последњег члана СРС у Инђији, на пример. Никоме на памет није падала могућност да трочлано веће Хашког трибунала, на челу са судијом Антонетијем, ослободи Шешеља по свим тачкама оптужнице. Како се то догодило, тачније, зашто се догодило? Постоје три теоретске поставке: прва је Шешељева и ослања се на част и поштење двојице судија, ових који су га ослободили. Друга каже да су „власници“ Хашког трибунала – који јесте политички суд без икакве дилеме – ослободили Шешеља у намери да га на домаћем

Ратко Дмитровић

Ни правде, ни помирења

Никога Хашки трибунал није могао да помири, јер није ни основан с тим циљем, већ на идеји да оптужи један народ Правда је задовољена, изјавио је Серж Брамерц, главни тужилац Хашког трибунала, непосредно након објављивања пресуде Радовану Караџићу. Није, господине Брамерц. У Хагу правда није задовољена већ је погажена, обесмишљена као појам. У Хагу су оптужени и осуђени (неке је смрт „спасла“) сви политички лидери (председници држава и влада), те војне и полицијске старешине српског народа; из Србије, Републике Српске и Републике Српске Крајине. Сви. Из редова других народа – ниједан. Изетбеговић, Туђман, Силајџић, Ганић, Делић, Тус, Червенко, Сеферовић, Бобетко, Шушак, Месић, Стипетић… нико. Неупућен, потпуно необавештен човек, коме би

Дуго чекање на велику политичку идеју

Србима је цео двадесети век протекао у тумарању од немила до недрага, од једне до друге несреће и пораза, а све због недостатка јасних политичких циљева и идеја, каквих је било у 19. веку. Хрвати су за то време реализовали своју највећу политичку идеју Добро осмишљена и врло јасна идеја, праћена исто тако јасним планом реализације, предуслов је сваког успеха, у политици свакако. Ова дисциплина посебно је осетљива на тзв. „велике политичке идеје“ којих по природи ствари не може да буде много. Код Срба и Хрвата постоји неколико политичких идеја, пројеката, који су интересантни за разматрање посебно ако се крене од чињенице да у 20. веку Срби нису имали ниједну

Ратко Дмитровић

Јесу ли Николић и Давид равноправни?

Како то да је критика Томислава Николића критика само Томислава Николића, а не и народа из којег Николић потиче, док је критика Филипа Давида аутоматски критика народа из којег Давид потиче Београдски новинар Владо Мареш поднео је жалбу Комисији за жалбе, Савета за штампу, поводом текста Ратка Дмитровића „Више од нетрпељивости“, објављеног 26. фебруара у „Вечерњим новостима“. Мареш тражи да Комисија процени да ли је Дмитровић прекршио Кодекс новинара. У образложењу наводи да „последњи пасус Дмитровићевог текста садржи јасно уочљиву, злослутну и претећу поруку да људи несрпске националности имају да пазе шта ће и где да кажу“. Мареш додаје да се у тексту осећа више од нетрпељивости према Јеврејима којима

Ратко Дмитровић

Друмови Мери Дарам

Све је у енглеско-српским односима хладно, прорачунато и рационално. Увек и само на српску штету, разуме се Енглези на Балкан долазе само због великих интереса или због велике муке. Тако је од српске револуције, предвођене Црним Ђорђем, преко Дизраелија и Источног питања па све до данас. Кад нешто може да се заврши преко посредника, са сталним „извођачима радова на терену“ Енглези то обаве (ту су без премца) ако процене да је неопходна војна интервенција, макар и кроз бомбардовање својих савезника (1944. година) или бивших савезника (1999. година) онда се војно интервенише. Трећи облик снажнијег британског спуштања на Балкан је, наравно, дипломатија; класична, амбасадорска или и ова коју управо демонстрира принц

Ратко Дмитровић

Катедра за мржњу

Њима је свака одбрана Срба мржња, српски национализам, фашизам, прилика за обрачун са онима који српске теме, тешке, веома сложене, болне, сагледавају кроз визуру супротну њиховој ГДЕ је граница између права на мишљење и права другог да га то мишљење не угрози. Имамо ли сви иста права? Пре седам дана, на овом месту објавио сам текст на који су неки реаговали с пеном на устима. Ти неки су без значаја, лака роба, али су потегли тешке речи и зато ови редови. Ти неки, који своју политичку идеју (они се све време баве само политиком) темеље на грађанском принципу, на појединцу, у случају текста у „Новостима“, у спомињању Филипа Давида, нису

Ратко Дмитровић

Комунизам је Хрватима дао што никоме није

Децениjама се и у Београду и у Загребу избегава отворена расправа о томе шта jе комунизам донео народима бивше Југославиjе, пре свега Хрватима и Србима, какве jе трагове и дарове ту оставио, а разлог бежања од ове приче лежи у истини да никоме на свету комунисти нису подарили такве благодети као Хрватима  Свака расправа о томе шта jе комунизам иза себе оставио на Балкану, посебно на простору бивше Југославиjе, сведе се на слатко сећање на миран и стабилан живот, ослобођен страха за егзистенциjу, будућност деце, стан, храну… или на причу о тоталитарном систему коjи jе затварао и убиjао своjе противнике, прогонио њихове породице и приjатеље. БЕЗ ЈАВНОГ РАЧУНА У обе поставке има истине, али ниjедна од

Ratko_Dmitrovic.jpg

Више од нетрпељивости

Да ли су Срби негде и некада заслужили да Филип Давид понижава њиховог председника? Јесу, за време Другог светског рата, кад су од конц-логора сачували породицу Давид. То се, једноставно, не ради, непристојно је, није својствено културном човеку, то излеће као из кутија шибица уских људских оквира, заснива се на нетрпељивости, искључивости, помало и мржњи. Да, у питању је скандалозан поступак писца Филипа Давида у Народној библиотеци Србије, приликом доделе награде за најбољу књигу („Кућа сећања и заборава“) када је исти, примајући признање, рекао: „Морам да се оградим од присуства председника Томислава Николића. Поштујући институцију председника, ја од деведесетих не подржавам његову политику“. Николић је седео у првом реду, три

Ратко Дмитровић

Раденска без срца

Србија сa великим силама, мора да разговара погнуте главе, да тражи разумевање, ако треба и милост, али да исти такав однос има према Словенији, е то не може да се разуме НИКАДА Србија ту лекцију односа међу државама и народима научити неће, а крајње је проста, једноставна и гласи: према великима како мораш, према малима како теби одговара. Прошло је скоро стотину година откако је Србија жртвовала своју државност, посебност, славу, историју… зарад интереса туђина, малих народа и народа у покушају. Ти мали, који не могу, нити ће икада моћи да покажу бар један гроб, задужбину, дворац сопствених царева и краљева (нису их имали) узвратили су Србима мржњом, геноцидом, етничким

Ратко Дмитровић

Зло пуштено с ланца

Ништа ново није се догодило у Хрватској. Само је зло држано под контролом, зарад уласка у ЕУ. Брисел каже да је све унутар Хрватске њена интерна ствар и отуда услови Николићу, отуда провала фашизма у држави која је за само пет година Србе свела са 13 на т Јавност ће, изгледа, остати ускраћена за истинит одговор на питање да ли је службени Загреб средином јануара заиста доставио Кабинету председника Србије (или је канио да достави) списак од пет услова које Србија мора да испуни да би уопште дошло до службеног одласка Томислава Николића у Загреб. Али, како год да буде, нешто је било. Неко је тих пет услова у Загребу

Ратко Дмитровић

А, ко вас плаћа?

Већ тридесетак година у Србији је изложено критици и прљавим нападима све што је национално, а нападачи, плаћени из иностранства, заштићени су и недодирљиви као светиње. Куда то води? Држава Србија, од врха па све доле до локалне власти, не сме да буде у власничкој структури ниједног медија. Државна телевизија се не рачуна, али се подразумева, по бриселској логици, да се Влади Србије блокира сваки утицај на уређивачку политику „јавног сервиса“. Ови захтеви из ЕУ скоро да су испуњени, остало је само да се правно рашчисти ситуација с „Новостима“ и „Политиком“, замршена у време владавине „демократских снага“. И, шта смо добили: Србија не сме да се меша у српске медије

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Sadržaj

Autorica Zdenka Novak, rođena 26. novembra u Zagrebu u imućnoj jevrejskoj obitelji,

Izrael

“Što je u jednom imenu?”, kaže Julija kad čuje da je Romeo

Zagreb

U Zagrebu nakon četiri godine! U početku sam osjećala samo umor i

S partizanima

Kad je početkom rujna Italija kapitulirala, na Sušaku je nastala prilična panika.

Na Sušaku

Od lipnja 1941. pa do kapitulacije Italije u jesen 1943. godine živjela

Pad Jugoslavije

Početkom 1941. još se ništa nije bilo promijenilo u našem svakodnevnom životu.

Udaja

Oženili smo se 2. rujna 1940. godine. Fritz je bio isto tako

Rat

Krajem semestra u Pariz su došli moji roditelji i Mira. Tata je

Pariz

Koliko god mi je bilo teško ostaviti Fritza, moram priznati da mi

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.