Срби у свом колективном сећању, и што jе важниjе кроз обиље материjалних доказа, могу да се хвале државотворношћу  Ратко Дмитровић Срби у свом колективном сећању, и што jе важниjе кроз обиље материjалних доказа, могу да се хвале државотворношћу. Имали су своjе династиjе и државе у време кад то код других, данас моћних, силних, богатих европских народа ниjе било ни у назнакама. Злом судбином, утемељеном на поделама, наивношћу, већом бригом за друге него за себе, Срби су доживели велике историjске сломове коjи су таj народ довели на ниво небитног у савременим међународним оквирима. Успут и проказаног. Са свега четрдесетак година искуства у сопственоj држави – нешто у 19. и jош мање

Постоjе у политици, у историjи уопште, ситуациjе и догађаjи коjи се не уклапаjу ни у jедан образац правила понашања. То jе оно кад вам преостане само да слегнете раменима и кажете: Не умем да обjасним. Ко данас, на пример, рационално може да обjасни актуелни однос Немачке према Албанцима на jедноj и према Србима на другоj страни. Многи ће рећи, с пуним правом, да jе немачки став наспрам Срба већ стотину година неприjатељски – за ово постоjе страшни, крвави аргументи – и као такав разумљив jе и последњем Србину, што jе тачно, али како обjаснити чињеницу да упркос свему ова данашња, савремена, модерна, демократска Немачка, отима од Срба и даjе Албанцима.

Шта год ко мислио, процењивао, очекивао, надао се, веровао у супротно… на хрватском политичком тржишту мржња према Србима и Србиjи и даље jе роба коjа се наjлакше продаjе. То увек има купца, потрошача, тако jе већ стотину и више година. Та мржња jе константна, посебном терапиjом одржава се у животу, преноси с колена на колено (сећате ли се речи Жељка Керума на ту тему: „Тако смо одгоjени“) користи у припремама злочина, као притисак за етничко чишћење, за ослобађање од сопствене кривице, у предизборним кампањама, на међународном терену… где год jе потребно. Стануjе у мрачним собама Католичке цркве, у просторима научних установа, повjесних института, у културним круговима, породичном предању… Активира се

Ви с jеднимпроблемом живите годинама, тврдећи да jе то тако и не може другачиjе, иако jе таj проблем решив за неколико дана, а нешто што се другима чини као катастрофа вама jе нормално стање, рекао ми jе странац. Kраjем прошле недеље док се први сумрак спуштао с околних планина, нас неколико седимо у зимскоj башти, с погледом на jезеро, у jедноj од земаља ЕУ. Моjа маленкост привукла jе посебну пажњу човека на прагу седамдесете – приметно добре кондициjе, бистрих и живих очиjу – чим jе сазнао да сам из Србиjе. – Ја се вама, Србима, дивим – била jе његова прва реченица. Осетих унутрашњу топлину, обли ме задовољство, помислих: оваj

Увек jе хрватска прича према Србиjи и Србима иста – зубошкрипећа, замућеног погледа – и остаће таква. Пуна резерви, наjблаже речено, или проткана мржњом, реално речено Ратко Дмитровић Цео државни механизам, власт и опозициjа, медиjи, Сабор, све се у Хрватскоj последња три дана дигло против Србиjе. Као да су тенкови из, шта знам, Сремске Митровице, кренули према Батровцима или Товарнику. Реторика равна оноj антисрпскоj, предратноj, из 1990. године, о великосрпским амбициjама, српском хегемонизму, коjа нас jе и увела у рат. Пршти од оптужби да Београд планира комадање Хрватске, да jе „тамо“ (у Србиjи) и даље све исто, да Србима не треба веровати ни кад се у европска одела пресвлаче. Срби

Само онаj ко jе био или jе сада на челу мале државе, малоброjног народа, зна каква jе мука кад такав седнеш насупрот онога ко с високе, наjвише позициjе представља, узмимо, Немачку, Енглеску, САД, Француску Само онаj ко jе био или jе сада на челу мале државе, малоброjног народа, зна каква jе мука кад такав седнеш насупрот онога ко с високе, наjвише позициjе представља, узмимо, Немачку, Енглеску, САД, Француску, а ти хоћеш да имаш некакву самосталност, суверенитет… Он теби може све, ти њему не можеш ништа. Може да ти затвори границу, тржиште, уведе визе, санкциjе, изолуjе и тебе и цео народ, може да те бомбардуjе, на краjу краjева. Ниjе вероватно да

Да будем потпуно jасан: какве везе данашњи гласни, самозвани, већ досадни београдски антифашисти имаjу с антифашизмом? Ако им jе до борбе, не треба да иду далеко као што су ишли њихови идоли, довољно jе да оду на Косово и Метохиjу и ту представе, докажу своj антифашизам. Без пушке у руци, далеко било. Пре НАТО напада на Србиjу, 1999. године, а таj напад jе Албанцима подарио другу националну државу, у Ђаковици jе живело на хиљаде Срба. Службени подаци кажу да их jе данас тамо свега 17. Живот каже да их нема ни десет; троше суморне дане иза затворених прозора, закључаних врата, не излазе на улицу. Чекаjу смрт. Пре неки дан у

Сећате ли се кад jе неки од енглеских политичара у Приштини или Тирани – тамо где се отворено говори о великоj Албаниjи – рекао да jе прекраjање граница на Балкану завршено? Не сећате се, наравно, jер тога ниjе било Прекраjање граница на Балкану jе завршено. Лепо звучи, посебно онима коjи би да задрже садашње плотове, али ко то каже? Енглези, пре неки дан у Сараjеву, кроз уста свог министра иностраних послова, Филипа Хамонда. Озбиљна адреса; без Енглеза на Балкану ништа се значаjно не догађа, ево дуже од jедног века. Свака чорба на овоj ветрометини, а све су вреле и крваве… има у себи британску мирођиjу, jош од Бенџамина Дизраелиjа, британског

Никада нико, осим поjединих следбеника Старчевића, Павелића и jугословенских комуниста, Буњевце ниjе третирао као Хрвате. Они сами – а ваљда jе jедино то релевантно – себе сматраjу посебним народом Када су оно 1991. године Хрвати обновили државност – након педесетогодишње паузе, проведене у „jугословенском мраку“ – ваљало jе створити и сопствену валуту. Наjпре jе то био хрватски динар а три године касниjе, 1994. уведена jе куна, валута усташке Независне Државе Хрватске. На свим апоенима хрватског динара беше портрет „хрватског знанственика Руђера Бошковића“. Какве везе Бошковић има с Хрватском? Никакве.   Рођен jе у Дубровнику 1711. године, од оца Србина и маjке Италиjанке. У то време хрватске државе ниjе било, ни

Та формула траjе скоро стотину година, примењуjе се рутински, предвидљива jе, делуjе моментално, „уређуjе“ односе међу народима Балкана и увек jе на штету jедне, исте стране Примењуjе се од 1918. године, кад су Словенци и Хрвати измолили од Срба милост да направе заjедничку државу. Срби пристаjу, непромишљено и потпуно непотребно, и само годину дана касниjе доживљаваjу да их Хрвати оптужуjу за хегемонизам, тражећи своjу самосталну, националну државу. Следи сериjа српских уступака. Окончано jе поделом Краљевине Југославиjе на бановине и рађањем Независне Државе Хрватске. Детаљи општепознати. У грађанском сукобу вођеном у арени Другог светског рата, jугословенски комунисти – предвођени национално свесним Словенцима и Хрватима, и анационалним Србима – опет активираjу ону

Пошто нико одавно државу Хрватску нити прозива нити пита за протеривање више од 400 хиљада Срба, службени Загреб jе решио да ради оно што њему, том Загребу, ниjе радила друга страна: на случаjу Буњеваца кренуо jе с оптужбама на рачун Србиjе, отвараjући „проблем“ положаjа Хрвата у Србиjи, и то на међунарoдноj сцени Не памти се да jе скоро, ако jе уопште, неко из Србиjе у Европском парламенту, на седници Савета Европе или сличноj адреси изнео проблем положаjа Срба у Хрватскоj. Док удруга добро организованих вуковарских фашиста дивља по граду, ево већ друга година, концентришући мржњу на ћирилицу (тако jе почело и 1990. године) уз нескривену подршку из других делова Хрватске,