U Beogradu je u četvrtak predstavljena knjiga Ratka Dmitrovića „Krst na križu“, koja sadrži priloge za bolje razumijevanje srpsko-hrvatskih odnosa. Promociji u Skupštine grada prisustvovao je predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik, gradski menadžer Goran Vesić, akademici Aleksa Buha, Dragoslav Mihailović, direktor „Veritasa“ Savo Štrbac, novinar Miroslav Lazanski i brojna publika. Akademik Vasilije Krestić rekao je da je knjiga vrlo dobra, ali specifična istorija srpsko-hrvatskih odnosa iz koje će i običan čitalac naučiti i saznati mnogo toga. Kako možete kupiti knjigu? Pogledajte OVDJE. On je naveo da u knjizi ima ukupno 105 tekstova iz kojih „stiče utisak koliko su tužni srpsko-hrvatski odnosi, koliko je zlo uneseno u njih i gde se kriju

Nakon tri decenije nerazumnog, ponižavajućeg ćutanja, SANU je konačno sa sebe počela da skida jednu veliku podlu laž Opisao sam ovaj slučaj nekoliko puta, ali neće smetati ni na ovom mestu. Dakle, negde u kasnu zimu 1990. godine, sedim u restoranu „Kornati“, centralni deo Zagreba, i sa još trojicom sabesednika bistrimo politiku. Vreme je to kad Hrvatska čeka izbore, osnovane su već HSLS i Hrvatska demokratska zajednica, svi poznati hrvatski nacionalisti seli su u prve redove, defiluju ekranima i listovima dnevne i periodične štampe, Katolička crkva otvorila vrata mračnih odaja i otuda pustila na svetlo dana aveti koje je uvek znala, i danas zna, da koristi u rabotama natopljenim krvlju,

Hrvatska levica i hrvatska desnica razlikuju se samo u tome što su levičari znali da hrvatsku državu nije moguće stvoriti istrebljenjem, već upotrebom Srba Nije Zoran Milanović lud, nije ni budala. Oslobođen obaveze da pazi šta priča, jer nije stajao pred kamerama, na javnom mestu, on je samo bio iskren. Njegova odvratna retorika o Srbima, Srbiji, Bosni, ustaštvu, geopolitici… nije njegova. Ništa u skandaloznom iskazu ovog čoveka nije autentično; Milanović je savršen predstavnik nečega što se zove hrvatska levica. E, tu hrvatsku levicu mnogi Srbi, posebno u Beogradu, ne poznaju, još uvek je vide kao nadu, most na kojem će se ponovo dodirnuti bratstvo i jedinstvo Hrvata i Srba. Ništa

Tamo gde sam ja bio 1992. godine, neki su stigli tek ovih dana Redovi koji slede imaju snažan lični pečat, tiču se autora, pa kome se ne dopada takav pristup, neka odmah odustane. O čemu se radi. Punih 25 godina pišem i govorim da je Hrvatska, Tuđmanova, hadezeovska, podignuta na temeljima ustaške Nezavisne Države Hrvatske. Za tu tvrdnju prinosio sam i prinosim bezbroj dokaza, od leksike, preko simbola, termina, do suštine državne politike i metodologije delovanja. Rečju, ustašluk. Otvoren, prikriven, okrečen i ofarban, pa brutalan, razvodnjen, pa opet žestok… kako je kada i kome trebalo, na partijskom i državnom nivou, ili pojedinačno. Zbog takvih stavova nikada u Hrvatskoj nisam imao