У Београду је у четвртак представљена књига Ратка Дмитровића „Крст на крижу“, која садржи прилоге за боље разумијевање српско-хрватских односа. Промоцији у Скупштине града присуствовао је предсједник Републике Српске Милорад Додик, градски менаџер Горан Весић, академици Алекса Буха, Драгослав Михаиловић, директор „Веритаса“ Саво Штрбац, новинар Мирослав Лазански и бројна публика. Академик Василије Крестић рекао је да је књига врло добра, али специфична историја српско-хрватских односа из које ће и обичан читалац научити и сазнати много тога. Како можете купити књигу? Погледајте ОВДЈЕ. Он је навео да у књизи има укупно 105 текстова из којих „стиче утисак колико су тужни српско-хрватски односи, колико је зло унесено у њих и где се крију

Након три деценије неразумног, понижавајућег ћутања, САНУ је коначно са себе почела да скида једну велику подлу лаж Описао сам овај случај неколико пута, али неће сметати ни на овом месту. Дакле, негде у касну зиму 1990. године, седим у ресторану „Корнати“, централни део Загреба, и са још тројицом сабеседника бистримо политику. Време је то кад Хрватска чека изборе, основане су већ ХСЛС и Хрватска демократска заједница, сви познати хрватски националисти сели су у прве редове, дефилују екранима и листовима дневне и периодичне штампе, Католичка црква отворила врата мрачних одаја и отуда пустила на светло дана авети које је увек знала, и данас зна, да користи у работама натопљеним крвљу,

Хрватска левица и хрватска десница разликују се само у томе што су левичари знали да хрватску државу није могуће створити истребљењем, већ употребом Срба Није Зоран Милановић луд, није ни будала. Ослобођен обавезе да пази шта прича, јер није стајао пред камерама, на јавном месту, он је само био искрен. Његова одвратна реторика о Србима, Србији, Босни, усташтву, геополитици… није његова. Ништа у скандалозном исказу овог човека није аутентично; Милановић је савршен представник нечега што се зове хрватска левица. Е, ту хрватску левицу многи Срби, посебно у Београду, не познају, још увек је виде као наду, мост на којем ће се поново додирнути братство и јединство Хрвата и Срба. Ништа

Тамо где сам ја био 1992. године, неки су стигли тек ових дана Редови који следе имају снажан лични печат, тичу се аутора, па коме се не допада такав приступ, нека одмах одустане. О чему се ради. Пуних 25 година пишем и говорим да је Хрватска, Туђманова, хадезеовска, подигнута на темељима усташке Независне Државе Хрватске. За ту тврдњу приносио сам и приносим безброј доказа, од лексике, преко симбола, термина, до суштине државне политике и методологије деловања. Речју, усташлук. Отворен, прикривен, окречен и офарбан, па бруталан, разводњен, па опет жесток… како је када и коме требало, на партијском и државном нивоу, или појединачно. Због таквих ставова никада у Хрватској нисам имао