Akademik Matija Bećković istakao je, komentarišući Deklaraciju o zajedničkom jeziku, da bi važno dostignuće bilo to ako srpsku lingvistiku ne bi progonili da odustane od istine da je to jedan jezik i prikloni se političkoj izmišljotini o različitim jezicima. „Da je to jedan jezik, lingvistika se nikada nije ni dvoumila. Bilo bi dobro ako bi se predomislili političari koji su izmislili da su to različiti jezici“, rekao je Bećković za „Politiku“. On je napomenuo da su u slavu laži o različitim jezicima osnovane mnoge katedre i da je po svijetu viđao sudske tumače na čijim vizitkartama je pisalo da prevode sa srpskog, hrvatskog, bošnjačkog, crnogorskog. „Pričali su mi da im

Književnik Matija Bećković rekao je Srni da su Srbi pjesnički narod i da se u poeziji može naći duša i lična karta srpskog naroda. „Ne znam ništa značajnije od poezije u životu srpskog naroda. Mi smo pesnički narod. Poezija je ono što smo izneli iz vekova ropstva i što nas je grejalo u ropstvu i čime smo se pridružili velikim narodima“, rekao je Bećković, povodom Svjetskog dana poezije, 21. marta. On je naveo da su Srbi „svoje dušmane pobili u svojim pjesmama, a nisu u stvarnosti“. „Tako, kada nas i ne vole – ne vole nas zbog pesama, a ne zbog stvarnih činova. Pesme su večne, a sve drugo prolazno“,

Crnogorska serija „Božićni ustanak“, u kojoj su Srbi predstavljeni kao okupatori Crne Gore i koja je puna istorijskih falsifikata, snimljena je s namerom da se unese mržnja između dva naroda, ocenjuju sagovornici. Akademik Matija Bećković je iznenađen ovakvim projektom javnog servisa Crne Gore. Neshvatljiva izjava – Sve što su okupatori hteli silom, Montenegrini ispunjavaju milom. Otkad su podigli čergu na vrhu Lovćena, ceo svet zna ko su i šta su Crnogorci, sem oni sami – navodi Bećković. Na velike propuste u snimanju, poput zastave koja nije korišćena u to vreme, Bećković odgovara: – Oni su gazili svoju zastavu misleći da je tuđa, a istakli neku koja nije ničija. Najviše se

Nedavno smo bili na proslavi stogodišnjice naše škole. Pored profesora, na svečanosti su se okupili i najgori đaci iz svih generacija! A koga drugog da zovu: najgori đaci su jedino i uspeli u životu. Možete zamisliti kakav je to bio trijumf: najgori učenici u frakovima, a najgore učenice u svečanim toaletama pod najskupocenijim nakitom – plešu sa svojim profesorima koji su, siroti, još uvek u onim istim pohabanim i još u ono doba kad su sašivena, demodiranim odelima. Najboljih učenika nigde nema. Ko zna gde su zaglavili, ili su u Nemačkoj, ili ovde, ali bez posla, ili još uče, ili su na nervnim klinikama, ili su se nesrećno oženili nekom