Тумачи “нове вере”, оставиће крваве трагове у jамама и необележеним гробницама у Словениjи Драгослав Михаиловић и краљ Петар Први Карађорђевић Последња ратна jесен, четврта по реду, биjаше пуна влаге у чиjим густим праменовима се крило бреме неизвjесности. Нарочито за оне коjи нису љубили комунизам, па су, иако у добром броjу неокрвављених руку и чистих душа, већ били означени у своjим срединама као неприjатељи земље и народа. У вокабулару поjединаца, коjи ће постати “своjина” и важних другова на власти, али jош више “правовjерника” коjих jе, како се рат ближио краjу бивало све више, биле су риjечи попут ових: окупаторске слуге, издаjници и изроди, пета колона, кулачка олош, кокошари и jаjаре, макаронаши

Много грађе jе уништено. Можда и због тога да се не сазна истина и да се не призна злочин Група црногорских четника почетком 1944. године ПОСЉЕДИЦЕ рата у Југославиjи, и посебно у Црноj Гори биле су веома тешке, стоjи, између осталог, у фељтону недjељника “Монитор” – коjи jе рађен по књизи др Бранислава Ковачевића, краjем прољећа 2009. – Још су их више увећавале ликвидациjе послиjе рата. Разорен jе грађански морал, пренебрегнут правни поредак, настрадала jе окосница домаћинских газдинстава, умањена биолошка супстанца народа, промовисана сила над правом и правдом, демонстрирана jе “револуционарна правда”, као врховна и неприкосновена, коjа jе била изнад хуманизма и права, увjерена да “побjеднику не суде”. Све jе

Четници су убиjени два пута: први пут од партизана, други пут забраном да имаjу гроб Породице већ седамдесет година чекаjу да сазнаjу шта се десило са њиховим ближњима ОТКОПАВАЊЕ истине у Србиjи jе, дакле, започето. Све жртве добиће право на гробно мjесто. Ускоро би требало да се оствари тjешња сарадња са словеначким властима ради откривања и обиљежавања гробница у тоj земљи, у коjима су страдали становници Србиjе. Воjници и цивили. И то, након што jе свиjет обавиjештен да jе Други свjетски рат завршен. А да ће бити и те како потешкоћа у том обимном и сложеном послу, не само када jе у питању Србиjа, потврдио jе историчар др Боjан Б.

Словениjа, као и Србиjа, ведеће су послератне гробнице Титове Југославиjе. Таjне гробнице су археолошки биљези времена зла и провалиjе наше будућности Драгослав Михаиловић и Синиша Ковачевић ПАРЛАМЕНТАРНА скупштина Савjета Европе (ПССЕ) усвоjила jе jош 1996. резолуциjу 1096 о мjерама за демонтирање насљеђа бивших комунистичких тоталитарних система. Ова резолуциjа jе значаjна зато што jе претеча свих осталих докумената. Па jе тако ПССЕ, на засиjедању одржаном 23-27. jануара 2006. године на предлог клуба Европске народне странке, осуђуjући злочине тоталитарних комунистичких режима, чиjим жртвама jе исказано саучешће, разумиjевање и признање, дониjела Резолуциjу 1481 о “потреби за међународном осудом злочина тоталитарних комунистичких режима”. Ова резолуциjа има 14 тачака. Европски парламент jе 2. априла 2009.

Велика већина људи коjе су Британци вратили из Аустриjе били су обични сељаци. Милован Ђилас: Међу убиjенима било и оних коjе би и наjстрожи и наjнеправедниjи суд поштедео Милован Ђилас међу првима проговорио о масакрима у Словениjи “Милован Ђилас jе у то вриjеме”, пише Николаj Толстоj у своjоj књизи “Министар и покољи”, “био рангом високи функционер у Титовом Политбироу и jедан од његових наjдражих сарадника. Иако тада ниjе имао директне везе с наjвећим масакрима, у више прилика jе jасно дао до знања колико му се они гаде и колико jе огорчен.” Толстоj наводи Ђиласове риjечи: “Наши неприjатељи, коjи су сарађивали са завоjевачем или су своjе судбине повезали с фашистичким снагама

Организоване и систематске ликвидациjе заробљеника контролисале су Озна и Кноj. Обећање да ће бити суђења противницима дао jе Тито, али га jе брзо погазио Словенци су шетали изнад стратишта Свjедоци коjи о времену поратног зла на простору Словениjе говоре за оваj фељтон увелико се слажу у jедном – масовне ликвидациjе су обављене без суђења. А суђења су била, бар усмено, обећана почетком маjа за оне за коjе се сумњало да су “окрвавили руке”. Иако, бар засад, такав документ ниjе изашао из архива, они коjи су преживjели словеначку драму вjеруjу да jе такво обећање дао управо Јосип Броз, коjи га jе тако брзо и погазио. Неки историчари, нарочито они комунистичке провениjенциjе,

Костури су сакривени бетонским преградама и заливени кречом. Невиност недужних нико и даље не истиче, нити се утврђуjе кривица страдалника Симо Дубаjић деведесетих година прошлог века По Словениjи се децениjама ходало по jамама, препуним костиjу – каже Иван Пристовник, бивши високи функционер, а сада пензионисани словеначки полицаjац, за вриjеме обиласка броjних гробница у околини Крена и Кочевског Рога, коjе су обиљежене дрвеним и металним крстовима. На jедноj од њих, у подножjу обиљежjа пише на словеначком: “Наj бом ше долго, долго, бакла нема”, у потпису Јанез Балантић. (“Нека буде jош дуго, дуго, бакља ниjема”). Опомену у стиховима исписао jе словеначки свештеник и пjесник из Камника. – Веома често смо на овом

Масовна убиства ненаоружаних заробљеника говоре да jе у питању ратни злочин. Ликвидациjе нису урађене без налога Тита и његових наjближих сарадника Стратишта се налазе широм Словениjе КАРДЕЉЕВА депеша, из Београда, Борису Кидричу од 25. jуна 1945, у коjоj тадашњи предсjедник савезне владе наговештава да ће наjкасниjе за три недjеље бити распуштени судови националне части и да ће воjни судови судити само воjним лицима, а све остало редовни судови, да ће бити проглашена нова амнестиjа, и да зато нема никаквог разлога да се буде споро у “чишћењу”, као што jе до тада било, jедан jе од доказа да jе за масовна убиства заробљених воjника и цивила послиjе Другог свjетског рата, одговорна

Према наjновиjим истраживањима, у Словениjи jе у пролеће 1945. убиjено око 80.000 људи, ратних заробљеника и цивила Ако се пажљиво прате догађања у том периоду, коjа добрим диjелом реконструишемо и на основу новинских записа из тог времена, очигледно jе да све ово ниjе могло да се догоди без знања челних људи партизанског и комунистичког покрета. Иако има доста контроверзи, нарочито у иступима Јосипа Броза, намеће се неминовни закључак да jе његова била одлучуjућа, као и много пута приjе, а нарочито послиjе тога. Дошао сам до податка да jе између 13. и 14. маjа одржан састанак свих команданата Армиjе и Озне у Загребу, гдjе се, по своj прилици, разговарало о избjеглима

У Андрићевом институту у Андрићграду данас jе промовисана књига “Сербиа”, коjу су приредили Сања Ћосић, Ново Томић и Ратомир Дамjановић. Професор на Филозофском факултету у Нишу Јован Пеjчић рекао jе да се ова књига први пут поjавила 1995. године. “Реч jе о делу коjе окупља оно што су страни аутори о Србима и српскоj држави говорили од 19. века до данас. Књига jе обимна и садржи три тематска дела. Једна jе српски народ, други српска земља и трећи српска духовност”, истакао jе Пеjчић. Он jе навео да су заступљена углавном велика имена свjетске културе и књижевности, коjи су изблиза познавали српску историjу и коjи су у своjим текстовима хтjели да

Промовисан роман Српско срце Јоханово у Сребреници Истина о српском страдању након рата на Косову и Метохиjи шири се у свиjету jер jе преносе “српска срца” коjа су пресађена стотинама људи, као што jе Ниjемац Јохан коjи jе сазнао да jе његово садашње срце припадало Србину Јовану са Косова и о томе сада свjедочи, рекао jе данас у Сребреници аутор романа “Српско срце Јоханово” Веселин Џелетовић. Представљаjући оваj роман и српска страдања у миру, Џелетовић, коjи jе пориjеклом са Косова, навео jе да jе ова прича настала 2004. године када jе приликом посjете Косову и Метохиjи упознао Ниjемца Јохана коjи jе дошао да види породицу човjека чиjе срце му jе

Издавачка фондациjа Српске православне цркве (СПЦ) Архиепископиjе београдско-карловачке обjавила jе књигу “Пост и свето причешће у православноj цркви” блаженопочившег патриjарха српског Павла. Проучаваjући пост и однос православних према посту, патриjарх Павле одговорио jе на савремене недоумице вjерника, настале усљед дугогодишње “духовне глади” и непознавања духовних вриjедности српског народа, саопштено jе на саjту СПЦ. Шта jе циљ и смисао поста, када и како треба постити – само су нека од питања савременог човjека, чиjи се одговори могу наћи у овоj књизи. У књизи пише да jе пост непрестано бдење над чистотом душе и тиjела. “Пост jе промена ума и начина живота као еванђелски метод препорода и преображаjа људског бића”, наводи се

У Центру за културу и информисање у Фочи промовисана jе књига “Митрополит Свети Петар Зимоњић 1866-1941”, чиjи jе аутор свештеник Ранко Билинац. Књига jе Билинчев докторски рад на Филозофском факултету у Источном Сараjеву и представља збир истраживања, чланака и архивских података о митрополиту дабробосанском Петру Зимоњићу, коjи jе мученички пострадао 1941. године, након што jе у Сараjеву одбио да испоштуjе усташко наређење о укидању ћирилице. Митрополит jе одведен у логор Керестинац у Хрватскоj и ту jе мучен, а наjвjероватниjе jе пострадао на Велебиту, гдjе jе бачен у jедну од масовних гробница, речено jе синоћ на промоциjи књиге. Професор историjе цркве на Богословском факултету у Фочи Далибор Петровић рекао jе да

У Добоjу jе синоћ представљена књига “Српско срце Јоханово”, аутора Веселина Џелетовића коjи на основу истинитог догађаjа свjедочи о страдању Срба на Косову и Метохиjи, трговини људским органима и онима чиjа доброта не познаjе вjеру и нациjу. Џелетовић jе рекао да роман говори о злочину над српским цивилима коjи су “черечени” у периоду мира по доласку УНМИК-а на Косово и Метохиjу, када jе, како jе навео, дозвољен “лов на Србе”. Аутор описуjе истинити догађаj када jе богати Ниjемац, након што jе добио срце Србина отетог на Косову, открио истину о трговини људским органима. Ниjемац jе, након овог сазнања, усвоjио сина Србина чиjе срце носи и прешао у православље. “Истина jе

Због великог интересовања, специjална предавања о енциклопедиjи Catena mundi биће одржана у Републици Српскоj, Словениjи и Аустриjи.   Бања Лука Част нам jе да Вас позовемо на свечану промоциjу енциклопедиjе Catena mundi, коjа ће се одржати 18. фебруара у 19 часова у Банском двору у Бањоj Луци. Говоре: Бошко Обрадовић, уредник у ИК “Catena mundi” Ратко Дмитровић, новинар, главни и одговорни уредник и директор ”Вечерњих новости” из Београда проф. др Радивоjе Керовић, предсjедник Филозофског друштва Републике Српске др Миша Ђурковић, научни сарадник на Институту за европске студиjе из Београда Бранимир Нешић, директор ИК “Catena mundi” Душан Басташић, предсjедник удружења ”Јадовно 1941.” из Бањалуке Небоjша Мастиловић, аутор духовне музике и члан групе ”Пирг” из Београда Програм