Недалеко од Ниша обележено 208 година од чувеног боја на Чегру. Душан Обиђановић препешачио 150 километара из Свилајнца Душан Обиђановић (65) препешачио је 150 километара од родног Свилајнца до Ниша, како би на државној церемонији одао пошту Стевану Синђелићу и његовим јунацима настрадалим пре тачно 208 година у чувеном боју на Чегру. И баш као што је то чувени ресавски војвода чинио када је полазио у бојеве, Обиђановић је пред пут дао заклетву у капелици надомак Синђелићеве куће. Испред цркве у Грабовцу, где су се пред одлучујућу битку причестили војвода, старешине и ресавски јунаци, Душана је испратила породица Синђелић: Раде, Стојанка, Миша, Мирјана, Душан и најмлађи Стеван. – Ни киша,

Словенско друштво Вас позива да учествујете на ХХI Православном омладинском међународном фестивалу „Браћа“, Бородинско поље, Подмосковље oд 15. до 23. јула 2017. – На фестивалу ће бити присутно преко 700 студената и ученика, духовништво, представници различних установа и школских завода Русије, Белорусије, Украјине, Пољске, Придњестровља… – У програму фестивала су духовне беседе, богослужења под ведрим небом, спортска и културна догађања, ходочашћа, упознавање с културом разних Православних земаља. – Боравак је уређен као логор у природи, под шаторима, са свакодневним излетима и обиласком Православних светиња у Москви и Подмосковљу. – Крајњи рок за пријављивање учесника је 7. јули 2017. Сва ближа обавештења можете добити на телефоне Словенског друштва: 065/82-77-57, 062/832-19-61 и 069/77-88-53 (Уметничарница Словенског друштва), као и путем електронске поште: [email protected] Опширније на сајту Словенског друштва Извор: Фонд стратешке културе

Хрватски пјевач Марко Перковић Томпсон представља симбол зла из прошлости и његов концерт у Мостару, најављен за 8. јун на стадиону кроз који је као концентрациони логор у протеклом рату прошло више од 10.000 Срба и Бошњака, лоше ће утицати на ситуацију на Балкану и распламсаће мржњу, рекао је политички аналитичар Драгомир Анђелковић. Коментаришући став градске власти Мостара да нема ништа спорно у Томпсоновом наступу и да ће концерт подршке шесторици званичника Херцег-Босне оптуженима за ратне злочине бити одржан, Анђелковић каже да би то било исто као када би неки њемачки пјевач неонацистичке оријентације наступао у Аушвицу или неком другом концентрационом логору. – Када Томпсон долази у Мостар на мјесто

Једна од епизода из основне школе које се јасно сећам (а данас се питам зашто и јесам ли још онда наслутио да нешто није у реду, чим је тако живо памтим) јесте како смо зезали извесну Марину кад нам је на великом одмору саопштила, сва срећна, да ће је водити на концерт Весне Змијанац. „Јао, сељанко, шта ти слушаш“, смејали смо се. Марина је била и једно од свега неколико деце која су у школу за Ускрс носила фарбана јаја да их туца с другом сељачком децом. Већ сам био форматиран као мали Југословен и комуниста, и нисам имао никакву националну свест, тј имао сам југословенску што је и био

Пре две године, на двадесету годишњицу „Олује“, група студената из Београда је организовала протест испред хрватске амбасаде. Ја сам, тог дана, спремио посебну емисију о протеривању Срба из Хрватске и отишао сам да видим скуп, више зато што ми је хрватска амбасада тада била буквално на пет минута од радног места. Вече, негде око осам сати, гомилица од највише 150 махом младих људи. Мало се прошуњам, попричам, нигде не чујем ијекавски, нити чујем завичајне нагласке. Нигде једног Крајишника нема, све сама деца из Србије. Неће Крајишници да се замере Хрватима, затребаће путовница, домовница, шта ако ови из амбасаде снимају демонстранте? Те вечери сам, први и једини пут, љут због крајишке

Пензионисани генерал такозване Армије БиХ Атиф Дудаковић оптужио је Србе за “агресију и геноцид” над Бошњацима и поручио да рат још није завршен. Дудаковић је рекао да “садашње генерације кажу да је овај рат незавршен и да је само престала пуцњава”. “Које су то борбе и која су искушења кроз која пролазимо и кроз која ћемо пролазити? Шта треба радити? Да ли има опасности? Има их! И то много”, поручио је Дудаковић протеклог викенда на трибини у Коњицу коју су локални ратни ветерани организовали у оквиру обиљежавања Дана малољетних добровољаца такозване Армије БиХ. Како преноси “Еуроблиц”, Дудаковић је на трибини, дочекан са ратним заставама такозване Армије БиХ и као херој,

Америчка владина агенција за међународни развој (УСАИД) припремила је седам милиона долара које ће у Србији уложити у медијски рат против Русије и Путина. Борба за слободу УСАИД је већ расписала конкурс за поделу милиона на име пројеката „“медијских реформи“ у нашој држави. Стручњаци, међутим, готово једногласно кажу да је тај конкурс само маска и да ће амерички милиони заправо бити упумпани у прозападне медије који ће координисаном кампањом покушати да Србима огаде Путина и Русију. Званично, УСАИД наводи да је циљ пројекта „побољшање правних, нормативних и еконосмких услова за рад у области медија у Србији.“ Исплата новца по пројектима требало би да почне почетком септембра. Саговорници кажу да је

Хрватски посланик Стево Цулеј објавио на свом “Фејсбук” профилу фотографију с пушком, поред мушкарца у ХОС-овој мајици на којој пише “За дом спремни” Хрватски посланик Стево Цулеј објавио на свом “Фејсбук” профилу фотографију с пушком, поред мушкарца у ХОС-овој мајици на којој пише “За дом спремни”. Како преноси хрватски Индеx.хр, у опису фотографије Стеве Цулеја пише “Специјална полиција”, а његови “Фејсбук” пријатељи су га, у коментарима испод фотографије, позвали да “крене са чишћењем”, док су неки навели и потенцијалне мете. “Сад иди и приведи Стазића, Пуповца и осталу четничку багру”, наводи се у једном од коментара испод фотографије, док у једном коментару пише да “онај ко је носио оружје и

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцијенио је срамном одлуку хрватског премијера Андреја Пленковића да открије споменик Фрањи Туђману у Запрешићу. Линта је у писаној изјави навео да је срамна и изјава Пленковића да цијени све што је Туђман учинио за независност Хрватске и да је његов допринос један од темеља модерне Хрватске. “Бројне чињенице јасно показују да је стратешки циљ Фрање Туђмана био независност Хрватске, без или са што мање Срба, а не мултиетничке Хрватске у којој би Срби имали сва национална и људска права”, навео је Линта. Он је додао да је Туђман одлучио да рехабилитује усташтво изјавом на првом Сабору ХДЗ-а у фебруару 1990. године “да

Ужице – Навршило се шест деценија од упокојења митрополита Јосифа Цвијовића (1878–1957), па је тим поводом у ужичком Историјском архиву отворена изложба архивских докумената о животу и делу овог знаменитог првосвештеника. Поставку је отворио епископ жички Јустин, рекавши да се овим сећамо митрополита Јосифа, духовника и ратника, изданка те истините, праве цркве. – Увек је на овим нашим просторима потребно бити не само духовник, него и ратник, јер ми овде често не ратујемо с непријатељима видљивим, него и невидљивим – казао је у Архиву Јустин, па затим одржао и помен митрополиту у оближњем Дрежнику, где је Цвијовићев спомен-дом. Изложба у ужичком архиву речито говори о посебности Јосифовој. „Његово честито родољубље

Неколико ратних ветерана из Србије послало је дјецу у Војно-патриотски међународни камп младих у Русију. “Данас превише мазимо децу – морамо им дати шансу да и сами направе свој избор”, каже ратни ветеран Петар Радујковић (47), који је почетком маја послао свог 16-огодишњег сина Милоша у Војно-патриотски међународни камп младих у Русију. Фотографије униформисаних младића и девојака, које су се појавиле на друштвеним мрежама и појединим медијима, али и чињеница да су се голобради тинејџери током седмодневног боравка на обуци у кампу код града Кузњецова латили оружја, изазвала је контроверзне коментаре. Међутим, ни организатор – Удружење учесника оружаних сукоба на простору бивше Југославије, ни родитељи 11 кампера из Србије немају дилему

Логично се човјек мора упитати – је ли могуће да страдалници из послијератних логора за Подунавске Швабе кроз све то страшно ратно вријеме нису ништа знали о злочинима својих најближих? Неки (многи) неће прихватити тезу према којој су сличности између Бачког Јарка (Гакова итд.) с једне и Блајбурга (Дравограда) с друге стране веће од разлика међу њима. Говорим, наравно, о збивањима на свршетку Другог свјетског рата на тим адресама, будући да дотична мјеста (топоними) иначе ни по чему другом у хисторијском смислу нису занимљива. Ако је међутим теза с почетка овог текста унаточ свему ипак тачна (о аргументима њој у прилог нешто касније), може ли се очекивати да онај, који

Путујући у очев завичај, пролазио сам из Сарајева сваке године три или четири пута крај некрополе на Радимљи. Памтим одавно ту некрополу. Кад се иде из Сарајева ка Требињу, са десне стране пута налази се већи дио некрополе. Посебно су упечатљиве рељефне сцене: људи са високо уздигнутом и предимензионираном шаком. Сљемењаци, високи сандуци, плоче и крстови препуни лијепо изведених симбола распаљивали су моју дјечачку машту. Сцене лова и ратних витешких игара биле су ми најинтересантније. Привлачила ме та грандиозна умјетност средњевијековних клесара још од ране младости, па у неком свом умјетничком покушају насликах воденим бојама неко своје виђење знамените “Храбрена” некрополе. Нисам својом вољом сликао, већ бјеше то на часу