Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцијенио је скандалозном одлуку Међународне организације рада, према којој Хрватска није дужна да протјераним Србима исплати заостале неисплаћене пензије за период од 1991. године до поновне успоставе плаћања. “Ово је једна у низу скандалозних одлука разних међународних институција, којом се отворено стаје на страну Хрватске, која 22 године од завршетка рата систематски крши људска права стотина хиљада протјераних Срба”, навео је Линта у писаној изјави за медије. Он истиче да је јасно да протјерани Срби не могу ни у Хрватској ни у међународној заједници да остваре своја основна имовинска, стечена и бројна друга права. “Главни разлог јесте чињеница да водеће силе Запада и

Стотињак људи окупило се данас испред зграде Министарства просвјете Црне Горе у Подгорици у знак протеста због дискриминације ћириличног писма и српског језика у тој држави. По завршетку скупа, који је организовао опозициони Демократски фронт, трочлана делегација отишла је на састанак са ресорним министром Дамиром Шеховићем, а њихов први захтјев биће да на зграду Министарства буде постављена ћирилична табла. Организатори скупа су указали да се многи ученици и њихови родитељи ових дана суочавају са немогућношћу да добију свједочанства и остала школска документа на ћирилици, те да власт све ради да се избјегне законска и уставна једнакост ћирилице и латинице. Обраћајући се окупљенима, посланик Демократске народне партије Милун Зоговић рекао је

Спасла се Црна Гора. Македоније је са Заевим увелико на путу спаса, још само да се спаси Србија. Растрчали се НАТО емисари по Србији. Мрсе, мешетаре, петљају, прете народу. Нема нам спаса без НАТО пакта. Србија је следећа. Има пар дана покренута права офанзива. Заменик помоћника америчког државног секретара Брајан Хојт Ји саветује – „Србија не треба да гледа уназад, него унапред“, право у НАТО и Америку. Америка на Балкану „шири добростање“, утицај Русије је „малиган“. Заседали емисари јуче у Београду. „Основна слабост српских елита јесте њихова неспособност да испоруче грађанима резултате, а Русија то користи за оствариње својих интереса“, закључили. „Русија инспирише српску елиту да је могућ другачији светски

Повраћај одузетих ораница иде споро због законских тешкоћа, али и домаћих тајкуна и монополиста, који на све начине покушавају да закоче овај процес У Србији је до сада грађанима враћено 21.834 хектара ораница, одузетих после Другог светског рата, а очекује се враћање још око 80.000 хектара, каже за “Новости” Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију. Укупно је враћено око 20 одсто потраживаног, а када се поступак заврши процене су да ће не мање од 5.000 породица, односно око 40.000 људи, добити назад оно што су им комунисти одузели. Ситуација са црквеном реституцијом далеко је боља. У рукама цркава и верских заједница поново се налази више од 80 одсто обрадивих површина

Позивамо вас, да у понедељак, 19. јуна 2017. године, у 19 часова, у великој сали парохијског дома Храма Св. Саве на Врачару (Крушедолска 2/А) присуствујете предавању на тему „Невидљиви ланци модерног ропства“. О овој теми говориће: проф. др Момир Булатовић (бивши премијер СРЈ и некадашњи председник Црне Горе) Трибина се одржава у организацији Храма Св. Саве на Врачару и Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке. Улаз је слободан.     Светосавска омладинска заједница Архиепископије београдско-карловачке Краља Петра бр. 5, 11000 Београд Телефон: +381 (64) 800 43 92 Е-пошта: [email protected] Веб-портал: www.sozbg.rs

Први планови за уништавање свих Словена приписују се нацистичкој Немачкој, односно Адолфу Хитлеру. Но српски комуниста Предраг Миличевић објавио је у Русији књигу „Шест агресија Запада против Јужних Словена у XX веку“, која јасно показује жељу Запада да на овом делу планете у потпуности уништи Словене. Постоји ли план уништења Словена? Шта кажу чињенице? Хитлера данас нема, али се балканским Србима одузимају територије, тако неопходне за развој и размах живота (у Хрватској, БиХ, самој Србији, лишеној Косова и Метохије, па Црној Гори…), односно не дозвољава им се уједињење. Но нису само Јужни Словени на мети. Шта је са Лужичким Србима? Шта је са Украјинцима? Шта је са Русима и бившим

Нови држави секретар хрватског Министарства правде је Јосип Салапић – “црнокошуљаш” из десно оријентисаног Хрватског демократског савеза Славоније и Барање (ХДССБ), чији је оснивач осуђени ратни злочинац Бранимир Главаш. Салапић је, иначе, познат по облачењу у црну униформу Бранимира Главаша, који је неправоснажно осуђен за ратне злочине. Члан је Славонске соколске гарде, или скраћено “Ш гарде”, најпознатије по постројавању на Марковом тргу, пенео је портал Индекс. Као да навлачење униформе Главашевих црнокошуљаша није довољно, овај славонски “соколски гардист” никад није одслужио војску, наводи портал. “Ко мисли да је Славонска соколска гарда војска, тај је глуп. Према нашем Статуту, то је унутарстраначки клуб за спорт, рекреацију, протоколе и унутарстраначку редарску службу. У

Власник куће у мјесту Моранчани у мјесној заједници Љубаче, недалеко од Тузле, затражио кажњавање одговорних што су испред његове породичне куће уклонили исламистичку заставу која је изазвала шок међу тамошњих мјештанима, углавном хрватске националности! Приговор и захтјев за кажњавање агенција и особа које су повриједиле приватност и по његовим тврдњама нелегално упале у његову некретнину упутио је Санел Јарановић који живи у Њемачкој гдје ради као трговац аутомобилима. Иако је јавност раније вјеровала како је непозната особа или пак сам Јарановић поставио заставу Кавкаских емирата, терористичке организације која је блиска Исламској држав, то ипак није потпуно исправно. Застава црне боје с исцртаном сабљом и арапским писмом уствари је ратна застава

Хрватски логораши из ратова деведесетих година прошлог вијека залажу се да усташки поздрав “За дом спремни!” не буде више оспораван и тврде да је он, заправо, поздрав Хрватских одбрамбених снага /ХОС/ и хрватских бораца из посљедњих ратова. Они окривљују заступнике СДП-а да у Сабору покушавају да “криминализују поздрав `За дом спремни!`, који је кориштен у домовинском рату, његовим изједначавањем са усташким поздравом који се користио током Независне Државе Хрватске /НДХ/”. Логораши тврде да је поздрав “За дом и поглавника спремни!” био усташки поздрав, а “За дом спремни!” само – “краћа изведеница”. Њима је неприхватљиво да “неки појединци у хрватском друштву” гледају на актуелна друштвена догађања из контекста 1945. године, упркос,

Постоји један израз у нас Срба, а нисам сигуран да су га Хрвати преузели и прогласили да је 100 % њихов, као што иначе то и раде са српском имовином, и од материје и од духа. И испред свега кад је језик у питању. А ако би Срби то негирали међу Хрватима, и самим својим пуким присуством, ови би им за то очи вадили, и не само метафорично, као што су по Дубровнику поносно носили перле од српских очију око врата, док је врховни поглавник, Анте Павелић, на свом радном столу увек имао корпицу свежих српских очију, а у Земун, на железничку станицу, стизала су бурад српских очију, адресираних на

Ретко која држава има ту „срећу“ да се граничи са нацијом која је стварана на жртви њеног народа и која је градила своју „државу“ на отимању њених територија као што је имају Срби и Руси са Хрватима и Украјинцима. Кроз историју ова два народа тежила су да афирмишу своју вештачку државност на дезинтеграцији српског и руског националног бића, на насилној латинизацији српског и руског језика и писма, на бруталном унијачењу српског и руског православног становништва. На сваку понуђену српску и руску руку сарадње и пријатељства Хрвати и Украјинци углавном су одговарали непријатељски, протеривањем и предузимањем силе против руског и српског народа. На политику мира они су узвраћали политиком рата и сукоба, а то чине

Историограф Радован Калабић рекао је Срни да измјене Кривичног закона, које је утврдио Савјет министара БиХ, представљају још један покушај нарушавања историјске истине и неприхватљив покушај озакоњења даљег деценијског клеветања српског народа. „Српски народ би, при томе, имао и законске санкције“, истакао је Калабић. Он је оцијенио да се та тема „спустила“ на ниво Савјета министата БиХ, пошто на свјетском нивоу у Савјету безбједности УН, због руског вета, није прошла британска резолуција о геноциду која би за собом повукла и забрану негирања наводног геноцида на тлу БиХ. „Ја могу још само да се запитам – да ли у том Савету /министара БиХ/ има уопште Срба“, рекао је Калабић. Он је

Независно Косово, Република Војводина, Независни Санџак, тзв. „Црногорска нација“ – ове екстремистичке идеје настале су под окриљен КПЈ. Catena mundi открива како су комунисти разбили државу српског народа. /…/ Док је КПЈ веровала да је Југославија „једна национална држава“ и стајала „на бранику идеје националног јединства и свију националности у земљи“, никоме није сметала ни мала ни велика Србија нити је постављао питање које су то земље српске а које несрпске. Када се почев од 1924, по налогу Коминтерне, КПЈ почела да бори за укидање „великосрпске хегемоније“, започело је тугаљиво утврђивање које су то земље несрпске (словеначке, хрватске, албанске итд.), а које једино могу бити српске. Тиме су на посредан

У Херцеговини, овом чуду од комада земље, по много чему тврдом и сиромашном, не само по својим каменитим пејзажима, али истовремено и тако пријатном, меком и увијек пријатељски настројеном, духом пребогатом и ведрином људских срца осунчаном, гдје човјек још увијек има брата, за радост и страдање… Имали смо једног старца, е тај је тек био чудо, право чудо, од Господа нам даровано, међу нама да се роди, да нас уздигне, одгоји, почасти својом душом која је већ одавно била Господу ближа но овој врлетној земљици, окријепи благом ријечју и топлом молитвом, да се међу нама, у овом кршу земно-небеском и упокоји, те легне у њега и одмори ноге које су

Познати примери послератних судбина хероине Милунке Савић и Војводе Живојина Мишића и сличне или далеко теже али мало познате судбине савремених српских хероја из ратова деведесетих година, подстичу нас на размишљање када ће на јавну сцену ступити одговорна и патриотска власт која ће поштовати учинак и значај њихових дела, и дати одговарајући третман својим највећим ратним јунацима… Чланак о српској хероини Милунки Савић[i] – најодликованијој жени-ратнику у Великом рату пред чијим би помињањем имена – те жене горостасног јунака а скромне и благе српске мајке – требали сви да устанемо, подстакао ме је, по ко зна који пут, да се запитам какав смо то ми народ. Због чега? Зато, јер се ближи