Што више желим да избегнем Кајла Скота, он ми све више скаче под оловку и сам се убацује у редове које пишем. Ево пре неки дан је обишао школу „Бранко Пешић“ у Земуну, коју похађа 47 деце избеглица, и поручио да је ово за њих крај дугачког пута рекавши да ће они постати Срби. Изразио је жаљење што су они прешли тако дугачак пут и тешка времена! Не знам како ти успева, Скоте, да будеш толики лицемер? Радиш за државу која је, својим поступцима, и то свесним, те избеглице и протерала из њихових домова. Ко си ти, Скоте, да одређујеш да ли је Србија за људе из Авганистана, Сирије и

Бивши председник Хрватске Стјепан Месић у Приштини је, након састанка са косовским премијером Рамушем Харадинајем којег је назвао “вечним пријатељем”, учествовао на конференцији о култури и миру на Западном Балкану Бивши председник Хрватске Стјепан Месић у Приштини је, након састанка са косовским премијером Рамушем Харадинајем којег је назвао “вечним пријатељем”, учествовао на конференцији о култури и миру на Западном Балкану, где је казао да на Балкану “живимо у атмосфери продуженог хладног рата”. “Могу да оценим да се на Балкану на политичкој сцени у позитивном смислу ништа није променило. Живимо у атмосфери продуженог хладног рата. Европа тоне у вртлог популизма”, казао је Месић на дводневној конференцији која је у суботу почела

Није лако у једној реченици речи много о неком народу поготово не о светосавском. Чини су да је Сисили Изабел Феарфилд то ипак пошло за руком. Ова британско-ирска књижевница много је познатија под псеудонимом Ребека Вест и свом најзначајнијем делу из 1941. године „Црно јагње и сиви соко“ које представља уствари путопис о Југославији. Књиге која је у англосаксонском свету доживела бројна издања и била обасута бројним изразима дивљења. Сама Ребека дивила се неком другом, владики Николају Велимировићу. О њему је говорила: „Најизузетније људско биће које сам икада срела“.(1) Но, вратимо се оној реченици која са тако мало говори тако пуно. Седам речи које свакоме ко их прочита морају остати

Велика пажња коју је у хрватској јавности добио захтев да представници мањина више немају гарантована места у парламенту, обрнуто је пропорционална политичком значају предлагача те промене Велика пажња коју је у хрватској јавности добио захтев да представници мањина више немају гарантована места у парламенту, обрнуто је пропорционална политичком значају предлагача те промене, бившег председника Хрватске странке права (ХСП) Анте Ђапића, констатује радио Дојче веле. Референдумску иницијативу да се посланици националних мањина бирају путем општег права гласа са грађанских листа, а не више у посебној изборној јединици, аналитичари виде као разврставање на “добре” и “лоше” грађане. Како наводи DW, иницијатива је добила додатан замах након што јој се придружила Жељка Маркић

У наше дане, непун век касније, јаке струје „римокатолицизма и осталих секти“ и даље вршљају Србијом. Овога пута су се окомиле на наше дивне иконостасе, на богослужбени поредак, на нашу саборност.  Писмо новомученика Варнаве, иако сасвим кратко, даје решење за све напасти и недаће које су налегле на наше храмове и наше душе, пише Жељко Перовић о непознатом писму патријарха Варнаве Пре неколико дана јавио ми се чика Јован из Ниша, унук владике нишког Јована Илића родом из Дојкинаца. Недавно је у породичној заоставштини пронашао писмо патријарха Варнаве, упућено његовом деди. Овај важан документ жели да поклони Епархији нишкој, шаље га и мени, у електронском облику, уз дозволу да могу

Но српски народ се најзад усправио. И читава источна Европа се усправља у свом достојанству, спремна да одбаци паганство. Бог нас је погледао. Уздизање је тек почело. Оно је пред нама као задатак и позив да се тек освестимо. Икона и завет Светога Саве – историјски потврђен заветом Косовским! – јесу тај позив Колико смо као хришћани осветљени ликом Христа, толико морамо и као Срби да будемо вођени ликом Светога Саве. Као што бисмо без Христа били бесловесни и не бисмо имали осећање за тајну човека, тако и без Светога Саве не бисмо осећали историју и у њој тајну Срба. Били смо сведоци многих (неуспелих) покушаја да се научно (па и

Удружења домобранитеља инсистирају на увредљивој законској одредби. Обележени Срби из Хрватске, Србија, Црна Гора… ЗАГРЕБ – ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА Удружења хрватских ратних ветерана инсистирају да у тексту новог закона о бранитељима остане формулација о “оружаној агресији коју су извршиле Србија, Црна Гора, ЈНА и паравојне јединице из БиХ”, без обзира на жестоке реакције из Београда о којима је у Њујорку говорио и председник Александар Вучић. У предлогу закона спомиње се, међу агресорима, и “велики број припадника српске националне мањине у Хрватској”! За њих се каже да су били “организовани и предвођени великосрпском политиком”. Предлагачи закона, бранитељи, тврде да у тим формулацијама нема ништа спорног и да за њих није прихватљива теза

Све што се дешава у Македонији има везе са Косовом, тврди Љупчо Палевски, македонски бизнисмен и политичар, антиглобалиста и противник актуелне власти, али и америчке политике у региону. Најављује формирање странке која ће, како каже, промовисати политику партнерства, а не вазалског односа и са Америком, и са Русијом. Палевски очекује да ће најкасније до марта 2018. почети процес дефинитивног решавања питања Космета, а модел ће, сматра, бити подела. У америчким интересима на западном Балкану прво је Косово, па онда неколико празних места, па онда смо ми и Албанци — Косово је њихов геостратешки интерес“, каже за Спутњик Палевски, који је некада био шеф СДСМ-а у највећој скопској општини Центар. Данас је не само против те странке већ тврди да има проблеме,

Лектира за ученике основне школе у којој се велича усташки поклич “За дом спремни” биће избачена, пише загребачки Јутарњи лист. Ради се о роману Стјепана Томаша “Мој тата спава с анђелима – Мали ратни дневник”, који је постао обавезна лектира пре више од деценије. Књига је писана почетком ’90. у форми дневника и покушава да прикаже ратна збивања из гледишта Цвијете, девојчице из Осијека. Спорно у роману је што је појам усташтва приказан као “домољубно пожељан”. “Када сам на радију пронашла страницу која је емитирала ‘Чавоглаве’, мама се није побунила, штовише слушала је са занимањем. Сва је треперила од унутрашњег узбуђења кад је чула како Бобо или Јуре виче: Ми смо

Загреб — Хрватска се нашла под озбиљним спољнополитичким притиском Брисела, пише хрватски недељник Глобус. Брисел, наиме, тражи примену пресуде Арбитражног суда о спору о граници између Словенијеи Хрватске, амерички Стејт департмент критиковао је Загреб због попуштања филофашистичкој носталгији, док се бивши министар културе Златко Хасанбеговић нашао у редовном годишњем извештају о верским слободама у свету за 2016. Изгледа, пише недељник, као да су хрватски лидери покренули једну велику и силну дипломатску иницијативу, какве се не би постиделе ни пуно веће државе и док се премијер Андреј Пленковић у Америци сусреће с Доналдом Трампом и држи говор на Главној скупштини Уједињених нација, председница Колинда Грабар-Китаровић припрема се за пут у Москву

Циљ клерикалне и проусташке деснице у Хрватској је увођење једнообразног тоталитарног друштва и укидање умјетничких слобода, оцјењује историчар и лидер Нове љевице Драган Марковина. Он упозорава да су “милитантне католичке групације” успјеле да произведу атмосферу у којој се сасвим озбиљно расправља о томе који су наслови “због неморала” недопустиви у средњошколској лектири. Затим, да ли треба забранити позоришну представу или плакат, а антисрпске иницијативе у виду промјене изборног закона готово се и не скривају. Марковина указује да такве иницијативе добијају медијску презентацију, па носиоци тих идеја постају “релевантни саговорници” у ударним терминима и најгледанијим политичким емисијама јавне и приватних телевизија са фреквенцијом. Он указује на дешавања и реторику у вези