Др Владан Ђорђевић је рођен 21 новембра 1844. у Београду.  Био је један од гимнастичара који су деловали у дружини Стевана Тодоровића. Студирајући  1863-1869. медицину  у  Бечу увидео  је  колико  је  допринео  Немачкој  Јанов покрет телесног вежбања (Турнери). По повратку са медицинских студија добио је дужност начелника Санитетског одељења. Сматрао  је  да  треба  и  у  Србији  отпочети  са  систематским  телесним  вежбањем. Предложио је министру Милутину Гарашанину да се организује гимнастичко друштво. Припремајући  оснивање  гимнастичког друштва  у Београду, упутио  је  писма  учитељима  гимнастике Стевану Тодоровићу, Љубомиру Илићу и  Ферду Михоковићу  са  питањем  дали  су  спремни  да  добровољно  раде  у  друштву  ако  буде  основано. После  пристанка, сазвао  је  20. 12. 1881. збор 

Немачки Зидојче цајтунг објавио је колумну ауторке хрватског порекла Марије Латковић, која је узбуркала регион Берлин – Немачки Зидојче цајтунг објавио је колумну ауторке хрватског порекла Марије Латковић, која пише да након пресуде херцеговачкој шесторки “више не разуме своју домовину” у којој се славе ратни злочинци, а поводом одавања поште Слободану Праљку, који је недавно у хашком трибуналу осуђен за ратни злочин у БиХ. Лист истиче да се Латковић као ћерка хрватских исељеника и гастарбајтера у Немачкој “увек осећала као код куће обе земље”, али да се сада осећа отуђено од данашње Хрватске. Латковић пише да је први пут сазнала за Слободана Праљка 1993. године, када је као 13-годишња девојчица

Водећи шведски дневник “Афтонбладет” објавио жестоку критику о слављењу осуђеног ратног злочинца Слободана Праљка у Хрватској. Текст је написао Петер Кадхамар, један од најпознатијих шведских новинара и аутор књиге о Сребреници. Тањуг наводи и да је “Афтонбладет” један од најтиражнијих дневних листова Скандинавије који сваки дан има око три и по милиона читалаца, а политички представља глас лево либералне Шведске, преноси Индеx.хр. Кадхамар пише да је Хрватска слављењем Праљка “пљунула Шведску и Европску унију у лице, али да и даље воли европски новац”. “Може се рећи да је његово јавно самоубиство наставак политике нихилизма и разарања која је карактерисала рат у Босни и Херцеговини”, објавио је Афтонбладет. Лист подсећа да

Закон у Сабору у ком смо означени као агресори не може бити основ за судски спор. Крећа: Немају право да покрену међународни поступак. Не постоји суд који би био надлежан за захтев Загреба Ни Закон о правима бранитеља, који је усвојио Хрватски сабор и у ком је Србија означена као агресор, неће бити много од помоћи онима у Загребу који би да од Београда наплате “ратну одштету”. По мишљењу стручњака, за то нити има правног основа, нити има међународног суда у чијој би надлежности могао да се нађе овакав захтев. У првом члану поменутог хрватског закона стоји да су “бранитељи из Домовинског рата одбранили Хрватску унутар међународно признатих граница од

Јачање војног присуства на Западном Балкану допринело би миру и стабилности читавог региона, једна од порука је која је прошле недеље дошла из Вашингтону са састанка посвећеном нашем региону, али се ту отворило ново питање – која локација је најбоља за главну базу америчких војника. Косовски “Бондстил” се наметнуо као логично решење, али је све више предлога да то буде једна од две локације у Босни и Херцеговини – Тузла или Брчко. Аргументи су различити, а главни је онај да би “америчка база у БиХ у потпуности осујетила напоре РС да се отцепи”. За амерички Атланстки савет најбоља варијанта је “Бондстил”, као седиште америчког војног присуства у Југоисточној Европи, али

Загреб — Угледни хрватски адвокат Анте Нобило охрабрио логораше и друге жртве удруженог злочиначког подухвата и међународног сукоба у БиХ да туже Хрватску. Нобило сматра да тужбе против Хрватске треба да поднесу упркос тврдњама хрватског премијера Андреја Пленковића да за то “не види правни основ”, након последње пресуде хашког трибунала шесторици Хрвата из БиХ у случају “Прлић и остали”. Премијеру Пленковићу, каже он, још нико није успео да објасни, али он “полако улази у нормалу” тако да ће и то схватити временом. Пленковић је током јучерашње посете Мостару и разговора са представницима Хрвата у БиХ рекао да не постоји правни основ за тужбе бх. жртава против Хрватске, док је истовремено

Председник хуманитарне организације “Солидарност за Косово” доживљава нове непријатности Медијска хајка против мене, која је започета мојим гостовањем на телевизији Н1, наставља се претећим порукама Албанаца које преносе албански медији на Косову, за “Новости” каже Арно Гујон, француски хуманитарац и председник организације “Солидарност за Косово”. – Та медијска хајка ме доводи у непосредну опасност, јер, што је најгоре, на Косову и Метохији је све могуће. А оно што смета Албанцима са КиМ и албанским медијима који ми упућују претње јесте то што говорим о тешкој хуманитарној ситуацији у којој живе Срби на Косову и Метохији. Односно, смета им што помажем Србима на КиМ. Гујон додаје да га, упркос томе што

Отворена питања о границама Хрватске са Србијом и са Црном Гором требало би да се ријеше до 2023. године, као услов да Црна Гора и Србија закључе преговоре о чланству у ЕУ и постану пуноправне чланице до краја 2025. године. У повјерљивом документу „Вјеродостојна перспектива проширења за Западни Балкан“, наводи се да ЕУ не жели увозити граничне спорове између држава регије. У нацрт документа имао је увид „Јутарњи лист“, који преноси да би коначна верзија требало да буде усвојена у фебруару. Из стратегије је видљиво да постоје индикативни јасни рокови само за Црну Гору и Србију, за које се каже да ће моћи у ЕУ до краја 2025. године, а за остале државе само се наводи да до тада треба да „напредују у приступним преговорима“.