Издање ПГП РТС и “Кроација рекордса” Данас ће се у продаји широм бивше Југославије наћи 15. студијски албум “Оно мало среће” поп мегастара Здравка Чолића, који су заједно објавиле две највеће дискографске куће у региону – српска ПГП РТС и хрватска “Кроација рекордс”. Као поклон за новогодишње празнике Чола својој верној публици поклања 11 брижљиво одабраних песама, које уз Здравка потписују Момчило Бајагић, Џибони, Златан Фазлић, Антонија Шола, Сандра Сагена, Александар Сретеновић, Дамир Арсланагић, Маја Сар и Мирослав Рус. Продукцију албума потписује Никша Братош, а посебан допринос дали су гости – кавалиста Теодоси Спасов, пијаниста Матија Дедић, трубач Дејан Петровић и његов “Биг бенд” и клавијатуриста Александар Бањац. Албум је

Нови дух у Србији после Мајског преврата 1903, слом режима грофа Куена у Хрватској, тешка криза режима у Босни после смрти Калајеве, буран протестни покрет у Далмацији, устанак у Македонији и споразум о реформама турске управе  у Европи закључен у Мирцштету све је то будило нове наде код српске омладине. У томе часу одржана је крајем септембра 1903. скупштина српске академске омладине  у Сремским Карловцима, да решава о „новим задацима омладине“. На састанку су учествовали ђаци из свих српских покрајина и пратили своје речи живим примерима из Далмације, Војводине, Босне и Македоније. Доносиле су се хитно резолуције … . Од свега тога  остао је лист „Омладински гласник“; оснивано је   помоћу

Хрватска предсједница Колинда Грабар-Китаровић неће одузети одликовања хрватским војним и политичким функционерима осуђеним у Хагу за ратне злочине, јер су их, како наводи, добили за обрану од “великосрпске агресије”. Она је у Бјеловару, у којем је отворила привремену предсједничку канцеларију, навела да одузимање одликовања није до сада примјењивано, осим ако није ријеч о одлукама хрватских судова. Грабар-Китаровић није била на комеморацији некадашњем заповједнику Хрватског вијећа обране (ХВО) Слободану Праљку, мада је подржала шест осуђених функционера “Херцег-Босне” и изразила незадовољатво одлуком Хашког суда. “Држава се води разумом, а не емоцијама”, навела је она. Како подсјећа дио хрватских медија, предсједница Хрватске у више наврата заступала је изразито десничарске ставове и сурађивала са

Академик Слободан Реметић указао је данас да су Срби и њихов језик посебно угрожени на простору БиХ гдје се на све начине и све агресивније протежира и покушава у међународне пројекте увести новоземаљски такозвани босански језик. “Нигде се као на простору БиХ не јуриша таквом жестином на укупну српску језичку и књижевну баштину. Присвајају се дела српских писаца, отимају се средњовековни споменици. На све начине и све агресивније протежира се и покушава у међународне пројекте увести новоземаљски такозвани босански језик, иза чијег назива стоје прозирни разлози”, рекао је Реметић. Он је, обраћајући се у име Академије науке и умјетности Републике Српске /АНУРС/ на свечаном скупу у Српској академији наука и

Сплит – Србин не може бити директор сплитског балета – поручено је позоришном редитељу Ивану Леу Лему, који је био кандидат за интенданта Позоришног савјета Хрватског народног позоришта (ХНК). Лемо је на порталу далматинскипортал.хр открио да му је “пара почела излазити на уши” када му је речено да “Србин не може бити на челу балета”. “Пишем овај цитат згрожен над самим собом и чињеницом да овај детаљ морам учинити јавним, али то је `био окидач`. Уопште није важно што је дотични потенцијални директор балета Хрват рођен у Београду, хрватски држављанин и вишеструки добитник највећих награда хрватског глумишта, већ је важно да се на такав начин не смије разговарати”, навео је Лемо. Ријеч је

Грађани БиХ који живе у иностранству и нису чули за Пројекат регистрације некретнина у Федерацији БиХ могу да се јаве на оглас и од тог момента даје им се рок од 60 дана да заврше процедуру у вези са уписом некретнина, изјавио је Срни директор Федералне управе за геодетске и имовинско-правне послове Жељко Обрадовић. Према његовим ријечима, до сада је Пројектом регистрације некретнина обухваћено 56 општина, а у 33 је започето успостављање земљишне књиге на основу катастарских података. Он је истакао да грађани српске националности у БиХ, али и сви остали, немају никаквог разлога за бригу и страх због овог пројекта и одбацио као дезинформацију тврдњу да се у ФБиХ,

Осуђени ратни злочинац Слободан Праљак, који је извршио самоубиство у хашкој судници након пресуде за многе је још увијек херој. У Хрватској и Босни и Херцеговини многи су одали почаст осуђеном злочинцу. Један такав скуп организован је и у Новом Травнику гдје се између осталих појавио и Јосип Слишковић, у униформи Оружаних снага Босне и Херцеговине. Пуковник Јосип Слишковић, командант је 2. пјешадијског батаљона 5. пјешадијске бригаде Оружаних снага БиХ у Кисељаку и некадашњи је припадник ХВО Јастербови. (Агенције) Извор: Радио Телевизија Републике Српске

Нaвршaвa сe 120 гoдинa oд смртнe кaзнe нaд кoлoвoђaмa пoбунe сeљaкa нa Koрдуну: Нaкoн укинућa Вojнe крajинe, кaдa je српскo стaнoвништвo знaтнo oсирoмaшилo, ниje трeбaлo мнoгo дa ствaр eскaлирa дo нeвиђeних рaзмjeрa. Нaстрaдaлa су трojицa нeдужних мjeрникa, упућeних из Зaгрeбa рaди подјеле породичних зaдругa. Услиjeдилa je oдмaздa. Ускoрo сe, 22. дeцeмбрa, нaвршaвa 120 гoдинa oд смртних прeсудa изрeчeних судиoницимa Сjeничaрскe бунe, кoja сe дoгoдилa у сeптeмбру 1897. гoдинe. O тoj сeљaчкoj буни писaли су мнoги aутoри, мeђу њимa и aкaдeмик Гojкo Никoлиш у мeмoaримa ‘Koриjeн, стaблo, пaвeтинa’, др. Душaн Koрaћ у књизи ‘Пркoс у плaмeну’ и Mилe Mркaљ у дjeлу ‘Сjeничaк – крoникa кoрдунaшкoг сeлa’. И oни су, нaрaвнo, кoристили мнoгe стaриje истoриjскe извoрe. Причa je

И пре стварања Бановине Хрватске Срби у Дубровнику били су изложени нападима хрватских сепаратиста. Српски лист „Дубровник” пренео jе из „Самоуправе” од 31. jула 1937. чланак под називом „Немили догађаjи у Дубровнику” у коме се истиче : „Послиjе прославе Мачековог имендана и послиjе jедног харангираjућег говора … проф. Мишетића, … дошло jе у ноћи до немилих демонстрациjа и разбиjање излога. Страдале су само оне радње, коjе нису извjесиле племенску заставу и коjе не сматраjу имендан г. Мачека — „државним празником”. Г. Мишетић jе приjетио како ће се пролити крв и споменуо jе Србе … Судећи по свему извjесна господа jавни и таjни провокатори желе да се опет понови 1914 година.