Писац Давид Албахари о подељеној Србији, равнодушности која царује, тензијама и опстанку. Религија у основи раздора Истока и Запада. Припајање ЕУ једина наша шанса.  „Када гледам из Канаде, ништа у Србији ми не делује толико опасно или страшно. Али, када дођем овде, видим да ме даљина вара – криза је много већа него што се чини преко океана.“ Овако књижевник Давид Албахари, од 1994. са трајном адресом у Калгарију, али и са редовним посетама домовини, свом Земуну, слика разлику између новинских вести и збиље када се оцени сопственим очима. „Из даљине се можда ситуација чистије сагледава, видите јасно таблу по којој се крећу фигуре, али тај поглед је очишћен од

Разлике у тумачењима раздобља од 1990. до 1995. не постоjе само између Хрвата и Срба него и међу самим Хрватима и међу самим Србима, тако да ниjе реално очекивати да ће се заjеднички уџбеник ускоро поjавити, истиче за „Новости“ повjесничарка Сњежана Корен поводом Тадићеве изjаве о потреби консензусне повиjести Хрватске и Србиjе Приликом недавног боравка предсjедника Србиjе Бориса Тадића у Хрватскоj медиjи су прениjели и његову изjаву да би било идеално када бисмо имали заjеднички уџбеник хисториjе или барем коjе идентично поглавље: о томе колико jе та идеjа изведива, разговарали смо са Сњежаном Корен, ауторицом уџбеника повиjести са загребачкога Филозофског факултета и коауторицом „Додатка уџбеницима за наjновиjу повиjест“. – Мислим да ниjе

Ријека – Свјетска молитвена осмина за јединство кршћана и ове године ће у Ријеци протећи без партиципирања Српске православне цркве – тако је бар речено на конференцији за новинаре којом је екуменски тједан најављен. Штовише, речено је да епископ задужен за ријечко подрушје и даље исказује неспремност за ове екуменске напоре. На том трагу, знајући да сада већ пету годину СПЦ у Ријеци – али не и другдје у Хрватској – не судјелује у екуменским догађајима, о томе смо причали у ријечком СПЦ-у и кратко нам је речено да нема ништа новог. Питали смо и надлежног епископа горњокарловачког Герасима Поповића и то дословце да објасни како то да СПЦ у

„НАУЧНО“ ПОЛИТИКАНСТВО Своj прилог нетранспарентности података о ратним жртвама и злочинцима на релациjи Хрватска – Србиjа, што jе сада врло актуално, дао jе и Хрватски мемориjално-документациjски центар Домовинског рата коjи jе израдио попис жртава рата, равнатељ Анте Назор одгађа његово обjављивање због протутужбе Србиjе у Хагу Та jе знанствена институциjа у пет година истраживања прикупила наjпотпуниjу базу података о српским жртвама рата у Краjини, што jе послужило као корисна основа за више истраживања, па и за оно о људским губицима од 1991. до 1995. То jе све похвално, но обjављивање пописа жртава одгађа се због политичких калкулациjа. Наиме, архивист Центра Славен Ружић на недавном jе загребачком скупу о жртвама изjавио да jе обjављивање пописа

Мр Горан Латиновић О хрватским уџбеницима историје[1] Након стицања независности 1991. године један од најзначајнијих задатака хрватске државе био је посвећен одгајању свијести о слави и величини хрватског народа у прошлости и о његовој ”хиљадугодишњој” државности. Такво настојање није имало за једину сврху обликовање идентитета савременог хрватског човјека (што је свакако био један од приоритета), већ и његово припремање како за тадашње акције хрватске државе, тако и за оне које би тек требало да услиједе. Осим кроз масовне медије, прије свих телевизију, најпогодније средство за остваривање тог циља били су, природно, уџбеници историје за основне и средње школе. Хрватска прошлост од раног средњег вијека до краја XVIII вијека представљена је

Поводом изjаве на „Феjсбуку“ вjећнице СДП-а у Градском виjећу Трогира Хелене Новак да „демократиjа подразумjева териториjалну циjеловитост и суверенитет међународно признате Републике Србиjе“ и да jе „Косово српска териториjа откада jе свиjета и виjека те да ће се то ЕУ разбити о главу што jе дозволила Албанцима да имаjу jош jедну мафиjашку државу“, Удружење Срба из Хрватске издаjе за jавнос  С А О П Ш Т Е Њ Е  Иако се овдје ради о личном ставу који је наишао на констернацију и у оквиру њене странке овакво размишљање и изношење ставова наишло је на одобравање и подршку избјеглих и прогнаних Срба из Хрватске. Када би ови ставови постали и званични ставови СДП-а

Јеврејска заједница Босне и Херцеговине, Вијеће Министара Босне и Херцеговине, Министарство за људска права и избјеглице БиХ  у сарадњи с Институтом за истраживање злочина против човјечности и међународног права, организују обиљежавање Међународног дана сјећања на жртве Холокауста 2011. године. Одлуком Генералне Скупштине Уједињених нација, 27. јануар, дан када је 1945. године ослобођен злогласни концентрациони логор Аушвиц, проглашен је Даном сјећања на жртве Холокауста. Исти датум је прихваћен и у Босни и Херцеговини и већ пету годину се обиљежава у организацији Јеврејске заједнице у Босни и Херцеговини и Вијећа Министар БиХ. Датум обиљежавања 27.01.2011. године ПРОГРАМ ОБИЉЕЖАВАЊА МЕЂУНАРОДНОГ ДАНА СЈЕЋАЊА НА ЖРТВЕ ХОЛОКАУСТА Мјесто обиљежавања –  Сала Јеврејске општине у Сарајеву

Добро знамо са суђења Главашу да је Владимир Шекс свједочио како је био у позицији заповиједања у Осијеку 1991. године, кад су почињени многи ратни злочини. То је довољан доказ да се покрене истрага, иако смо свјесни да се ради о врло утјецајном политичару Програмска директорица Амнестy Интернатионала за Еуропу и средишњу Азију Ницола Дуцкwортх 8. је просинца прошле године у Загреб донијела извјештај с кључним именима оних чија се умијешаност у ратне злочине суставно, више од десетљећа и пол, не истражује. Ријеч је о Томиславу Мерчепу, Владимиру Шексу и Давору Домазету Лоши; премда је први само два дана по Амнестyјеву извјештају завршио у притвору, Ницола Дуцкwортх и даље инсистира

Наjновиjе понижење коjе jе Србиjа доживела после мишљења МСП-а о jедностраном проглашењу косовске независности, представља последњу опомену да српска држава и српско друштво захтеваjу озбиљно преиспитивање. И то како у спољнополитичкоj ориjентациjи, тако и у унутрашњем вредносном систему, коjи jе негован последњих десет година. То jе jасно сваком (сем, изгледа, актуелноj власти и неким политикантима у опозициjи). Преовлађуjућа спољнополитичка ориjентациjа последње децениjе, сажета у догми „Европа нема алтернативу“ (коjа све више значи да Америка и НАТО немаjу алтернативу), показала се као погрешна и потпуно jалова. Српска држава у будућности мора да води рационалниjу политику у коjоj ће бити места за истинску сарадњу са свим великим силама, а поготово са Русиjом.

 После свега остаће чињеница да су 127 режимских посланика оставили ружан траг у историjи српског народа а да jе преко тристапедесет jавних личности и велика маса других грађана показала како се слободно, именом и презименом говори. Центар за конзервативне студиjе, Српски сабор Двери и Институт за истраживање српских страдања у двадесетом веку захваљуjу се свим грађанима, свим jавним личностима, свим организациjама и установама коjе су имале родољубиве свести и грађанске храбрости да подрже наш Апел против срамне сребреничке резолуциjе коjа jе пре два дана изгласана у Скупштини Србиjе. Изгласавање ове резолуциjе само гласовима режимских посланика говори о томе како jе наш став био уjедно и став наjвећег дела српске jавности.