Геноцид над Јерменима Предсjедник Републике Српске Милорад Додик упутио jе данас Народноj скупштини Републике Српске текст Декларациjе о признавању геноцида над Јерменима од 1915. до 1917. године, те предложио њено усваjање на првом наредном засjедању. “Српски народ Републике Српске, као слободарски народ и народ коjи jе у Првом свjетском рату изгубио трећину радно способног становништва и огромна природна и материjална богатства, солидарише се са настоjањима jерменског народа и подржава га у настоjању да се историjска неправда призна као геноцид за покољ почињен над Јерменима током распада Османског царства”, саопштено jе из кабинета предсjедника Српске. Усваjањем Декларациjе Народна скупштина Репулике Српске би се у име Српске заузела за поштивање људских права,

Министарство просвете, науке и технолошког развоjа и Управа за сарадњу са диjаспором и Србима у региону Министарства спољних послова у наредних тридесет дана спроводе online истраживање коjе представља почетак низа активности у процесу унапређења учења српског jезика и ћириличког писма у иностранству. Упитници ће бити доступни до краjа априла 2015. године. Креирана су два упитника,  намењена различитим испитаницима, па вас молимо да одаберете онаj коjи одговара вашим потребама и плановима. Упитници  се налазе на порталу еУправе Републике Србиjе, а можете их преузети на доле постављеним линковима. УПИТНИК ЗА ШКОЛЕ jе намењен школама, организациjама, удружењима, неформалним групама и поjединцима,коjи организуjу било какав облик наставе српског jезика у иностранству. Подаци ће бити коришћени за подршку

Јевреjи одаjу почаст страдалим сународницима у холокаусту стоjећи мирно уз звуке сирена Израелци су данас са двиjе минуте ћутања и уз звуке сирена одали пошту за шест милиона Јевреjа коjи су настрадали током нацистичког прогона и холокауста у Другом свjетском рату. Уз звуке сирена, аутомобили и аутобуси су стали поред путева, а возачи су изашли из возила, док су пjешаци стали у мjесту погнуте главе сjећаjући се своjих сународника. Меланхолична музика и интервjуи са преживjелима холокауста обиљежиће ове дане у Израелу, док телевизиjске станице приказуjу документарце о геноциду. Церемониjе се одржаваjу широм земље, jавља АП. Имена убиjених прочитана су у парламенту. Извор:  Везане виjести: одржана комеморациjа поводом сjећања на жртве холокауста ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА

Посланици Европског парламента подржали су данас резолуциjу коjом се масакр над 1,5 милиона Јермена извршен приjе стотину година назива геноцидом. Аналитичари истичу да би текст, иако се у резолуциjи понавља исти усвоjен у Европском парламенту 1987. године, могао изазвати пораст тензиjа са Турском, чиjи jе предсjедник Таjип Ердоган и приjе гласања изjавио да ће игнорисати резултат. Гласањем подизањем руке, посланици Европског парламента великом већином подржали су резолуциjу у коjоj се наводи да су “трагични догађаjи 1915-1917 године против Јермена на териториjи Отоманског царства представљаjу геноцид”. Јермениjа, поjедини страни историчари и парламенти неких земаља заузели су став да jе над Јерменима почињен геноцид у вриjеме постоjања Отоманског царства. Турска потврђуjе да

Турски предсjедник Таjип Ердоган изjавио jе данас да његова земља одбацуjе данашње гласање у Европском парламенту о резолуциjи о масовном убиjању Јермена 1915. године. Папа Фрањо ове седмице jе изjавио да jе то страдање Јермена у Отоманском царству било геноцид. Посланици Европског парламента дискутоваће о резолуциjи коjом се обиљежава 100 година од убиjања око 1,5 милиона Јермена под отоманском управом. “Каква год буде одлука Европског парламента о тврдњама о геноциду над Јерменима, то ће ући на jедно ухо, а на друго изаћи”, рекао jе Ердоган на конференциjи за новинаре приjе поласка у посjету Казахстану. Ердоган jе додао да “не долази у обзир да на Турску буде бачена мрља или сjенка

Двобоj двоjице великана могао jе озбиљно да измени историjу нашег града и државе Милош Црњански , Тадиjа Сондермаjер БЕЗ двоjице великана историjа наше земље током протеклог века била би незамислива. Један се звао Милош Црњански, а други jе био Тадиjа Сондермаjер. Први jе оставио неизбрисив траг у нашоj, али и европскоj књижевности, а други као светски пионир у ратном и цивилном ваздухопловству. Ипак, два великана су у jедном тренутку била смртно завађена, а у духу двадесетих година прошлог века изашли су на двобоj решени да се само jедан врати жив са овог окршаjа. Прича за неверицу сачувана jе у Музеjу ваздухопловства, а исприповедао нам jу jе стручњак ове угледне институциjе

У Бањоj Луци jе синоћ одржана свечана академиjа поводом 400 година од оснивања богословиjе у манастиру Крка Свечаном академиjом у Културном центру Бански двор у Бањалуци синоћ jе обиљежено 400 година од оснивања Богословиjе “Света Три Јерарха” у манастиру Крка. Његово преосвештенство епископ далматински Фотиjе рекао jе да jе ово велики jубилеj не само за Епархиjу далматинску, него и за циjелу Српску православну цркву, посебно за црквену просвjету. Према његовим риjечима, оваj jубилеj показуjе да православни Срби у Далмациjи имаjу дубоке кориjене и да су српске светиње тамо jош од 14. виjека. “У Богословиjи имамо дивне светиње коjе и данас чуваjу српски православни народ на тим просторима”, истакао jе владика

Сибирски Тувинци Немци су за време Великог отаџбинског рата називали Тувинце “Der Schwarze Tod” – “Црна смрт”. Тувинци су усправно стаjали пред смрћу чак и при очигледноj надмоћи противника, заробљенике нису имали. “To jе наш рат!” Тувинска народа република jе постала део Совjетског Савеза већ за време рата, 17. августа 1944. године. Летом 1941. године Тува jе била “де-jуре” самостална држава. Августа 1921. отуда су били прогнани белогардеjски одреди Колчака и Унгерна. Главни град републике jе постао бивши Белоцарск, коjи jе преименован у Кизил (Црвени град). Совjетска воjска jе била повучена из Туве до 1923. године, али jе СССР наставио да помаже Туви колико jе могао, не угрожаваjући при томе њену

Ведрана Рудан – Давор Шукер Пише: Ведрана Рудан Да нема ногомета у Хрватскоj би власници медиjа себи пуцали у главу. Не смиjу ни писати ни говорити колико људи у Хрватскоj робиjа за Тодорића и остале тодориће. Гладне жене остављаjу код куће гладну дjецу да би се за три тисуће куна мjесечно, ако им бог да здравље, убиjале од jутра до сутра. Вртића за њихову дjецу нема. Не могу купити одjећу ни себи ни дjеци. Ако се нека од њих усуди рећи да jоj Тодорић не плаћа прековремене добиjе отказ. Коме jе то тема? Двиjесто тисућа швицараца свакога дана свога живота размишља да ли би се убило данас или ће то

У Васкршњем издању препоручуjемо вашоj пажњи интервjу, диjалог о животном искуству, коjи jе са др Жарком Видовићем водио Богдан Златић, обjављен у часопису „Зенит“, год. IX, бр 14, зима 2014. Читалац ће у овом диjалогу пронаћи биографска и теолошка упоришта заветне мисли Жарка Видовића, коjа он даjе разрађуjе у истоименом часопису, наjављуjући рекапитулациjу свог философског опуса под насловом „Смисао, личност, историjа“. Приредио: А. Ж. Жарко Видовић: Слобода jе директни пут у покаjање Рођени сте у Тешњу, детињство и младост сте провели у Босни, наjпре Добоjу а потом у Сараjеву. Одакле су пореклом Ваши родитељи? Моjа маjка Јелена рођена jе у Тешњу, а отац Стеван Видовић у Стрмици код Книна, али су

Поводом 74 године успостављања усташке Независне државе Хрватске, у Загребу jе паљењем заставе и усташким повицима послата порука да jе Земун хрватски град и да ће тенковима бити ослобођен. Усташка манифестациjа Из Аутохтоне – Хрватске странке права су у центру Загреба запалили четничку заставу, с поруком Шешељу како jе Земун хрватски град. То jе, обjаснили су, одговор на провокациjе четничког воjводе и хаашког оптуженика Воjислава Шешеља, и то на дан 10. април коjи се у историjи обележава као дан када jе проглашена Независна држава Хрватска: “На данашњи дан пре 74 године, 10. априла 1941. године ослободили смо се великосрпске окупациjе и њихова терора, а уз божjу помоћ проглашена jе НДХ.

Улаз у концентрациони логор Бухенвалд Преживjели и ветерани окупили су се данас на мjесту гдjе jе некада био концентрациони логор Бухенвалд, поводом обиљежавања 70 година од његовог ослобођења 11. априла 1945. године. Сат на мjесту гдjе jе био логор, у близини града Ваjмара у Њемачкоj, показуjе 15.15 часова, тачно вриjеме када су амерички воjници ослободили логор. У овом логору било jе заробљено око 250.000 људи у периоду од 1937. до 1945. године, од коjих jе 56.000 умрло или убиjено. Амерички воjници су по уласку у логор евидентирали 21.000 преживjелих логораша. У логору су били затворени Јевреjи, совjетски и различити политички затвореници, хомосексуалци, припадници ромске популациjе и заjеднице Синти, као и

Митрополит Порфириjе Његово преосвештенство митрополит загребачко-љубљански Порфириjе рекао jе да се недостатак диjалога између Београда и Загреба рефлектуjе на Србе у Хрватскоj, коjи у том случаjу осjећаjу страх. “Када нема разговора између Београда и Загреба, то се аутоматски обjективно и субjективно рефлектуjе на Србе коjи живе у Хрватскоj”, рекао jе владика Порфириjе за Б92. Ако нема диjалога, каже митрополит загребачко-љубљански, онда су Срби елементарно искључени из дешавања у Хрватскоj, а субjективно се осjећаjу остављеним и напуштеним. “Права реч за то jе страх, а од њега нема већег неприjатеља. Наш народ тамо осећа дубоки страх”, рекао jе митрополит Порфириjе. Он jе нагласио да контакти између Београда и Загреба и покушаjи унапређења

Припадници ХОС-а  поред споменика у Сплиту У Сплиту су данас, уз усташку иконографиjу и повике “За дом спремни!”, некадашњи припадници ХОС-а прославили дан оснивања злочиначке Независне Државе Хрватске (НДХ), као и 24 године од формирања своjе jединице “Рафаел витез Бобан”. Окупљенима се обратио и католички свештеник Мате Мунитић, а говор jе завршио, како jе сам рекао, “стољетним поздравом уз коjи су Хрвати од давнина бранили своjе, не желећи никоме зло: Бог и Хрвати – За дом, а окупљени су му “отпоздравили” са: “Спремни!”. “Дошли смо се поклонити своjим припадницима коjи су дали животе за независну државу Хрватску и слободу хрватског народа”, рекао jе командир jединице пуковник Марко Скеjо пред неколико