По недавно донетом закону о ратним меморијалима неће бити дозвољено подизање спомен-обележја злочинцима и убицама Спомен-плоча Аћиф-ефендији у Новом Пазару и Ослободилачкој војсци Прешева, Бујановца и Медвеђе у Прешеву биће уклоњени највероватније већ на јесен. Исту судбину доживеће и сва остала обележја у Србији посвећена освајачима, ратним злочинцима и терористима. Више неће бити прихваћена ниједна иницијатива која вређа верска и национална осећања, историјске тековине, велича фашистичке и сепаратистичке идеје и о њима неће одлучивати појединци, већ држава. Списак споменика недостојним личностима је подугачак, а највећи број њих се налази на југу Србије и Војводини. Сви они биће на дневном реду Савета за неговање традиције ослободилачких ратова чије оснивање се очекује

У Хрватској је последњих дана интензивирана медијска хајка поводом прославе Ивањдана у Медаку код Госпића, које организује КУД Крајина из Београда. Манифестација која би требало да се одржи 7. јула у порти локалне цркве, више хрватских портала је већ назвала “окупљањем четника”, а неки постављају отворено питање: “Хоћемо ли то допустити?” “По интернету се већ деле и слике диплома које ће додељивати учесницима са логом КУД Крајине. Замислите, све то поред Госпића и страдалих хрватских села. Тих пар дана Госпићем ће се орити четничке песме”, стоји у “упозорењу” сајта “слободналика”. На сајту “ликаплус” се иде и корак даље, па песме КУД Крајина пореде са песмама Марка Перковића Томпсона. “Томпсона забрањују

Пети Хрват осуђен због нацизма у Блајбургу. Као и остали ухапшени Хрвати, пред судом покајао У среду је у Клагенфурту завршено последње суђење ухапшеним на овогодишњем скупу у Блајбургу, који је званично пријављен као верска комеморација за погинуле крајем Другог светског рата, док су га европски медији описали као “највеће окупљање неонациста у Европи”. У складу са строжим правилима за одржавање овог скупа, ове године је у Блајбургу због неонацистичких и усташких испада ухапшено неколико Хрвата, који су месец и по дана провели у истражном притвору у Клагенфурту. Последњи међу њима, тридесетогодишњи Хрват, у среду је осуђен на условну казну од 15 месеци због кршења аустријског Закона о забрани нацистичких симбола. Он је

  У Виндзору, граду на југу Канаде, италијанска заједница је подигла торањ са сатом у знак сећања на др Лазара Јовановића, који је пуних педесет година даноноћно лечио и помагао имигрантске породице. Чувени лекар, за кога истичу да је био „Србин по рођењу и Италијан у срцу“, преминуо је 2004. године али пацијенти и њихови потомци и даље памте његова хумана дела. У средишњем делу Мале Италије у Виндзору, улица Ири је била затворена за саобраћај јер је италијанска заједница свечано открила споменик ‒ торањ са сатом ‒ у знак поштовања и љубави према изузетном човеку, лекару и хуманисти др Лазару Јовановићу. Окупили су се чланови одбора за уређење тог

Полиција Републике Хрватске ухапсила је Данета Лукајића као осумњиченог за ратне злочине у логору Мањача и тако пореметила “пакт о ненападању” између Милорада Додика и Драгана Човића за процесуирање појединих ратних злочина. Журнал анализира колико ово хапшење има узрочно-посљедичну везу са истрагом Тужилаштва БиХ о ратним злочинима ХВО-а на подручју Купреса. Хапшење пензионисаног пуковника Војске Републике Српске Данета Лукајића у Хрватској, изазвало је неувијену реакцију предсједника Републике Српске Милорада Додика. Запријетио је посљедицама уколико Лукајић не буде брзо ослобођен. “Хрватској би то било најпаметније да учини због добрих односа које његујемо и покушавамо изградити и с Хрватима у БиХ”, рекао је Додик. Хрватска је полиција саопштила да је Лукајић ухапшен

Зграда Команде Копнене војске Србије, на Тргу краља Александра у Нишу, ускоро ће бити отворена за посетиоце јер се у њој налази својеврстан музеј у коме се, сликом и речју, прати српска историја  кроз векове. Приредио: Ђорђе Бојанић У музеју је јединствено и професионално саткана целокупна историја Српског народа, инпресивно, очаравајуће, урађено је оно на шта се чекало деценијама, оно што Србија није имала до сада, целокупна Српска историја на једном месту. А за све ово најзаслужнији је командант Копнене војске Србије генерал Милосав Симовић и његови сарадници. Музеј Копнене војске налази се у холовима Команде на свим спратовима на око хиљаду метара квадратних површине и настајао је од 2015.

Приступање Хрватске ЕУ било је прије свега психолошки важно Хрватима јер су жељели да се дистанцирају од постјугословенских држава на југу, и истовремено да се оконча ера транзиције, али је након пријема услиједило јачање екстремно конзервативних, националистичких и либералних снага, наводи „Стандард“. У тексту поводом пете годишњице од пријема Загреба у ЕУ, бечки дневник наводи да је и у Хрватској, као и у многим другим земљама централне и источне Европе, брзо након приступања било примијетно да Брисел више не може да изврши никакав реформски притисак, а то је водило ка јачању екстремно националистичких снага. Оне су ћутале до чланства, а потом се формирале прије свега у цивилном друштву и агитовале

И после седамдесет година, још се не зна пуна истина о страдањима писаца због резолуције Информбироа Кад камен Светог Гргура проговори, онда ће се тек знати пуна истина о страдању затвореника и методама по којима су “преваспитавани”. Прави голооточани дуго су били у завери ћутања. Овај период недовољно је обрађен и у књижевним делима, јер бити означен као информбироовац није била никава препорука у доба Јосипа Броза Тита. Зато су многи догађаји и 70 година од усвајања Резолуције Информбироа у Букурешту, којом је озваничен раскол Титове Југославије и Стаљиновог Совјетског Савеза, прекривени велом тајни. Књижевност је “отворила” Голи оток, али многи од писаца, њих четрдесетак, који су били у овом

Сукоб Тита и Стаљина био је сукоб две ауторитарне личности и оставио је многе последице у српском друштву, неке трајно. Резолуција Информбироа, који је као кровна организација свих комунистичких партија света заменио Коминтерну, у којој је критиковано југословенско комунистичко руководство а која је усвојена баш на Видовдан 1948. у Букурешту, изазвала је први озбиљнији тектонски поремећај на светској политичкој сцени после Другог светског рата. Штавише, Титово „Историјско ’не‘“ Стаљину био је једини успели покушај да се једна европска комунистичка партија отргне контроли Комунистичкој партији Совјетског Савеза. На сукоб две комунистичке партије, југословенске и совјетске и два ауторитарна лидера, Тита и Стаљина, утицао је необичан сплет околности на Балкану тих година. Титове амбиције ишле су много даље од успостављања комунистичке власти

У полицијско-безбедносним агенцијама често је више запослених припадника националних мањина него српских грађана, који имају статус конститутивног народа у БиХ Од нашег дописника Сарајево – Конститутивност три народа у БиХ, као темељна уставна категорија, по свему судећи, изгубило је свој смисао у Федерацији БиХ (ФБиХ), захваљујући односу локалних власти према малобројним Србима који су остали овде да живе. Запошљавање је само један од  примера који сведочи о игнорисању легитимних и уставних права Срба, што потврђују и званични подаци да у ФБиХ постоје институције у којима има више запослених припадника националних мањина него српских грађана, који имају статус конститутивног народа у БиХ. Забележени су случајеви у којим Срба уопште нема, нарочито на

У историји нашег народа Видовдан има вишеструку симболику и сматра се митским датумом. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 28. јуна 2016. године. ВИДОВДАН. Историчари га “крсте” као празник српске судбине, дан српских победа и пораза, синоним великих националних надахнућа, као један од најдраматичнијих датума у нашој историји… Сваког 28. јуна сећамо се косовских јунака, али и свих искушења са којима се суочавао српски народ. И у прошлости и у савременој историји, кажу историчари, Србија је на Видовдан морала да доноси тешке одлуке, да бира пут. Има, међутим, и оних који мисле да је Видовдан неприкладан празник, дан када се славе пораз и

Видех јутрос курира на улици који пита једну жену како жели да пошаље пакет. Одмах сам помислио на чувене „пакете мера“ за ово и оно, на злочине које нам пакују, на провокације које су нам упаковали у спорт и на све остало што се Србима дало запаковати и напаковати. Народ смо који стално нешто шаље, а ништа за послато не добија. Дали смо све од себе да према свим комшијама и осталима будемо попустљиви и наводно поштени, а у нашој попустљивости и поштењу огледа се само један велики кукавичлук. Кукавичлук иза још једног паравана – паравана напретка и демократије. Дозволили смо да самима себи будемо на последњем месту, јер би

Хрватски историчар Хрвоје Класић предлаже да Хрватска ријеши проблем демографског пада тако што ће вратити Србе, који су под притиском или добровољно, напустили ту земљу деведестих година прошлог вијека. “Хрватска је вијековима домовина Србима, исто колико и Хрватима. Њихови преци су, на различите начине, унапређивали хрватску економију, културу, школство и спорт” – истиче Класић. Он наводи да ти односи нису увијек били добросусједски о чему најприје свједоче године Другог свјетског и каснијег “домовинског рата” деведесетих година. “Трагичне догађаје не можемо избрисати из прошлости, нити их смијемо негирати. Напротив, требамо их рационално сагледати, извући поуке и настојати их не поновити” – наводи Класић. Он оцјењује да тако размишљају зрели народи који