Ванпарламентарна хрватска странка А-ХСП, позната у јавности по глорификацији усташког режима и покушајима да устроји страначку црнокошуљашку војску, није испоштовала захтев полиције да уклони шатор, који је још за викенд поставила крај споменика, где мештани Срба традиционално обележавају Дан устанка, 27. јул. Како је пренела регионална Н1ТВ, праваши су уместо да уклоне шатор само померили неколико метара од споменика. Све опомене надлежних не помажу, а праваши захтевају да им се уручи писана наредба да уклоне шатор, што подиже тензије код тамошњег становништва. Синоћ је у Србу приведен бранитељ Зоран Ерцег и то само зато што је, како је рекао, пришао „шаторашима“ у намери да им постави неколико питања. „Шатораши“ поручују да

Аустријска Влада заплијениће и срушити родну кућу Адолфа Хитлера, како би спријечила да она постане мјесто ходочашћа неонациста. Хитлерова породица је након његовог рођења, 1889. године, у кући у мјесту Браунау, на ријеци Ин, живјела само три године. Ипак, та троспратница годинама изазива контроверзе. Из Министарства унутрашњих послова Аустрије најављују закон којим ће бити одузето власништво садашњем власнику – пензионерки која одбија да прода кућу држави. „Држава жели да спријечи да кућа постане култно мјесто за неонацисте, што се догађало у прошлости, када су се људи тамо окупљали и узвикивали разне слогане“, прецизира министар унутрашњих послова Волфганг Соботка. Владина комисија од 12 чланова из сфере политике, управе, академије и цивилног

Главни тајник ХСП-а Анте Старчевић Перо Ћорић позирао је с обитељи и унучићем испред слике усташког поглавнике Анте Павелића и те слике објавио на свом Фацебоок профилу. Фотографија усташког злочинца налази се на истакнутом мјесту у витрини, према свему судећи у његовој обитељској кући, а Ћорић се са својом обитељи воли фотографирати управо на том мјесту. Он, наиме, на свом Фацебоок профилу има неколико обитељских фотографија, у различитим временским раздобљима, с Павелићевом сликом у позадини. На једној од фотографија које приказују божићну прославу његове обитељи Ћорић је као локацију ставио Шаренград. Да живи управо у том мјесту види се и у његовој имовинској картици, али и из недавних изјава када је

Слика објављена у медијима на којој муслиманка пере тепих на партизанском споменику на Шушњару, код Санског Моста – шокирала је јавност. Спомен гробље подигнуто је у помен на 5.500 Срба и 50 Јевреја, које су усташе убиле на Илиндан 1941. године. Она за РТРС тврди да не зна ћирилицу и да није знала да је ријеч о споменику. Оштре реакције стижу из Српске православне цркве у Санском Мосту гдје поручују да овако нешто није смјело да се догоди. Срби повратници, углавном и нису знали за овај срамотан чин. Полиција, када је затекла жену како на Шушњару преко спомен обиљежја пере тепих,т ек је издала усмену опомену. Бошњакиња која је прала

Милорад Којић, из Центра за истраживање рата и ратних злочина у Бањалуци, о поигравању правдом и правосуђем. Бројка од 8.000 уморених у Сребреници увреда за људску интелигенцију – У Нирнбергу је за милионе жртава које су побили нацисти од 1939-1945. одговарало 177 главешина. За злочине почињене током рата у БиХ пред судовима у овој земљи процесуиран је 331 Србин. Осуђени су на 1.646,5 година робије. Пред судом у Хагу због злочина у Босни суђено је још 90 Срба који су кажњени са 758 лета тамнице. Због геноцида у Аушвицу, где је уморено милион људи, на процесу у Франфурту 1962. и 1963. од 8.000 чувара логора кажњено је њих 17. За

Бивши председник Републике Српске Крајине Горан Хаџић преминуо је вечерас у Ургентном центру Клиничког центра Војводина у Новом Саду, сазнају „Новости“ Бивши председник Републике Српске Крајине Горан Хаџић преминуо је вечерас у Ургентном центру Клиничког центра Војводина у Новом Саду, сазнају „Новости“. Како сазнајемо, њему је позлило у кући, а онда је одвежен у ту установу. Претпоставља се да је реч о тромбу у плућима. Хаџић је био нарушеног здравља, а у последњих месец дана два пута је био у болници. Њега су власти Србије ухапсиле у 2011. години као последњег оптуженог у бекству, а суђење је почело у октобру 2012. Суђење Горану Хаџићу практично је било у прекиду од

Аутохтона хрватска странка права (А-ХСП), која је подигла шатор поред споменика у Србу како би спречила обележавање годишњице антифашистичког устанка који се у том месту догодио 27. јула 1941, добила је од МУП-а рок да га данас до 15 сати уклони, али они то одбијају да учине и поручују да полицији не падне напамет да примењује силу јер би се могла „запалити шибица“. Странка је саопстила да пријавила јавно окупљање и постављање шатора чиме је, како наводи, испунила све законске услове за јавно окупљање. У саопштењу странке се наводи да простор јавног окупљања није у власништву Општине Грачац, већ Републике Хрватске. „Аутохтона – Хрватска странка права нема намеру да од

Предсједник Савезa Срба из региона Миодраг Линта оцијенио је као антиевропску изјаву министра спољних послова Хрватске Мире Ковача да Хрватска може да блокира Београд у преговорима са ЕУ ако Србија према хрватским ратним ветеранима почне да примјењује Закон о универзалној надлежности за ратне злочине. Линта је поручио да Ковач добро зна да је Хрватска ратификовала Конвенцију о не застарјевању ратних злочина и злочина против човјечанстoсти и да има обавезу да поштује сопствени Устава према којем међународни уговори чине унутрашњи дио међународног правног поретка Хрватске и по правној снази су изнад хрватских закона. Он је упозорио да Загреб, осим тога, упорно опструише обавезу о кажњавању свих одговорних за ратне злочине које

Становници Срба, малог личког мјеста, у којем се сваке године обиљежава 27. јули, Дан устанка у Хрватској, упутили су отворено писмо хрватском државном врху у којем, како наводе, Срби и Хрвати антифашисти, траже заштиту државних институција и подршку сјећању на отпор управо профашистичком и пронацистичком усташком режиму. У писму предсједници Колинди Грабар Китаровић, премијеру техничке владе Тихомиру Орешковићу, министрима полиције и културе Влаху Орепићу и Златку Хасанбеговићу, упозорили су да су изложени константним притисцима, застрашивањима и провоцирањима која, какко кажу, пролазе неометано и некажњено од надлежних институција. „Српски народ у Србу као и све друге мјештане покушавају да дисциплинују у утјерају у четири гола зида наших празних кућа. Неодговорни појединци,

Загреб – Припадници маргиналне екстремно десне правашке странке поставили су шатор поред споменика антифашистичком устанку у Србу, мјесту у Лици. Тамо до краја мјесеца планирају држати предавања о рату у Хрватској. Антифашисти желе тамо да обележе 27.јул, који се под Југославијом славио као дан устанка, и обратити ће се државном врху са захтевом да им се то омогући, навео је Радио Слободна Европа (РСЕ). Антифашисти ће писмено затражити од државних власти да им се омогући да 27. јула код споменика недалеко од Срба, гђе је сада десетак припадника маргиналне екстремно десне правашке странке поставило шатор, одрже манифестацију као и сваке године до сада. Под Југославијом тај датум славио се као

У ексклузивном фељтону „Алтернативна историја Србије“ који је објављивао Недељник, двојица најпопуларнијих српских историчара, др Чедомир Антић и др Предраг Марковић, између осталог замишљали су како би данас изгледао Балкан да није било великог злочина у Сребреници, највећег злодела у југословенским грађанским ратовима. Да ли би данас све било другачије да је Сребреница постала симбол људскости, а не свирепости српске војске. У ексклузивном фељтону „Алтернативна историја Србије“ који је објављивао Недељник, двојица најпопуларнијих српских историчара, др Чедомир Антић и др Предраг Марковић, између осталог замишљали су како би данас изгледао Балкан да није било великог злочина у Сребреници, највећег злодела у југословенским грађанским ратовима. Да ли би данас све било

Ријека: На Фејсбуку је објављена фотографија на којој се види како је београдски аутомобил у Ријеци изгребан и на њему су угравирани усташки симболи. Како преноси регионална ТВ Н1, један Ријечанин обавијестио је „јавност“ какву су „дивну добродошлицу“ добили његови пријатељи из Београда, и то у хрватском граду који важи за најнапреднији и најтолерантнији. „‘Диван’ град који тече. Па доста више Хрвата, Срба, Босанаца и Јапанаца, доста је да глумимо љубавнике, скривамо пријатеље и ауте“, поручио је Ријечанин путем Фејсбука. Његови пријатељи дијеле његово разочарање, премда сви не криве град, већ чињеницу да шовиниста има свуда. Ријека је, са изузетком група које су на националистичкој и шовинистичкој основи нападале бившег

Захтеви комшија око несталих у преговарачком поглављу 23 Србије са ЕУ. Одаловић: Претражујемо архиве, информације делимо са Загребом Са листе захтева на којима Хрватска инсистира током преговора у оквиру поглавља 23, о правосуђу и владавини права, код питања несталих веома брзо могло би да дође до значајног напретка. Како сазнају „Новости“, Београд и Загреб максимално су интензивирали сарадњу пошто су српски премијер Александар Вучић и хрватска председница Колинда Грабар Китаровић потписали Декларацију о унапређењу односа, а комисије за нестале две земље практично су у непрекидном контакту. Како за „Новости“ каже председник Комисије за нестала лица Владе Србије Вељко Одаловић, један од најкрупнијих хрватских захтева је да се провере информације које

Полицији у Санском Мосту пријављено је да једна жена пере тепихе на спомен-плочи партизанског спомен-обиљежја Шушњар у Санском Мосту, речено је данас Срни у Министарству унутрашњих послова /МУП/ Унско-санског кантона /УСК/. „Изласком на лице мјеста припадници полиције затекли су Х.О. /47/ из Санског Моста која је на спомен-плочи споменика прала тепих. Након упозорења она се удаљила са лица мјеста“, навели су у МУП-у Унско-санског кантона. Инцидент се догодио јуче прије подне, а полицијској станици пријавио га је телефонским позивом у 11.10 часова С.Д. /58/ из Приједора. „Кренули смо да обиђемо мјесно и партизанско гробље. На улазу у партизанско гробље, гдје су ми сахрањен дјед и његова браћа, видио сам ту

Великим силама није била у интересу јака Југославија и зато су одлучили да је разбију, а то су им олакшали догађаји после Брионског пленума Суштина заказивања и одржавања Брионског пленума најбоље се види из оцене коју је изнео председник Државно-партијске комисије Крсте Црвенковски, који је рекао да је главни задатак пленума да, паралелно с разбијањем централистичких и унитаристичких тенденција, ради на пуној афирмацији република и да је то прилика да се направи историјска прекретница у том правцу – каже у интервјуу „Политици” Светко Ковач, који је до јануара 2014. био на челу Војнобезбедносне агенције (ВБА), наследнице чувеног КОС-а. Ковач је пре две године објавио књигу „Случај Ранковић – из архива