Зашто jе важно развити свест о неопходности културе пасивног отпора?   Захваљуjем се жириjу награде Печат времена коjи jе одлучио да моjа књига понесе годишњу награду за књиге из друштвене теориjе. Ова захвалност се природно протеже и на сам Печат, jер jе оваj недељник омогућио да моjа књига постане позната ширем кругу читалаца. Ниjе то било малено постигнуће. Јер, реч jе о књизи чиjе jе прво издање засметало њеном издавачу у настоjању да добиjе саjамску награду: рекли су му – у ова демократска и либерална времена – како његова издања заслужуjу признање, али му оно измиче зато што обjављуjе књиге „Чавошког и Ломпара“. Било ми jе жао издавача, али ми jе било

Многи нас људи ових дана питају ЗАШТО. Многим новинарима је чудно откуда једна НВО на изборима. Сви би хтели да знају због чега Двери улазе у политику. Ево одговора. Зашто напуштате удобну позицију најактивнијег патриотског удружења? Зашто излазите из већ освојеног и безбедног простора НВО сектора (у коме сте стекли ауторитет и друштвени утицај) и улазите на препуњени и клизав терен политике? Зашто ризикујете? Зашто вам је то потребно? Имајући одговорност према свима који постављају ово питање, али имајући одговорност пре свега према себи и грађанима Србије, дужни смо да вам кажемо зашто овај корак.   Зато што је у тренутку убрзане дезинтеграције Србије позиција моралног арбитра који који друштвену

Стање у Србији које је свима познато и које се може описати као распад друштва, државе и свих институција довело нас је у ситуацију да схватимо како је политика толико озбиљна ствар да је не треба препустити само политичарима, као и то да су одлуке које се односе на све наше животе толико озбиљне да их не треба препустити само странкама. Двери зато данас објављују да су спремне да изађу на следеће изборе како би стање у Србији мењали, како би режим приморали да оде, али и темељно променили систем који би могао поново да створи сличне режиме. Двери у ову борбу улазе са новим људима које неће промовисати као

Србија се налази у ланцима неколико доминантних монопола који контролишу комплетан друштвени и државни живот, и својом тежином готово нас онемогућавају да слободно дишемо. То је удружена монополска доминација западних амбасада, зеленашких страних банака, домаћих тајкуна, корумпираних политичара и контролисаних медија, која немилосрдно експлоатише Србију као своју колонију. Србија је наша земља и једино јој ми, обични грађани, желимо добро. Ако смо свесни да се налазимо у огромној домаћој и светској духовној и економској кризи, ако је јасно да странке више не могу да воде народ већ имају обавезу да следе потребе народа, онда нас криза враћа базичним вредностима које смо били занемарили, породици и социјалној солидарности на првом месту,