arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Институт за јеврејске послове: Недићева влада није прогонила Јевреје (1994)

Истина о Недићу Пише: Никола Милованчев Задњих година поново су ојачали притисци да се наметне измишљена хипотека саодговорности владе Милана Недића за нацистички геноцид над Јеврејима у Србији 1941-1944; та пропаганда је на жалост толико јака, да после мого понављања, у њу почињу да верују чак и неки добромислећи али недовољно информисани људи. Зато желим да потсетим нашу јавност на писмо читаоца Политике из Лондона Ж. З., које је штампано у том београдском дневном листу, у рубрици Писма читалаца, 13. маја 1994. (бр. 28939, стр. 6). Преносимо у целости ово писмо, објављено под насловом „Истина о Недићу. Погрешна оцена – оптужба – о Недићу као суорганизатору убиства српских Јевреја 1941-1942.

И ДУНАВ ИМА ПЛАВУ ГРОБНИЦУ: Епархија Бачка о изградњи цркве у новосадском насељу Лиман, посвећене жртвама рације 1942.

Храм који ће бити изграђен у новосадском насељу Лиман, у близини купалишта Штранд, биће посвећен Светим мученицима бачким пострадалим у погрому нашег народа у Бачкој од 1941. до 1944. године, нарочито у Новосадској рацији. Пише: Ј. Симић То ће га с правом, сврстати у ред здања од изузетног духовног, културног и националног значаја. Изградњом храма Светих мученика бачких и планираном изградњом Меморијалног центра жртава погрома у Бачкој овај, до сада неуређени део обале Дунава ће, између осталог, постати уређена културно-просторна целина дефинисана културом сећања на страдање свих Новосађана и биће својеврсни прворазредни подсетник да Плава гробница и ту постоји. Оваквом поруком за јавност огласила се јуче Епархија бачка после најаве

Југословенски заробљеници који граде пут између Карашока и Финске током Другог светског рата. Ову фотографију је почетком јесени направио немачки официр, ратни репортер, пре него што су заробљеници постали исцрпљени од глади и повременог дивљачког третмана од стране чувара. Фотографија: Архива немачке војске, Савезни архив Немачке

Ови заробљеници су градили „крвави пут“ – а после тога су погубљени

Југословенски заробљеници који су за време Другог светског рата били у Карашоку, требало је само да изграде пут до Финске, а после тога ниje требалo више да постоје. „Од доласка у логор у Карашок, Макс Гемеинхарт – познат као „Ексер“ – понашао се према неухрањеним и болесним заробљеницима на дивљачки и нехуман начин. Тукао је најболесније заробљенике без обзира на њихово стање и слао их на рад. Уобичавао је да туче исцрпљене заробљенике тако старшно да су они често умирали од његових удараца. Такође је слао болесне и изгладнеле заробљенике на погубљење. Сва убиства и погубљења извршавала је једна група Немаца међу којима је био и он.“ Ово је рекао

Два милиона Срба у НДХ је морало носити плаве траке са словом „P“-Pravoslavac!

Хрватски поглавник Анте Павелић је 12 дана после доласка у Загреб и преузимања власти издао „Законску одредбу о забрани ћирилице“ (објављена је у „Народним новинама“ бр. 11 од 25. априла 1941. г.). 3. јуна 1941. укинуте су све српске школе, одгајалишта и сиротишта (објављено у истим новинама бр. 56 од 21. јуна 1941. г.).„Србима-православцима наређено је у Загребу, као и у осталим градовима, да носе око руке плаву траку“ на којој је имало да буде слово „Р“ (латиницом) чиме се одмах јасно ставило до знања какав положај у усташкој НДХ могу да заузимају Срби. Тако је овај знак „Р“ – „pravoslavac“ – планиран да буде гетовски знак за проказаних око 2

НЕМАЊА ДЕВИЋ О СПОМЕН-СОБИ У БРЕГАЛНИЧКОЈ: Дража Михаиловић поново међу Србима

Љупки су називи улица на међи између Врачара и Звездаре. За разлику од Новог Београда, укорењеног у традицијама Друге Југославије, овде се чешће наилази на топониме и личности који су асоцијације на славно доба Краљевине Србије, с почетка 20. века. И на одавно избледела места из Старе Србије. Ту су, на једном релативно малом простору, и Брсјачка и Прешевска, и Вардарска и Пећка, и Тетовска и Струмичка улица. И – Брегалничка. Брегалничка улица није добила назив тек по притоци Вардара; ради се о реци на којој је, после ослобођења јужних крајева од Турака, забележена и сјајна победа српске војске над Бугарима 1913. године. Ове победе, постигнуте у само годину дана,

Лаловић: Са сузама у очима у Велици на Чакору

Након аналитичког прегледа поетских свједочења инспирисаних злочином њемачке СС дивизије Принц Еуген у Пивским Долима код Плужина 7. јуна 1943. године које смо представили у есеју Поетска туга у Долима пивским, нашу пажњу је заокупио још један сличан злочин над српским народом у Црној Гори, а ријеч је о злочину које су у српском селу Велика на Чакору, општина Плав, починиле двије СС дивизије, Принц Еуген и Скендер-бег. Пише: Раде Р. Лаловић Злочин се догодио 28. јула 1944. године на православни празник Светих мученика Кирика и Јулите. Тада је само за два сата убијено 500 људи од чега 113 дјеце млађе од 12 година. Злочин се догодио непосредно након што

Владан Вукосављевић: МУЗЕЈ ИСТИНЕ И КУЋА УВЕЛОГ ЦВЕЋА

Отварање импровизованог музеја посвећеног Дражи Михаиловићу, осим симболички скромног почетка исправљања једне велике историјске неправде, имало је и један занимљив споредни ефекат. Изазвани су јарост и агресивни фанатизам следбеника секте поклоника Ј. Б. Тита, прононсираног ратног злочинца, џелата српског народа, оперетског диктатора и по много основа девијантне особе, не сасвим јасног порекла и идентитета. Млађе генерације имају прилику да сазнају колико дубоко је у наше друштво уткана злочиначка јерес титоизма и у којој мери су и данас агресивни и пуни мржње према свему српском, физички и идеолошки наследници убица из Лисичијег потока и џелата са безбројних стратишта које су по Србији од 1944. расејали ознашки Ханибали Лектори, разни Пенезићи, Ранковићи,

Штрбац: Хрватска види трун у туђем оку, а не види балван у свом

Реаговања званичног Загреба на одавање почасти генералу Драгољубу Михаиловићу у Београду и поруке да се тиме урушавају европске вриједности изазивају и сузе и смијех код оних који и површно прате збивања у Хрватској и њен однос према усташтву, рекао је за Срну директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац. Он је нагласио да је наратив који у вези са Михаиловићем ових дана користе Хрвати истовјетан ријечима које годинама користи „Веритас“ када указује на свеприсутну рехабилитацију усташтва у тој земљи. – Не знам да ли би плакао или се смијао када то читам. Све што су они написали то годинама ми приписујемо управо Хрватској. Рехабилитација усташтва, подизање споменика декларисаним и осуђеним усташама

Споменик стрељаним ђацима и професорима у Шумарицама

Ратни злочин 20. и 21. октобра у Крагујевцу

Прво масовно стрељање грађана у Крагујевцу извршено је 20. октобра 1941. године у 18 часова. Тог дана Немци су извели на стрељање две групе цивила. Сви ухапшеници одведени су у двориште касарне Трећег артиљеријског пука и тамо претресани и одузете су им све личне ствари. Немци су стрељали прво групу од 66 особа, у којој је било највише Јевреја, а потом и групу од 53 особе из затвора, у којој је било талаца и предратних робијаша. Немачке оружане снаге су 20. октобра 1941. године стрељале укупно 119 лица српске и јеврејске националности. Тако је почело. Највеће стрељање грађана у Крагујевцу извршено је 21. октобра 1941. године. Тог дана Немци су

Потресне поруке најближима пре стрељања у Крагујевцу: Збогом, срце, ја данас …

Стрељани Крагујевчани писали су последње поруке својим најближима непосредно пре погубљења, а неке од њиховим последњих речи чувају се у Музеју “21. октобар”. ENGLISH Стрељани Крагујевчани писали су последње поруке својим најближима непосредно пре погубљења, а неке од њиховим последњих речи чувају се у Музеју “21. октобар”. * Гимназијалац Љубиша имао је само 17 година када су га извели пред стрељачки вод, а родитељима је оставио поруку: “Драги тата и мама, поздрав, последњи пут. Љубиша”. Нажалост, његов отац поруку никад није прочитао, јер је и он, што Љубиша није знао, био заробљен и стрељан истог дана. * “Драга Лело, Секо и Бато, куцнуо је задњи час, опростите свом тати. Љуби

НА ДАНАШЊИ ДАН ЗАТВОРЕН ЗЛОГЛАСНИ БАЊИЧКИ ЛОГОР: Међу заточеницима једно време били жена Драже Михаиловића и Пашићев унук

На данашњи дан пре 79 година, 4. октобра 1944, последњи затвореник изашао је из злогласног бањичког логора, кроз који је током Другог светског рата прошло око 30.000 људи, а убијено више од 4.200. Пише: В. Црњански Спасојевић Сачувана полицијска евиденција помиње имена 23.697 логораша, али ова бројка није коначна јер на списковима нема целих група за које се зна да су ту биле. Исто тако ни број од око 4.200 ликвидираних, чије је име и презиме евидентирано у бањичким књигама, није коначан.У званичне бројке није урачунато ни око 3.800 људи који су одатле послати у друге логоре у Европи, где су скончали. Нису убележени ни старци који су пуштани тек

kalendar-genocida.jpg

Календар Покоља: 31. јул 1941 и 1942, дан када су почињени многобројни злочини над Србима

Садиловац, Кордун – Дана 31.07.1942. године усташки зликовци су у цркви Рођења Пресвете Богородице, побили и запалили 463 мушкарца, жена и деце (од којих 149 млађих од 13 година) из Садиловца, Бугара, Липоваче и околних села. Једини грех ових невино пострадалих људи је био то што су Срби Православци. У овом стравичном злочину у току Другог светског рата нестало је око 70% становништва овог краја. Извор: Књига: Миле Затезало: Крик под звоником Садиловачке цркве Кључ. У ноћи између 31. јула и 01. августа 1941. године у основној школи у Кључу и у потоку код шумске управе усташе су убиле 542 лица. Највише их је било из Копјенице. Извор: Страхиња Курдулија,

ЧАСНИ КРСТ У ЧАСТ СТРАДАЛЕ СРПСКЕ ДЕЦЕ КОНАЧНО У НОРВЕШКОЈ ПОСЛЕ 80 ГОДИНА

Завршено је снимање играних сцена за филм ,,33 Анђела“, у Норвешкој. Пише: Ђорђе Бојанић Велику захвалност дугујемо покретачу и директору филма и продуценту Бранку Димовићу Димеском, без њега тешко да би се ова прича о страдању српске деце екранизивала, а цела екипа је ту била само да му помогне у тој намери, коју смо сви желели и од срца радили на том пројекту од националног значаја за сав српски народ. Велики рад, труду, залагање, истраживање и храброст је уложен у овај филм. Да коначно наша мучки страдала деца буду Срби а не интернирци и југословени, а и врло мало, скоро ништа се није знало о страдалој српској деци у Норвешким

КРСТ ИЗ ДОЊЕ ГРАДИНЕ НОСЕ У НОРВЕШКУ: Обележје за 33 српске деце страдале у логорима у Скандинавији

На иницијативу потомака српске деце страдале у логорима у Норвешкој за време Другог светског рата, Бранка Димовића Димеског, књижевника са Косова и Метохије, и др Јоханеса Солберга, теолога из Норвешке, израђен је „Часни крст“ који ће из Спомен-подручја Доња Градина кренути пут ове скандинавске земље и биће постављен у спомен-парку у Трондхајму, на Видовдан. ФОТО: Снима екрана Пише: Ј. Стојковић На гробљу у овом граду почивају српски логораши уморени у норвешким логорима, а међу њима и страдала српска деца, о чијој судбини се снима документарни филм „33 анђела“ у норвешко-српској продукцији. Екипа филма снимиће у Доњој Градини и ово својеврсно одавање поште страдалој деци и постављење „Часног крста“ у Норвешкој.

Камничке сузе потомака црногорских четника: Опрости, Милоше, опрости!

Кренеш и стигнеш! А не знаш ни зашто си кренуо и куда даље? Али знаш да даље не можеш и да си стигао гдје треба. И гдје си требао давно да дођеш, да се сабереш, да узмеш даха и схватиш да даље не можеш и да нема смисла ићи даље. Није било смисла ни што си дошао, али када си већ ту, ваља да знаш да нема већег бесмисла, а ни смисла што си стигао и што си се усудио да опростиш – себи и другима! Пише: Иван Милошевић Знао сам да имам обевезу према капетану Југословенске војске у отаџбини, Милошу Станојевом Милошевићу, да кренем и стигнем у Словенију и

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Дара Бановић

Дара Бановић, из села Велико Паланчиште, општина Приjедор, Република Српска, jе живи

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.