arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Пропали планови за брзу предају Немаца: Пуковник Мекдауел (други с лева) и генерал Михаиловић, крајем августа 1944.

Како је у Србији одбијена предаја Немаца 1944.

Пуковник Mекдауел је средином септембра известио да Нојбахер нуди савезницима договор о комплетној предаји Немаца Пише: НЕНАД ЈАКОВЉЕВИЋ Генерал (Дража) Михаиловић прогласио је мобилизацију која се успешно спроводи, и до 1. септембра 1944. имаће под оружјем 100 хиљафа људи широм Југославије. Има још пола милиона мобилисаних који немају оружје. Сматра да ће немачко повлачење из Грчке ускоро почети и да ће тада лансирати општи напад на њих с обзиром да се могућност репресалија тада смањује. Овако је крајем августа 1944, непосредно по доласку у Михаиловићев штаб, извештавао амерички пуковник др Роберт Мекдауел (на фотографији горе, лево од генерала Михаиловића), шеф мисије „Ренџер“. На овом месту Српске новине доносе неке до

Делегације СУБНОР обишле и партизанско гробље

Пролетери одолевају забораву: Годишњица формирања прве антифашистичке јединице у Европи

У Рудом се данас постројиле делегације СУБНОР и обележиле дан формирања Прве пролетерске бригаде. Главној улици и основној школи још није враћено име бригаде У Рудом су се данас пред спомеником Првој пролетерској бригади, коју је давне 1941. године овде формирао Тито, постројиле делегације СУБНОР из Београда, Ужица, Прибоја, Бањалуке, Пала, сарајевског и горажданског кантона… Предводили су их чланови Удружења бораца Прве пролетерске из Београда, захваљујући чијој упорности је и у овом веку настављено обележавање 22. децембра, који полако тоне у заборав. Свако би се у свету поносио чињеницом да је у његовом граду формирана прва антифашистичка бригада у тада поробљеној Европи, али у Рудом ни бивша власт социјалдемократа, ни ова садашња

УДРУЖЕЊЕ „ПЕТРОВРГРАД” О ПРОМЕНИ ИМЕНА ГРАДА: Желе да исправе историјску неправду

Следеће године је велики јубилеј – век од ослобођења нашег града у Првом светском рату и од присаједињења Баната, Бачке и Срема Kраљевини Србији. Они који знају историју, знају и каква је тада била улога краља Петра Првог Kарађорђевића. Желимо да отворимо јавну дебату, чујемо разна мишљења. Сматрамо да је дошао прави тренутак да се граду врати име Петровград, јер је учињена велика неправда када је 1946. године комунистичка партијска Скупштина променила назив града у Зрењанин. Ово је изјавио Будимир Јовановић, председник Удружења „Петровград” на конференцији за новинаре, одржаној у среду у просторијама Удружења поводом објављивања прогласа и најважнијих информација у вези са њиховом иницијативом. Осим Будимира Јовановића, говорили су

Ненад Антонијевић

Александар Живковић: Потискивана историја о страдању Срба и Јевреја на Космету 1941–1945.

Приказ књиге др Ненада Антонијевића „Косово и Метохија 1941–1945. година: Ратни злочини“, Музеј жртава геноцида, Београд 2017, 628 страна (штампа: Графопринт, Горњи Милановац) У оквиру плодне издавачке делатности Музеја жртава геноцида (само у последње четири године 26 књига, часописа и зборника радова, самостално или као саиздавачи, као и два документарна филма), најновија књига излази у оквиру библиотеке: „докторске дисертације“. Издање Музеја жртава геноцида под називом „Косово и Метохија 1941–1945: Ратни злочини“ др Ненада Антонијевића, историчара и музејског саветника у истом музеју објављено је крајем 2017. године. Основа најновијег издања је докторска дисертација која је одбрањена пред комисијом на катедри за Историју Југославије на Филозофском факултету у Београду 19. маја 2016.

poglavnik.jpg

Исповест: Депеша генерала Лузана

Жикица Ђорђевић, прогнан са Купреса пре две деценије, казује о страдању породице спремо, чијих је 126 чланова убијено (3): Италијански официр рапортирао и Мусолинију о ужасним злочинима над српским купрешким живљем Купрес, 2. август, 1942. година. После посете министра Андриjе Артуковића, купрешке усташе су од градића направиле право воjно упориште. За Србе jе то био нови увод у страдање. – Тако је и било – враћа сећање на причу предака Жикица Ђорђевић. – Убрзо после Артуковић, Купрес походи и командант Црне легије Анте Мошков. Домаћини су му, као знак пажње, организовали „лов“. Лов на Србе! Ловци нису далеко одмакли, тек до оближњег Беговог Села и Оджака. Ту су уловили 52 члана наше

Дејан Ђерић: ‘’Штуке’’ и тенкови против четника

Немачко-љотићевска колона спалила је село Сеча Река код Косјерића, 23. септембра 1943, али онда су је потукли четници Пожешког корпуса, одневши једну од најбриљантнијих победа над осовинским трупама. Спаљивање Сече Реке фотографисао је злогласни љотићевски командант Лаутнер, који ће истог дана погинути у једном тенку ПИШЕ: Дејан ЂЕРИЋ Једна од највећих борби септембра месеца 1943. одиграла се код Сече Реке, између Црногорске (Косјерићке) бригаде Пожешког корпуса са једне, и Немаца и љотићеваца са друге стране. Према немачком извештају, четници су 23. септембра ”уз сарадњу станов- ништва” напали једну чету љотићеваца и четири тенка са немачким посадама. После вишечасовне борбе, Немци и љотићевци су се повукли у Косјерић. Како би их

Из представе „У чије име“ (Фото Нишко позориште)

Предуго скривана судбина глумаца

Захваљујући упорности Александра Михаиловића, првака драме Народног позоришта у Нишу, на светлост дана изашла је истина о трагичним догађајима 1944. и 1945. године у којим су страдали млади талентовани глумци Ниш – „Пре седам-осам година сасвим случајно чуо сам причу да се мом Народном позоришту у Нишу после ослобођења од окупације 1944. године, али и годину дана касније, догађало много тога о чему се до сада ништа није знало. Неверица је у првом тренутку завладала у мени, али када сам почео да истражујем и када сам схватио да је реч о истини, одлучио сам да идем до краја.” Овим речима почео је разговор за „Политику” Александар Михаиловић, глумац и првак драме

Коњички официр Градимир Милојковић (у средини) са својим колегама официрима 1942. године

Лазански: Подмукло. Нису Немци већ Британци побили југословенске официре

Од нашег специјалног извештача Оснабрик, децембра – Субота ујутро, док град спава мирним европским сном, љубазни домаћини отворили су ми капију некадашњег највећег логора за официре ратне заробљенике Југословенске краљевске војске у Немачкој. Снежне пахуље, трава зарасла у коров, надограђена заштитна жица, две старе оригиналне бараке какве су биле пре 65 година и пуно неких новијих објеката које су касније подизали Британци, који су ту после маја 1945. имали своју војну базу. С једне стране логора железничка је пруга, с друге нове изграђене приватне куће. Мир и тишина царују овим простором. Оснабрик, „Офлаг 6 Ц” логор у којем је у Другом светском рату био затворен цвет војне интелигенције Југословенске краљевске војске,

Ликвидације у Великој Плани: Партијски руководиоци калили комунисте на масовним стрељањима

У Архиву Србије пронађени документи о стрељањима из новембра 1944. године. Како је Београд извештен о погубљењима“ Трагајући за документима у Архиву Србије везаним за период непосредно после ослобођења, историчар Немања Девић дошао је до извештаја Окружном партијском Комитету у Београду, у новембру 1944, у којем партијски руководиоци из Велике Плане описују како кале комунисте на масовним стрељањима. „Из приложеног списка Озне види се колико смо их до сада ликвидирали. Требало би још толико да их буде… Ликвидацију врши батаљон. Врше их тројке и петорке, али оне не знају кога ликвидирају. На ликвидацији испробавамо људе, јер то је један од најбољих начина, који стоји на расположењу. Његова одлучност, револуционарност, бескомпромисност,

Величани испред Цркве Светих мученика Кирика и Јулите, Фото: М. Секуловић

73. године од масакра: Непознато још 140 жртава

Од стравичног покоља у Велици код Плава прошле су 73 године, а списак страдалих још није комплетиран. Стручни тим потврдио је 455 имена убијених у геноциду који се догодио 28. јула 1944. Ни 73 године од незапамћеног злочина у селу Велика, на обронцима Чакора, недалеко од Плава, када су припадници нацистичких дивизија „Принц Еуген“ и „Скендербег“ уз помоћ вулнетара и припадника муслиманске милиције из Бихора, Плава и Гусиња, за свега неколико сати побили на стотине жена, деце и стараца, није познат коначан број жртава које су убијене на начине до тада непознате у историји ратовања. Размере овог злочина су нечувене, а укрштањем доступних података у потпуности су потврђена имена 455

Фото: М. Дробњак

Обележена седамдесет шеста годишњица од Пљеваљске битке

Полагањем цвећа и венаца на Меморијални центар на Стражици обележена је 76. годишњица Пљеваљске битке Полагањем цвећа и венаца на Меморијални центар на Стражици обележена је 76. годишњица Пљеваљске битке. На Меморијалном центру „Стражица“ две борачке организације обележиле су 76. годишњицу Прводецембарске пљеваљске битке. У 10 сати венце су положили представници Субнора и антифашиста Црне Горе и Удружења бораца НОР-а Забљака и Тивта. На херојску борбу пртизана у Пљеваљској бици присутне је подсетио Вељо Митровић и члан председништва СУБНОР-а и антифашиста Боро Бановић. У организацији бораца НОР 1941-45. Година у 11 сати цвеће на крипту палим борцима положили су.:председник Општине Мирко Ђачић, делегација Борачке организације Пљевља, Беране, Бијело Поље, Будва, Котор, Подгорица, Пријепоље, Цетиње,

Фото Н. Јанковић

Сећање на Спартанце са Кадињаче

Обележено страдање 200 српских младића који су 1941. бранили Ужичку републику. Херојство занатлија окупило антифашисте из Ужица, Сарајева, Словеније… Историчари су данас макар у једном сложни: више од 200 голобрадих српских младића, Ужичана, Посаваца и Орашана, 29. новембра 1941. године, мењали су на Кадињачи сопствену будућност – за будућност потомака, бранећи од фашиста Ужичку републику, тада једину слободну територију у покореној Европи. Време је расветлило и то да су само неколицина међу њима припадала Комунистичкој партији, а херојство без мрље овдашњих обућара, ткача, пекара и кројача, 76 година после велике битке, надвисило је сваки покушај да спартански чин покошене генерације буде замагљен супротстављеним идеологијама. На брду Кадињача пошту страдалима одало је таман

Фото: Г. Шљивић

Краљевчани обележили Дан ослобођења (ФОТО)

Низом пригодних манифестација, становници града на Ибру су у среду обележили 73. годишњицу слободе Краљево – Свечаном академијом и полагањем венаца на Споменик ослободиоцима – припадницима НОВЈ и совјетске Црвене армије, у парку Пљакин шанац крај моста преко Ибра, као и низом пригодних манифестација, Краљевчани су у среду обележили Дан ослобођења свога града од фашистичког окупатора и 73. годишњицу слободе. Осим делегације локалне самоуправе коју су предводили заменицаградоначелника Марица Мијајловић, председник Скупштине града Ненад Марковић и начелник Рашког округа Небојша Симовић, венце на споменик краљевачким ослободиоцима положили су и аташе за културу руске амбасаде у Београду, припадници Војске Србије, Министарства унутрашњих послова, борачких удружења и организација, као и представници политичких партија. – Борба за ослобођење Краљева била је једна од најтежих у оквиру завршних окршаја за ослобођење Србије и Југославије у

Споменик на Макљену

Новокомпоновани антифашизам на „дан државности“

Обиљежавање “дана државности БиХ“ све мање има везе са ЗАВНОБИХ-ом, а све више са новокомпонованом историјом коју кроје бошњачки политичари, јавност и научници. У суботу је у Федерацији БиХ обиљежен “дан државности БиХ“ у спомен на 25. новембар 1943. године када је у Мркоњић Граду одржана прва сједница Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења Босне и Херцеговине (ЗАВНОБиХ) које је било врховно представничко, законодавно и извршно тијело Народноослободилачког покрета у БиХ. У Републици Српској сматрају да се оваквим обиљежавањем крши Устав БиХ, јер законом нису дефинисани празници на заједничком нивоу. Међутим, када се одмакнемо од свечаних говора и усиљених прослава великих датума, о успомени на антифашистичку борбу у Федерацији БиХ најбоље

Књиге стрељаних у Србији и Београду

Ликвидације глумаца и новинара

Глумцу Јовану Танићу, иако је као партизан ушао у Београд, није опроштена неслана шала на позоришној сцени за време рата на рачун НОБ-а: „Иду партизани! Шта, патлиџани?“ СИМПТОМАТИЧНО је да су, изгледа, једино у Србији стрељани и прогањани глумци због свог глумачког посла у време окупације док су, на пример, у Хрватској, где су позоришта током рата радила пуном паром углавном, несметано наставили своје каријере (на пример Јоже Хорват и други).Коментар пресуде у саопштењу Војног суда команде града Београда најбоље одражава схватања и погледе на културну елиту оних који су судили: „Многи људи који су били у бившој Југославији познати као јавни радници изменили су се у току окупације од

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.