arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

„Пуцајте, ја и сада држим час!”: Херојски непревазиђени професорски узор – симбол отпора

Изговорио ју је Милоје Павловић, директор Крагујевачке гимназије, а иако је аутентичност ове информације касније оспоравана, реченица је остала симбол отпора нацистичком терору. Реченица из наслова изговорена је прије 80 година на данашњи дан, када се за вријеме Другог светског рата у Крагујевцу одвијала Крвава бајка. Изговорио ју је Милоје Павловић, директор Крагујевачке гимназије, а иако је аутентичност ове информације касније оспоравана, реченица је остала симбол отпора нацистичком терору. У савременом добу којем свједочимо ова реченица дјелује као хипербола из епске народне поезије, но уједно је зато ваља понављати и дозволити да дјелује „васпитно“ на данашње професоре. Разлог томе је више него очигледна деградација професорске струке, која у вријеме политичких

Distressing messages to loved ones before the execution in Kragujevac: Goodbye, my heart, today I…

Those from Kragujevac who were shot wrote their last messages to their loved ones immediately before their execution, and some of their last words are preserved in Museum „21. October“. SERBIAN Those from Kragujevac who were shot wrote their last messages to their loved ones immediately before their execution, and some of their last words are preserved in Museum „21. October“. * High school student Ljubiša was only 17 years old when he was taken before the firing squad, and he left a message for his parents: „Dear dad and mom, greetings, for the last time. Ljubiša“. Unfortunately, his father never read the message, because he too, unknown to Ljubiša, was captured and

Бојанић: Сви данас знамо за сурови Крагујевачки октобар… када су страдала и деца. А за Драгинац?

Злочин у Драгинцу, претходио је зверствима немачких нациста у Краљеву и Крагујевцу током октобра 1941. год, велико је питање зашто је у претходним деценијама постепено заборављан, зато и врло мало људи зна о овом злочину. Питам се зашто злочин у Драгинцу код Лознице нема у уџбеницима и медијима, а и слабо ко зна за тај нацистички злочин који има исте размере као и злочин (масакр) у  Краљеву (од 15. до 17.октобра) и Крагујевцу (од 19 до 21.октобра). То је злочин када су стрељани становници Јадра који су извршили немци у периоду од 14. до 19. октобра 1941. год. Тада су убијана деца (више од 300), жене, мушкараци и стараци, спаљена

ПОСМРТНЕ ОСТАТКЕ ЖРТАВА БАЦИО НА ДЕПОНИЈУ? ПОКС поднео кривичну пријаву против Чанковог функционера: Прикрио доказе ратног злочина

Покрет обнове Краљевине Србије (ПОКС) поднео је кривичну пријаву против бившег директора Музеја града Новог Сада Илије Комненовића, кадра Лиге социјалдемократа Војводине (ЛСВ) Ненада Чанка јер је, како тврде, наложио да се посмртни остаци 80 људи који су чувани у просторијама музеја баце на депонију, како би се прикрили докази за ратни злочин из 1944, на локалитету Рајине шуме у Новом Саду, који је починила 11. Војвођанска ударна бригада под командом хрватског генерала, Ивана Рукавине. – Ово незапамћено, антицивилаизацијско недело мора бити кажњено од стране нашег правосуђа, јер се овде не ради само о прикривању ратног злочина, него и о ускраћивању права потомцима жртава да их достојанствено сахране. Прошло је

Страшне исповести српских жртава згрозиле Аустријанце: Чуле се у Београду где је суђено зликовцима

Овај филм је био потребан Аустријанцима, јер о злочинима које су чинили њихови сународници током Другог светског рата нису ништа знали, каже за Спутњик аутор документарног филма „Два лица рата“ Зоран Добрић. Филм који је снимио у продукцији аустријске државне телевизије ORF, премијеру је имао данас у Србији, а у петак ће бити емитован и на РТС. Пише: Сенка Милош У организацији Музеја жртава геноцида, стручњацима који се баве овом тематиком, приказан је премијерно у Југословенској кинотеци, у Узун Мирковој улици у Београду. Премијера на месту где је био Војни суд И не случајно баш на том месту. У овој згради заседао је Војни суд, ту је суђено генералу Александру

КАКО ЈЕ УБИЈАЛА УДБА: Југословенска индустрија смрти за два месеца ликвидирала 59.000 људи!

Агенти Озне, од ослобођења Београда до краја 1944. ликвидирали су више десетина хиљада грађана Србије, без суда, ваљаних доказа и сведока, по нахођењу револуције. Агенти Озне, од ослобођења Београда до краја 1944. ликвидирали су више десетина хиљада грађана Србије, без суда, ваљаних доказа и сведока, по нахођењу револуције. Како открива Експрес наследници Озне – Удба, ДБ, БИА следе и данас неке трагове “славне праксе” у њиховом рату у огледалу са непријатељима народа Срби су прваци света у многим дисциплинама, али своје савршенство, по којем би се заиста могли звати небески народ, досегли су оног трена кад су направили механизам за ликвидације, тортуре, производњу савршеног страха и омразе. То “савршенство” се

ДОКУМЕНТА ОЗНЕ НЕДОСТУПНА И ПОСЛЕ 80 ГОДИНА: Петицију којим се тражи отварање архива потписали Матија Бећковић и Душан Ковачевић

Неки од најпознатијих домаћих историчара и јавних личности у Србији иницијални су потписници петиције Удружења „У име народа за слободну Србију“, којом се тражи једнак приступ грађана историјској грађи Службе безбедности са које је скинута ознака поверљивости. Иза петиције „Једнак приступ за све“ први су стали академик Матија Бећковић, проф. др Ратко Ристић, проф. др Леон Којен, др Коста Николић, проф. др Предраг Ј. Марковић, др Бојан Димитријевић, проф. др Чедомир Антић, проф. др Јовица Тркуља, проф. др Милош Ковић, академик Душан Ковачевић, проф. др Радош Љушић, историчар Горан Давидовић, Милош Павковић, др Срђан Цветковић и др Немања Девић. „Захтевамо од законодавних органа и државних институција да се одредбе закона

Немања Девић: Нова генерација Срба ми улива наду да имамо свијетлу будућност (ВИДЕО)

Зашто је Немањи Девићу забрањен улазак у Архив Србије? Како тумачити рехабилитацију Николе Калабића и реакције које су уследиле? Шта крију тајни архиви Озне? Какво је актуелно руководство Музеја жртава геноцида? Зашто у српској историографији тиња такозвана јасеновачка полемика? Постоји ли у Србији комунистичка дубока држава? Где су корени и како је текао успон комунистичке идеје 1920-1941? Шта нас званична историографија учи о грађанском рату и партизанском покрету у разним фазама, до данас? Да ли је Комнитерна србофобну идеологију преузела од црно-жуте монархије, и да ли је та идеологија претходница данашњег другосрбијанства?  Какве су последице победе комуниста 1945 и можемо ли се бавити контрачињеничном историјом и разматрати шта би било да су

Одржана нишка премијера филма „Логор смрти у Карашјоку“

Након премијере у Нишу, филм „Логор смрти у Карашјоку“, редитеља Кјетила Палмквиста, биће приказан у Београду, Ослу, Грачаници, Стокхолму, Швајцарској, а филмска екипа већ размишља о снимању другог дела. Две сале у биоскопу „Синеплекс“ у Нишу биле су мале да приме публику која је вечерас дошла да погледа филм „Логор смрти у Карашјоку“ који је премијерно приказан документарни у оквиру „Филмских сусрета“. Овај филм представља историјско благо које смо  као народ добили заслугом Србина из Норвешке продуцента Бранка Димовића Димеског који је и покренуо целокупну причу око екранизације филма са пријатељском норвешком продукцијом ПОX са редитељем Кјетилом Палмквистором на челу. – Видели сте и сами колико је публика била “без

У Нишу 25. августа светска премијера норвешког филма ,,Логор смрти у Карашјоку“

У биоскопу Синеплекс у Нишу, 25. августа у 19 сати, премијерно ће бити приказан документарни филм ,,Логор смрти у Карашјоку“ у оквиру Филмских сусрета у Нишу. Овај филм је историјско благо које смо ми као народ добили заслугом Србина из Норвешке продуцента Бранка Димовића Димеског (родом са Космета), који је и покренуо целокупну причу око екранизације филма са пријатељском норвешком продукцијом POX на челу са редитељем Кјетил Палмqуистором. А у целој овој причи велики допринос дао је и норвешки историчар Кнут Фловик Торасен. Српски писац и публициста Бранко Димовић Димески написао је три књиге а по доласку у Норвешку кренуо је да истражује и страдање Српског народа за време Другог

Теразије, 17. август 1941: Такве ствари не покопавају се кукавним заборавом

Да би „ефектно застрашили становништво“, одвратили га од борбе против окупатора и угушили устанак који се лета 1941. дигао у Србији, шеф београдског гестапоа СС-мајор Карл Краус и војни заповедник Србије генерал Хајнрих Данкелман наредили су „спровођење егземпларне одмазде у Београду“, односно „јавно погубљење комунистичких терориста“. Обешени на Теразијама: Лево Ратко Јевић, десно Милорад Покрајац (фотографије: Архив Југославије, Историјски архив Београда, Службени гласник) Пише: Иван Јевић Ујутру 17. августа 1941. на Теразијама обешена су тела петорице родољуба: Милорада Покрајца, Јована Јанковића, Светислава Милина, Велимира Јовановића и Ратка Јевића. Ово је прича о једном од њих. Сви знамо фотографију. Два мртва тела висе са бандера које носе трамвајске жице. Група Београђана се

Совјетски војници у Берлину

Дан кад су нацисти напали Русију и отворили врата коначном поразу

На данашњи дан 1941. године Њемачка је у Другом свјетском рату напала тадашњи Совјетски савез. Дуж цијеле граничне линије између Балтичког и Црног мора, са више од 150 дивизија, Њемачка је кренула у напад. Планом нацистичког вође Адолфа Хитлера названим „Барбароса“ било је предвиђено уништење совјетских армија у граничним областима и брзо заузимање европског дијела Совјетског Савеза. Њемачка армија са четири милиона војника, 3.300 тенкова и 2.000 авиона, у почетку је веома брзо напредовала, али је већ на самом крају 1941. било јасно да је план за брзо уништење совјетске Русије доживео неуспјех. Коначни пораз у Другом свјетском рату нацисти су доживјели управо од руских војника. Извор: ИН4С Везане вијести: 22. ЈУН:

Литургија и парастос у Камничкој Бистрица (Словенија) борцима ЈВуО, и народу из збјега из Црне Горе, Боке, Херцеговине и Источне Босне, пострадалим после краја рата 1945.

И ове године смо се сјетили жртава, које су пола вијека насилно биле брисане из памћења нашег народа (тек послије распада СФРЈ, 1994. године, почело се први пут са обиљежавањем стратишта у Камничкој Бистрици). Вјечнаја памјат! И ове године је у Камничкој Бистрици, близу градића Камника, у околини Љубљане, на десетак километара од аустријске границе, одржана литургија са парастосом борцима Југословенске бојске у отаџбини (ЈВуО) и народу из збјега са подручја Црне Горе, Боке, Херцеговине и Источне Босне, пострадалим на подручју Словеније после краја Другог свјетског рата, маја и јуна 1945. Литургију је служио о. Александар Обрадовић, архијерејски замјеник за Словенију Митрополије загребачко-љубљанске. На жалост, осим уобичајених листића – летака,

После предавања о Холокаусту у зајечарској Музичкој школи остала тишина

У организацији Српско-јеврејског певачког друштва, Музичке школе у Зајечару и Гимназије Зајечар у Музичкој школи „Стеван Мокрањац“ минулог викенда одржан је час на тему „Да се не заборави, Холокауст, да се никад не понови“. Овој теми учесници су приступили из угла историчара, социјалног психолога и особе која је холокауст преживела. Предавање и сведочење пратиле су музичке илустрације. На почетку предавања представљено је порекло Јевреја, њихов језик, начин живота, музика која је извршила утицај на различите музичке жанрове широм света. Др Сања Петровић Тодосијевић, научна сарадница Института за новију историју Србије, своје излагање је започела представљањем живота Јевреја у периоду када су живели у миру и лојалности у европским државама. “Они

Андреј Рајевски: Дража Михаиловић – човек на коме ће се темељити будућа Србија

Свака будућа Србија вредна да се зове Србијом једино може бити, и биће, утемељена на сећању на Дражу Михаиловића и на вековима поштоване српске јунаке чији подвиг је био отелотворен у њему. (The Saker, 19. 10. 2019) Ово је за мене веома посебан текст, зато што су теме које ћу обрадити драге мом срцу и целој мојој породици. Након бољшевичке Револуције,  моја породица и још 1,5 милиона Руса напустили су своју вољену отаџбину на свршетку грађанског рата. Сви наши такозвани европски “савезници” одмах су нас издали (има ли ту чега новог?). Организовали су интервенцију и истовремено подржали русофобични бољшевички режим (да, помажући обема странама, као што Империја то чини и

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Јадовно 1941. – Летак

ПРОТИВ ЗАБОРАВА Преузмите летак у PDF формату Јадовничку мисију можете помоћи ако

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.