arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
cirina-kuca.jpg

Душан Ј. Басташић: Шта ученици у Србији (не)уче о страдању Срба у Другом свјетском рату

Дванаест минута у читавом данашњем основно-школском образовању у Србији, посвећено је теми НДХ, Покољу, карактеру почињеног злочина, мјестима злочина, средствима и начину почињења злочина, жртвама, злочинцима и посљедицама злочина. (Напомена уредника: Овај прилог је први пут објављен 21. маја 2020.) Пандемијско зло које нас је снашло, условило је ученике да наставу прате путем интернета или на ТВ екранима. Тако су и њихови родитељи добили прилику да поред увида у школске уџбенике, сазнају шта њихова дјеца уче иза затворених врата учионица. Ученици осмих разреда основних школа у Србији, 06. априла су на РТС-у из предмета историја, пратили предавање наставнице Бојане Стевановић на тему: Други светски рат – ратна стварност и страдања.

Ноћ у којој је ватра прогутала књиге „ненемачког духа“

Пре тачно девет деценија, немачки нацисти приредили су у Берлину прво масовно и ритуално спаљивање књига. Манифестација је отпочела увече, 10. маја 1933. године. Исте ноћи, немачки студенти организовали су бакљаде у више градова и универзитетских центара. Присутне је својим говором, под насловом „Не, моралној декаденцији и искварености“, подстицао министар пропаганде Јозеф Гебелс. Великој манифестацији на тадашњем тргу Опернплац (Трг опере, који је касније преименован у Бебелплац), у центру Берлина, присуствовало је око 40.000 људи, а на ломачи је горело око 25.000 књига. Атмосфера приликом спаљивања је била помпезна. Многи студенти су били одевени у СС униформе. Церемонија је укључивала музику и плес. Спаљиване су све књиге које су сматране

Ниш је у Другом светском рату бомбардован чак 67 пута

Ниш је у Другом светском рату бомбардован 67 пута у периоду од 1941. до 1944. године. Бомбардовали су га Немци, Англоамериканци и једанпут Црвена армија. Прво бомбардовање било је 6. априла 1941. године налетом немачких авиона. Тада је оборен један немачки „месершмит 109”, а пилот је заробљен. Након уласка Немаца у Ниш, град су почели да бомбардују Англоамериканци пристигли из база у јужној Италији. Њихови примарни циљеви били су бомбардовање нафтоносних постројења у Румунији, а кад су били лоши метеоролошки услови, резервни циљеви били су српски градови: Ниш, Лесковац, Београд… Бомбардовања Ниша почела су 20. октобра 1943. године. Тог дана је 40 четворомотораца у 13 часова бомбардовало железничку инфраструктуру у

Бојанић: КРВАВИ БЕОГРАДСКИ ВАСКРС… “ПРИЈАТЕЉСКО“ РАЗАРАЊЕ СРБИЈЕ

Бомбардовања Београда априла 1944. била су изузетно разорна, разорниjа од немачких ваздушних напада на Београд 6. априла 1941. године, на самом почетку Другог свjетског рата у Југославиjи. Пре 78. год на Васкрс,  16.04.1944. године „Савезничка авијација“ је починила стравичан злочин бомбардовањем Београда на први дан Васкрса. Бомбардовање је настављено и на други дан Васкрс 17.04.1944. године. У та два паклена дана срушене су Теразије, оштећени сви мостови на Сави и Дунаву, главну Железничку станицу, железнике станице у Топчидеру и Раковици, , палату „Албанија“, Пошту број 2, Технички факултет, Вајфертову пивару, Студентски дом, Бајлонијеву пијацу, разорено је и прво београдско породилиште, страдале су неколико породиља са тек рођеним бебама, уништене су болнице, дечији домови. Разорене и уништене су

Сремски фронт као стратиште српске младежи

Најтежа и најдужа операција Народноослободилачке војске Југославије. Најодговорнији за огромне жртве они који су командовали – Тито, Дапчевић, Нађ и Јовановић  Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ; Аутор: ИВАН МИЛАДИНОВИЋ; април 2019. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Већ вековима градимо кућу „на стази слонова“ – рекао је једном приликом Емир Кустурица, и додао да не спадамо у оне срећне народе чија историја је духовита и лака, оперетска једночинка. Наша је тешка драма у којој један крвави

Заборављени злочин у Сиригу

Мађарски војници су на данашњи дан, 13. априла 1941. године, стрељали 111 мештана Сирига.То се сматра првим масовним стрељањем цивила на територији тадашње Kраљевине Југославије у Другом светском рату. Пише Иван Негришорац Кад се догодио први организовани геноцидни чин над Србима у Другом светском рату? Тешко је разумети зашто се о злочину у бачком селу Сиригу 13. априла 1941. у широким круговима тако мало зна, те како то да овај догађај није унесен у строго пробрану агенду обележавања српских цивилних стратишта. О томе су, дакако, знали понешто историчари који су се бавили Другим светским ратом на територији Југославије, а посебно Војводине. О овом догађају писано је махом у склопу неких

Пилот Ђорђе – Ђоко Путица

Пилот Ђорђе – Ђоко Путица: Херцеговац који је бомбардовао Трећи рајх

„Теретна жељезничка станица (Грац) је испод мене. Дижем се на 300 метара и дајем знак извиђачу. За неколико секунди ће одбацити бомбе. Сада! Прва бомба је треснула међу вагоне, друга на сплет пружних скретница – отворио се велики кратер… Трећа бомба је порушила двоспратно жељезничко складиште, иза чега се нагло дижем у оштром заокрету изнад димних експлозија бомби. Четврта бомба је одлетела преко крова складишта, чију експлозију нисам видео услед пењућег заокрета. Ван себе сам од одушевљења. Успело ми је! Бомбардовао сам Трећи рајх! То вам је за Београд!…“ (из записа пилота Карла Мурка) Извор: СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА Аутор: Милан Путица НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став

Полетјели из Бање Луке: Дан када смо бомбардовали Рајх

Већина наших читалаца зна да је 6.4.1941. године без објаве рата бомбардован Београд. Да ли су због дискредитације Југословенске Краљевске Војске скриване херојске акције Краљевског ваздухопловства? Извор: ФРОНТАЛ – април 06, 2020. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства 37613 Шестог априла, у 6:30 ујутру, без објаве рата, силе Трећег рајха су напале Краљевину Југославију. Њихове ваздушне снаге су бомбардовале

извор: 27mart.com

НЕШТО О КНЕЗУ ПАВЛУ КАРАЂОРЂЕВИЋУ И 27 МАРТУ 1941 ГОДИНЕ

Према сведочењу краља Петра II, кнез Павле је припремио пуч против Сила Осовине и Трипартитног Пакта. Пише: Душан Буковић Имајући у виду да кнез Павле Карађорђевић “није био ни војник ни Србин” – “Paul was neither a soldier nor a Serb…”, како то лепо рече енглески публициста Ричард Бесет (Види: Richard Bassett, Hitler’s spy chief – The Wilhelm Canaris mystery – “the most dangerous intelligence man in the world, London, 2005, стр. 210). Отворио је Хрватско питање у Југославији уочи судбоносног и трагичног Другог светског рата, које је коначно решено споразумом Цветковић-Мачек у августу 1939. године између лакејске београдске и загребачке буржоазије са којим је преварен, угрожен и запостављен огроман

Matija_Beckovic.jpg

Безгробна Војска – једна непозната прича

Сведочење академика Матије Бећковића, песника, осведоченог борца за очување српског националног бића и вере Православне о једној “безгробној војсци” издатој од стране савезника и растргнутој у комунистичком терору. О знаним и незнаним јунацима који својим животима платише љубав према Богу и Роду, Краљу и Отаџбини. Извор: ПРИЈАТЕЉ БОЖИЈИ

Снег је после батинања постајао крвав

Хладан фебруарски дан. Шеснаест дана након пробоја логора „12. фебруар“. Само што је сада 2023. година. Али зидови на исти начин вриште, гуше се, боле, губе у мраку и хладноћи логора на Црвеном крсту. Прича коју причају дуга је онолико колико је трајао Други светски рат и онолико колико траје наше сећање осамдесет година касније. Овде је време стало, од уласка у двориште логора до изласка – време које проведете унутра не мери се овоземаљским аршинима. Прича ових зидова дубока је колико и рана од куршума на стрељаним телима које сам могла да видим испод зида за стрељање, а можда их нисам ни видела овоземаљским видом. Не постоје границе људског

ЦРНОГОРСКА ГОЛГОТА: Свештенике бацали у јаме!

Од 200 свештеника у Црној Гори, током и после Другог свјетског рата, побијенио је њих 182, и то најчешће на најсвирепије начине, пошто су их претходно звјерски мучили – чупали им браде, качили им овнујска звона, упрезали у коњске кочије, тјерали их да пију крв убијених четника, живе их бацали у јаме. Пише: Донко Ракочевић Прије Другог свјетског рата, у Црној Гори је било скоро 200 свештеника. Преживјело је тек 15 застрашених црквених пастира. Није преживио ни митрополит Јоаникије (Липовац) – убијен је по окончању рата, у једном потоку код Аранђеловца. Но, о том злочину ћемо касније. Кренимо редом… Један од првих црногорских свештеника којег ће погубити комунисти је архимандрит Никодим

ДРАГАН ПОПОВИЋ: ИСТОРИЈСКИ РЕВИЗИОНИЗАМ ВЛАДИМИРА УМЕЉИЋА

Реаговање поводом текста Владимира Умељића објављеног на порталу „Јадовно 1941.“ 17. фебруара 2022. под насловом “Дубока раскољеност и трагични усуд Милана Недића“.          У једном преопширном и крајње контроверзном прилогу В.Умељић је покушао да расветли историјску улогу генерала Милана Недића током Другог светског рата. О низу његових опсервација и неутемељених закључака може се водити озбиљна стручна расправа. Ми смо издвојили онај део који је од посебног значаја за очување српског националног интереса и утврђивање историјске истине о председнику Владе националног спаса. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију

Владимир Умељић: ДУБОКА РАСКОЉЕНОСТ И ТРАГИЧНИ УСУД МИЛАНА НЕДИЋА

Да ли је примерено поштовати лик Милана Недића, који је у време Другог светског рата прихватио и збринуо, спасао стотине хиљаде протераних и у окупирану централну Србију избеглих Срба из распарчане прве Југославије? Да, несумњиво. Да ли је примерено осуђивати сарадњу Милана Недића са немачком окупационом силом и његово саученишство при немачком геноциду над Јеврејима и Ромима у Србији, као и при масовним стрељањима српских талаца у Крагујевцу? Као и нпр. његово инсистирање да Гестапо у априлу 1942. ухапси супругу Драже Михајловића Јелицу, и децу, сина Бранка и ћерку Јелицу, и држи их као таоце у логору Бањица до краја 1943, јер команданту Југословенске војске у отаџбини није падало на памет

Представљање књиге ,,Благоје Јововић, српски херој у вучјој јазбини” у крипти подгоричког Саборног храма

У суботу, 11. фебруара 2023. године поводом јубилеја 100 година од рођења Благоја Јововића, одржаће се представљање књиге ауторке Марије Јововић, ћерке почившег Благоја Јововића у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици са почетком у 19 часова. О књизи ће говорити: протојереј мр Предраг Шћепановић, Архијерејски намјесник подгоричко-даниловградски ; Марија Јововић, ауторка ; историчар Жарко Лековић, док ће одломке из књиге читати глумица мр Јована Тодоровић. Благоје Јововић рођен је 1922. године у селу Косић код Даниловграда у племену Бјелопавлића. Он је служио Југословенску војску у отаџбини у Бјелопавлићкој војно-четничкој бригади. Када се партизанско – четнички сукоб завршио 1944. године Благоје Јововић је емигрирао у Италију. У Италији је

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.