Жикица Ђорђевић, прогнан са Купреса пре две деценије, казује о страдању породице спремо, чијих је 126 чланова убијено (3): Италијански официр рапортирао и Мусолинију о ужасним злочинима над српским купрешким живљем Купрес, 2. август, 1942. година. После посете министра Андриjе Артуковића, купрешке усташе су од градића направиле право воjно упориште. За Србе jе то био нови увод у страдање. – Тако је и било – враћа сећање на причу предака Жикица Ђорђевић. – Убрзо после Артуковић, Купрес походи и командант Црне легије Анте Мошков. Домаћини су му, као знак пажње, организовали „лов“. Лов на Србе! Ловци нису далеко одмакли, тек до оближњег Беговог Села и Оджака. Ту су уловили 52 члана наше

Од нашег специјалног извештача Оснабрик, децембра – Субота ујутро, док град спава мирним европским сном, љубазни домаћини отворили су ми капију некадашњег највећег логора за официре ратне заробљенике Југословенске краљевске војске у Немачкој. Снежне пахуље, трава зарасла у коров, надограђена заштитна жица, две старе оригиналне бараке какве су биле пре 65 година и пуно неких новијих објеката које су касније подизали Британци, који су ту после маја 1945. имали своју војну базу. С једне стране логора железничка је пруга, с друге нове изграђене приватне куће. Мир и тишина царују овим простором. Оснабрик, „Офлаг 6 Ц” логор у којем је у Другом светском рату био затворен цвет војне интелигенције Југословенске краљевске војске,

У Архиву Србије пронађени документи о стрељањима из новембра 1944. године. Како је Београд извештен о погубљењима“ Трагајући за документима у Архиву Србије везаним за период непосредно после ослобођења, историчар Немања Девић дошао је до извештаја Окружном партијском Комитету у Београду, у новембру 1944, у којем партијски руководиоци из Велике Плане описују како кале комунисте на масовним стрељањима. „Из приложеног списка Озне види се колико смо их до сада ликвидирали. Требало би још толико да их буде… Ликвидацију врши батаљон. Врше их тројке и петорке, али оне не знају кога ликвидирају. На ликвидацији испробавамо људе, јер то је један од најбољих начина, који стоји на расположењу. Његова одлучност, револуционарност, бескомпромисност,

Полагањем цвећа и венаца на Меморијални центар на Стражици обележена је 76. годишњица Пљеваљске битке Полагањем цвећа и венаца на Меморијални центар на Стражици обележена је 76. годишњица Пљеваљске битке. На Меморијалном центру „Стражица“ две борачке организације обележиле су 76. годишњицу Прводецембарске пљеваљске битке. У 10 сати венце су положили представници Субнора и антифашиста Црне Горе и Удружења бораца НОР-а Забљака и Тивта. На херојску борбу пртизана у Пљеваљској бици присутне је подсетио Вељо Митровић и члан председништва СУБНОР-а и антифашиста Боро Бановић. У организацији бораца НОР 1941-45. Година у 11 сати цвеће на крипту палим борцима положили су.:председник Општине Мирко Ђачић, делегација Борачке организације Пљевља, Беране, Бијело Поље, Будва, Котор, Подгорица, Пријепоље, Цетиње,

Обележено страдање 200 српских младића који су 1941. бранили Ужичку републику. Херојство занатлија окупило антифашисте из Ужица, Сарајева, Словеније… Историчари су данас макар у једном сложни: више од 200 голобрадих српских младића, Ужичана, Посаваца и Орашана, 29. новембра 1941. године, мењали су на Кадињачи сопствену будућност – за будућност потомака, бранећи од фашиста Ужичку републику, тада једину слободну територију у покореној Европи. Време је расветлило и то да су само неколицина међу њима припадала Комунистичкој партији, а херојство без мрље овдашњих обућара, ткача, пекара и кројача, 76 година после велике битке, надвисило је сваки покушај да спартански чин покошене генерације буде замагљен супротстављеним идеологијама. На брду Кадињача пошту страдалима одало је таман

Низом пригодних манифестација, становници града на Ибру су у среду обележили 73. годишњицу слободе Краљево – Свечаном академијом и полагањем венаца на Споменик ослободиоцима – припадницима НОВЈ и совјетске Црвене армије, у парку Пљакин шанац крај моста преко Ибра, као и низом пригодних манифестација, Краљевчани су у среду обележили Дан ослобођења свога града од фашистичког окупатора и 73. годишњицу слободе. Осим делегације локалне самоуправе коју су предводили заменицаградоначелника Марица Мијајловић, председник Скупштине града Ненад Марковић и начелник Рашког округа Небојша Симовић, венце на споменик краљевачким ослободиоцима положили су и аташе за културу руске амбасаде у Београду, припадници Војске Србије, Министарства унутрашњих послова, борачких удружења и организација, као и представници политичких партија. – Борба за ослобођење Краљева била је једна од најтежих у оквиру завршних окршаја за ослобођење Србије и Југославије у