Други свјетски рат Архиве - Страница 6 од 117 - Јадовно 1941.

АПЕЛ – МЕМОРИЈАЛИ ЦРВЕНЕ АРМИЈЕ СССР НА ТЛУ БИВШЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ – ВОЈНЕ ЖРТВЕ 1944-1945.

11. април 2024.

Овај апел је једини начин да приведемо крају један значајан пројекат, иза којег не стоје ни владине, ни страначке, нити било које интересне групе. Драги Пријатељи, Након објављивања монографије на руском (2020), са именима преко 11.700 погинулих и несталих црвеноармејаца на тлу Југославије 1944-1945, која је исте године уручена у Москви председнику Руске Федерације Владимиру Владимировичу Путину, поводом централног обележавања 75-то годишњице Победе у Другом светском рату и издања на српском 2021. отпочели смо са припремом новог допуњеног издања. Захваљујући преданом раду наших пријатеља из Москве, у руским војним архивима, у припреми је ново, допуњено издање, предвиђено за 2026/2027. годину. Допуњено издање ће поред нових података о погинулим и несталим

Душан Бабац: О херојству Александра Берића, носиоца српске Медаље части

7. април 2024.

На почетку Априлског рата, командант речног монитора Драва Краљевске морнарице био је поручник бојног брода прве класе Александар Берић. Драва је служила у Првој минерско-баражној групи у Бездану са задатком да пружа артиљеријску подршку Осјечкој дивизији. Монитор Драва затекао се 6. априла на Дунаву код Бездана, близу границе са Мађарском. Осмотривши велике формације немачких авиона које су прелетале границу са Мађарском, поручник Берић је издао наређење да се, према унапред утврђеним координатама, отвори ватра на најближи непријатељски војни аердром код Мохача који је био удаљен око 7 km. Непријатељска извиђачка авијација више пута је безуспешно покушала да открије положај са којег је дејствовао југословенски монитор при чему је противавионском ватром

Здање Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу у Београду (из Збирке фотографија Музеја града Београда)

Непознато о бомбардовању Народне библиотеке Србије: Дан када је горело српско сећање

7. април 2024.

Поводом рођендана Народне библиотеке Србије, посећамо на најтрагичније дане једне од најважнијих наших институција и откривамо мало познате детаље бомбардовања Београда 6. априла 1941. године Осим страдања људи, материјалних добара и инфраструктуре, с почетком Другог светског рата, у потпуности је страдала и Народна библиотека Србије. Она је плански гађана – највећа и највреднија ризница покретне културне баштине овог дела Европе сравњена је са земљом. У њој је чувана грађа не само српског порекла већ и она која је потицала са територије читаве Европе и која је обухватала хронолошко раздобље од готово хиљаду година. С правом не само историчари већ и стручњаци који се баве заштитом културне баштине и у Европи

Историчар др Немања Девић међу 10% најпродуктивнијих српских научника

21. март 2024.

Ништа од тога није био мој успех, него милост Господа и правда за оне у чије име говорим. У Босни постоји један необичан израз за ничије дете: зове се нахоче. Е ја сам, откад сам уписао Филозофски факултет у Београду био нахоче. И то не зато што немам родитеље, ујаке или кумове, већ зато што они нису седели на утицајним местима. Уз то, нисам био ни Југословен ни комуниста већ изразита супротност свега тога, што такође није баш била згодна околност на једном од последњих упоришта ових липсавајућих идеологија у Србији. До доктората то нисам много осећао, онда се на моја плећа срушила лавина. Тукло је са свих страна, у

Институт за јеврејске послове: Недићева влада није прогонила Јевреје (1994)

6. март 2024.

Истина о Недићу Пише: Никола Милованчев Задњих година поново су ојачали притисци да се наметне измишљена хипотека саодговорности владе Милана Недића за нацистички геноцид над Јеврејима у Србији 1941-1944; та пропаганда је на жалост толико јака, да после мого понављања, у њу почињу да верују чак и неки добромислећи али недовољно информисани људи. Зато желим да потсетим нашу јавност на писмо читаоца Политике из Лондона Ж. З., које је штампано у том београдском дневном листу, у рубрици Писма читалаца, 13. маја 1994. (бр. 28939, стр. 6). Преносимо у целости ово писмо, објављено под насловом „Истина о Недићу. Погрешна оцена – оптужба – о Недићу као суорганизатору убиства српских Јевреја 1941-1942.

И ДУНАВ ИМА ПЛАВУ ГРОБНИЦУ: Епархија Бачка о изградњи цркве у новосадском насељу Лиман, посвећене жртвама рације 1942.

5. март 2024.

Храм који ће бити изграђен у новосадском насељу Лиман, у близини купалишта Штранд, биће посвећен Светим мученицима бачким пострадалим у погрому нашег народа у Бачкој од 1941. до 1944. године, нарочито у Новосадској рацији. Пише: Ј. Симић То ће га с правом, сврстати у ред здања од изузетног духовног, културног и националног значаја. Изградњом храма Светих мученика бачких и планираном изградњом Меморијалног центра жртава погрома у Бачкој овај, до сада неуређени део обале Дунава ће, између осталог, постати уређена културно-просторна целина дефинисана културом сећања на страдање свих Новосађана и биће својеврсни прворазредни подсетник да Плава гробница и ту постоји. Оваквом поруком за јавност огласила се јуче Епархија бачка после најаве

„ФАШИСТИЧКЕ КОСТИ“: Бербокова и њен деда нациста

12. фебруар 2024.

Недавно откриће нацистичке прошлости деде Аналене Бербок, укључујући његову службу у Вермахту и добијање крста за ратне заслуге у Блиду , покренуло је питања о њеном залагању за мир а уједно и о залагању за извоз оружја. Оцењује се да се Бербокова налази у критичном тренутку у својој политичкој каријери. У открићу које је изазвало шок у политичком пејзажу Немачке, деда министра спољних послова Аналене Бербок, Валдемар Бербок, идентификован је као официр Вермахта и непоколебљиви националсоцијалиста који не само да је читао „Мајн кампф“ већ је и одликован највећим војним орденом, Крстом за ратне заслуге са мачевима 1944. Бербокова, која је раније говорила о ратним искуствима свог деде, никада није

Југословенски заробљеници који граде пут између Карашока и Финске током Другог светског рата. Ову фотографију је почетком јесени направио немачки официр, ратни репортер, пре него што су заробљеници постали исцрпљени од глади и повременог дивљачког третмана од стране чувара. Фотографија: Архива немачке војске, Савезни архив Немачке

Ови заробљеници су градили „крвави пут“ – а после тога су погубљени

15. јануар 2024.

Југословенски заробљеници који су за време Другог светског рата били у Карашоку, требало је само да изграде пут до Финске, а после тога ниje требалo више да постоје. „Од доласка у логор у Карашок, Макс Гемеинхарт – познат као „Ексер“ – понашао се према неухрањеним и болесним заробљеницима на дивљачки и нехуман начин. Тукао је најболесније заробљенике без обзира на њихово стање и слао их на рад. Уобичавао је да туче исцрпљене заробљенике тако старшно да су они често умирали од његових удараца. Такође је слао болесне и изгладнеле заробљенике на погубљење. Сва убиства и погубљења извршавала је једна група Немаца међу којима је био и он.“ Ово је рекао

Два милиона Срба у НДХ је морало носити плаве траке са словом „P“-Pravoslavac!

21. децембар 2023.

Хрватски поглавник Анте Павелић је 12 дана после доласка у Загреб и преузимања власти издао „Законску одредбу о забрани ћирилице“ (објављена је у „Народним новинама“ бр. 11 од 25. априла 1941. г.). 3. јуна 1941. укинуте су све српске школе, одгајалишта и сиротишта (објављено у истим новинама бр. 56 од 21. јуна 1941. г.).„Србима-православцима наређено је у Загребу, као и у осталим градовима, да носе око руке плаву траку“ на којој је имало да буде слово „Р“ (латиницом) чиме се одмах јасно ставило до знања какав положај у усташкој НДХ могу да заузимају Срби. Тако је овај знак „Р“ – „pravoslavac“ – планиран да буде гетовски знак за проказаних око 2

НЕМАЊА ДЕВИЋ О СПОМЕН-СОБИ У БРЕГАЛНИЧКОЈ: Дража Михаиловић поново међу Србима

30. октобар 2023.

Љупки су називи улица на међи између Врачара и Звездаре. За разлику од Новог Београда, укорењеног у традицијама Друге Југославије, овде се чешће наилази на топониме и личности који су асоцијације на славно доба Краљевине Србије, с почетка 20. века. И на одавно избледела места из Старе Србије. Ту су, на једном релативно малом простору, и Брсјачка и Прешевска, и Вардарска и Пећка, и Тетовска и Струмичка улица. И – Брегалничка. Брегалничка улица није добила назив тек по притоци Вардара; ради се о реци на којој је, после ослобођења јужних крајева од Турака, забележена и сјајна победа српске војске над Бугарима 1913. године. Ове победе, постигнуте у само годину дана,

Како се трауме предака преносе на следеће генерације и где се се “архивирају”

27. октобар 2023.

Шта се догађа када један војник доживи трауму? Или када жена преживи силовање? Где се “архивирају” све трауме наших предака и да ли икада нестају из нашег генетског кода? Институ за психијатрију „Макс Планк” у Минхену већ годинама истражује “епигенетско наслеђивање”, односно начин на који акумулирана искуства током живота родитеља утичу на гене њиховог потомства и какву улогу то може да има у развоју деце, пише Дојче веле. Појам епигенетика састоји се од речи генетика и епигенеза, односно развој живог бића. Као својеврсна веза између утицаја околине и гена, епигенетика истражује под којим околностима који ген постаје активан или неактиван. То се назива регулација гена. Како настају трауме и које

Лаловић: Са сузама у очима у Велици на Чакору

23. октобар 2023.

Након аналитичког прегледа поетских свједочења инспирисаних злочином њемачке СС дивизије Принц Еуген у Пивским Долима код Плужина 7. јуна 1943. године које смо представили у есеју Поетска туга у Долима пивским, нашу пажњу је заокупио још један сличан злочин над српским народом у Црној Гори, а ријеч је о злочину које су у српском селу Велика на Чакору, општина Плав, починиле двије СС дивизије, Принц Еуген и Скендер-бег. Пише: Раде Р. Лаловић Злочин се догодио 28. јула 1944. године на православни празник Светих мученика Кирика и Јулите. Тада је само за два сата убијено 500 људи од чега 113 дјеце млађе од 12 година. Злочин се догодио непосредно након што

Владан Вукосављевић: МУЗЕЈ ИСТИНЕ И КУЋА УВЕЛОГ ЦВЕЋА

22. октобар 2023.

Отварање импровизованог музеја посвећеног Дражи Михаиловићу, осим симболички скромног почетка исправљања једне велике историјске неправде, имало је и један занимљив споредни ефекат. Изазвани су јарост и агресивни фанатизам следбеника секте поклоника Ј. Б. Тита, прононсираног ратног злочинца, џелата српског народа, оперетског диктатора и по много основа девијантне особе, не сасвим јасног порекла и идентитета. Млађе генерације имају прилику да сазнају колико дубоко је у наше друштво уткана злочиначка јерес титоизма и у којој мери су и данас агресивни и пуни мржње према свему српском, физички и идеолошки наследници убица из Лисичијег потока и џелата са безбројних стратишта које су по Србији од 1944. расејали ознашки Ханибали Лектори, разни Пенезићи, Ранковићи,

Штрбац: Хрватска види трун у туђем оку, а не види балван у свом

21. октобар 2023.

Реаговања званичног Загреба на одавање почасти генералу Драгољубу Михаиловићу у Београду и поруке да се тиме урушавају европске вриједности изазивају и сузе и смијех код оних који и површно прате збивања у Хрватској и њен однос према усташтву, рекао је за Срну директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац. Он је нагласио да је наратив који у вези са Михаиловићем ових дана користе Хрвати истовјетан ријечима које годинама користи „Веритас“ када указује на свеприсутну рехабилитацију усташтва у тој земљи. – Не знам да ли би плакао или се смијао када то читам. Све што су они написали то годинама ми приписујемо управо Хрватској. Рехабилитација усташтва, подизање споменика декларисаним и осуђеним усташама

Споменик стрељаним ђацима и професорима у Шумарицама

Ратни злочин 20. и 21. октобра у Крагујевцу

20. октобар 2023.

Прво масовно стрељање грађана у Крагујевцу извршено је 20. октобра 1941. године у 18 часова. Тог дана Немци су извели на стрељање две групе цивила. Сви ухапшеници одведени су у двориште касарне Трећег артиљеријског пука и тамо претресани и одузете су им све личне ствари. Немци су стрељали прво групу од 66 особа, у којој је било највише Јевреја, а потом и групу од 53 особе из затвора, у којој је било талаца и предратних робијаша. Немачке оружане снаге су 20. октобра 1941. године стрељале укупно 119 лица српске и јеврејске националности. Тако је почело. Највеће стрељање грађана у Крагујевцу извршено је 21. октобра 1941. године. Тог дана Немци су

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Немања Девић: Логор НДХ Земун, једно од најстрашнијих места ужаса и смрти на територији данашње српске престонице

Стереотип који опстаје до данашњих дана (просто је нејасно како и зашто, вероватно добрим делом нашом инертношћу) је да је логор на Старом сајмишту био само јеврејски логор и да су жртве готово искључиво јеврејске.