Други свјетски рат Архиве - Страница 22 од 117 - Јадовно 1941.

Почетна » Други свјетски рат » Страна 22

Бањалука: Премијерно приказан филм “Генерал Дража Михаиловић”

17. октобар 2019.

У Културном центру Бански двор у Бањалуци приказан је документарни филм Милосава Самарџића о команданту Југословенске војске у отаџбини Драгољубу Дражи Михаиловићу. Аутор је грађу за филм прикупљао 30 година у архивима Србије, Њемачке и Сједињених Америчких Држава. Двочасовни документарни филм “Генерал Дража Михаиловић” садржи један од одговора на питање зашто су Западни савезници 43. изневјерили Равногорски покрет и успоставили сарадњу са Комунистичком партијом Југославије. Према ријечима аутора Милосава Самарџића, рјешењу те недоумице претходио је његов истраживачки рад дуг три деценије. – Бирали смо најексклузивније податке, архивске филмове, документа и фотографије. Људи су много изненађени садржајем. Мислим на оне који су гледали само конвенционалан програм – изјавио је Самарџић. Приказивање

Бањалука: Премијера документарног филма „Генерал Дража Михаиловић“

14. октобар 2019.

Србско сабрање Баштионик организује премијерно приказивање документарног филма „Генерал Дража Михаиловић“ у уторак 15.10.2019. љ.Г. у Концертној дворани Културног центра Бански двор у Бањалуци с почетком у 19ч. Циљ нам је да на достојанствен начин прикажемо филм који кроз архивске снимке, свједочења учесника догађања, изјаве страних војних и дипломатских званичника, објективно и неострашћено, историјским чињеницама говоримо о животу најодликованијег српског официра свих времена. Желимо бањалучкој али и широј јавности у Републици Српској показати истиниту причу о херојском путу човјека који је свој крст часно изнио, до краја остајући вјеран својој војничкој заклетви Богу, Краљу и Отаџбини. Пројекцији ће присуствовати аутор филма господин Милослав Самарџић који ће се обратити присутнима. Улаз

Четничка повест нестала у селима око Чачка

13. октобар 2019.

Рукопис Драгише Васића „Историја Равне горе”, откуцан у три примерка, завршио је у магацину Титове тајне полиције, објављује ових дана чачански историчар др Милош Тимотијевић. Чачак – Знаменити српски мислилац и националиста, адвокат Драгиша Васић (1885–1945), саставио је у ковитлацу Другог светског рата темељну историју Равне горе, која је прекуцана у само три примерка, али данас нико не зна где су. На то изворно дело подсетио је недавно историчар Народног музеја у Чачку др Милош Тимотијевић, у студији „Драгиша Васић и српска национална идеја”, чији је издавач „Службени гласник”. Ево како др Тимотијевић за „Политику” описује та збитија и личности, при чему историја бележи да је Васић био десна рука ђенерала

Порушена кућа у којој је живео Дража Михаиловић

13. октобар 2019.

Oвих дана порушена је скромна породична кућа у Брегалничкој улици број 24 у Београду (општина Звездара), у којој је до Другог светског рата, односно до 1941. године, имао пребивалиште први герилац поробљене Европе, пуковник, у току рата генерал, министар војске и командант Југословенске краљевине војске у отаџбини, Драгољуб Дража Михаиловић. На лицу места истакнута је табла која информише да је то учињено по одобрењу Секретаријата за урбанизам града Београда. Осим тога, на табли се налази приказ будућег изгледа вишеспратне стамбене зграде, као и други подаци везани за издато одобрење. Питам се да ли је то требало урадити. Ми затиремо многе трагове наше прошлости. Ја сам вероватно последњи живи комшија који

Бећковић: Република Српска судбину везала за српску културу

6. октобар 2019.

Академик и књижевник Матија Бећковић рекао је да је Република Српска замијенила Црну Гору и своју судбину везала за судбину српске културе. – Шта су Леотар и Требиње без Дучића, шта Змијање без Кочића, шта Грмеч без Ћопића, шта Козара без Куленовића, шта Рзавски брегови без Иве Андрића – поручио је Бећковић. Он је оцијенио да се Црна Гора након шест вијекова предала. – Предали су се јуначки, под оружјем и у народној ношњи. Али то није Црна Гора већ Монтенегро, који је напунио 13 година. Још је малољетан и не одговара за своје поступке. У 21. вијеку почиње испочетка. И као што је такозвана Република Косово, тако је такозвана

Слободан Антонић: Токсични југославизам

23. септембар 2019.

Југоносталгија је погрешна зато што је необјективна и неуравнотежена. А посебно зато што је плодно тле за идеју обнове антисрпског југославизма, овог пута под НАТО кишобраном. Слободан Антонић (Фото: Соња Ракочевић) Недавно је Борка Павићевић сахрањена уз химну „Хеј Словени“ – јер за њу, како је речено, „није било разлике између некадашње Југославије и данашње Србије, сем сужавања простора„ (Србија као „мала Југославија“). А Срђан Драгојевић је, такође недавно, написао: „Враћам се провереној теорији југословенства. `Ја сам Србин, ја сам Хрват, еј, Бошњак сам, ахој, ја сам поносан Словенац`… Не – ви сте курци. Јебала вас нација. Будите, ако сте људи – Југословени“. * * * Срби су волели Југославију.

Раде Р. Лаловић: НЕКОЛИКО ПОЕТСКИХ СЛИКА СА АНТИСРПСКИМ КОМУНИСТИЧКИМ РУКОПИСОМ

10. септембар 2019.

У српској поезији страдања и патње као најчешћи мотиви су поетски уобличена звјерства усташа и стране окупационе силе на стратиштима расутим на свим просторима бивше Југославије гдје су Срби живјели. Али, на српским стратиштима није присутан само усташки, хортијевски или други окупаторски рукопис злочина, присутан је, историјски гледано у великој мјери, а у поезији још увијек само спорадично назначен и врло крвав рукопис комунистичког злочина над недужним српским живљем. Пјесничке слике тога, комунистичког злочина, тек у задњим деценијама почињу да се јављају заједно са историјским свједочењима и документима која освјетљавају дјеловање југословенских комуниста и разлоге њиховог крвавог обрачуна са српским народом, његовом културом, вјером и традицијом. Неки историјски извори, а

Недопустиво поређење усташа и четника

26. август 2019.

У допису „Усташе и четници нису исто” („Политика”, 10. август), Радмило Рончевић, хирург и научни саветник, сасвим аргументовано и концизно критикује изјаву господина Милорада Пуповца, заступника српског народа у Хрватској, поводом годишњице „Олује”, да се „усташе и четници најбоље могу разумети у ономе што је најгоре за Хрвате и Србе”. На територији бивше Краљевине Југославије постојала су два антифашистичка покрета – Равногорски, под командом генералштабног пуковника Драгољуба Михаиловића, чији је циљ био ослобођење земље од окупатора, и партизански, на челу са комунистичким вођом Титом, који је поред ослободилачке борбе имао за циљ револуционарно свргавање буржоаске, капиталистичке власти у Југославији. Отуда, у борбу су се укључили тек после напада Хитлера на

ПАРТИЗАНИ И ЧЕТНИЦИ И ДАЉЕ РАТУЈУ – И никако да одложе оружје!

21. август 2019.

Комунистичка пошаст стигла је Србима само две године пошто је поломила Русију и тек што је основана (1919), Комунистичка партија Југославије (КПЈ) заложила се за успостављање „совјетског Балкана“, за прогон „западних Срба“ с њихових вековних простора јер су они тамо означени као „окупатори“, за разбијање тек створене Југославије „на посебне државе – Хрватску, Црну Гору, Македонију, Словенију… док ће се мађарска и албанска национална мањина отцепити, јер је њихову земљу… »анектирала« српска буржоазија“. КП је подржала усташки устанак у Лици (1932), а нешто касније, у затвору у Сремској Митровици, Миле Будак и Моша Пијаде потписали су споразум о уништавању Срба. На Бујанској конференцији (1943), Миладин Поповић и Душан Мугоша обећали су Шиптарима

Путин: У неким земљама намећу се нетачни разлози за Други светски рат

21. август 2019.

“У неким земаљама наставља се са наметањем бесрамно нетачних разлога за Други светски рат”, рекао је руски председник Владимир Путин. Председник Путин обратио се на отварању изложбе “1939. Почетак Другог светског рата”. Изложба је отворена у Руском савезном архиву и покрива период између тренутка када је Чехословачка престала да постоји као суверена држава у марту 1939. и напада Немачке на Пољску 1. септембра 1939. “Други светски рат је била ужасна несрећа за читаво човечанство, која је нанела дубоке ране милионима људи и оставила трага на судбине генерација”, подвукао је Путин. Он је нагласио да, нажалост, у неким земљама постоје напори да се узроци за Други светски рат преправе због личних,

Свети Ранђел 1944.

9. август 2019.

Посвећено Јелици Митровић, професорки Немачког језика у Гимназији чију су мајку стрељали партизани по уласку у Лесковац у октобру 1944. године. Увек када одемо на гробље моја мајка и ја посетимо породичну гробницу велетрговца Митровића и мајка положи букет цвећа на – ЊЕН гроб. Само то – положи цвеће на ЊЕН гроб. Затим неколико минута стојимо – ћутећи. Знао сам да моја мајка док стојимо крај гроба – плаче. Тај плач се није чуо. Али, ја сам знао да плаче јер је из ташне вадила марамицу и брисала сузе. А знао сам то и по томе што је њена рука којом је држала моју руку дрхтала са прекидима – онако

Протојереј Драган Мићић: Ако ми прећутимо, проговориће камен

29. јул 2019.

По налогу из Београда на спомен плочу српским жртвама у Маутхаузену не може да се стави крст, јер „крсно знамење вређа нечија осећања”. Ко стоји иза одлуке да сви народи осим Срба имају право сећања на своје жртве, и ко (из Београда!) захтева да стратиште у Маутхаузену, где су сахрањене кости више од 10.000 страдалника не буде обележено крсним знамењем, питање је које српској јавности упућује протојереј ставрофор Драган Мићић, старешина Храма Св. Василија Острошког Чудотворца у аустријској парохији Линц. Печатов саговорник каже: „У 50 година откако је основана парохија Линц, по рукоположењу владике Лаврентија 1988. године 30 година служим српском народу који живи у покрајини Горња Аустрија, и у

Драгослав Бокан: СРПЧАД, ОКАЧЕНА НОГИЦАМА ЗА ГРАЊЕ ШЉИВА

29. јул 2019.

На данашњи јулски дан у Велици и Горњој Рженици су у Другом светском рату, 1944. године, побијени скоро сви становници – међу којима највише девојака, жена и дечице. Пише: Драгослав Бокан Локални муслимани из Рожаја и околине су, уз подршку Шиптара са Косова и других окупаторских оружаних трупа (из у борбама претходно разбијених СС јединица “Скендер бег” и “Принц Еуген”) а под идеолошким вођством Сахит Хоџе и Османа Растодера (предратног матичара и исламског вероучитеља) тада направили застрашујући покољ, гори, црњи и крвавији него ма где другде по окупираним деловима ондашње Европе. Девојке, жене и девојчице су силоване, бебе бацане на нож, људи живи спаљивани, само зато што су православни Срби

Брутални фалсификат на ХРТ: Ријечи усташког вође Мила Будака приписују Дражи Михаиловићу (ВИДЕО)

20. јул 2019.

Све је више уочљива склоност савремених режима, посебно у Црној Гори, а како видимо и Хрватској да прекрајају историју, изврћу историјске чињенице, како би употпунили, или покушали да употпуне празна упоришта на којима почивају њихове идеологије. Најновији брутални фалсификат десио се на хрватској телевизији, гдје у једној документарној серији, у разговору између Јосипа Броза Тита и кардинала Алојзија Степинца, Тито преноси „Дражине“ ријечи, које он никада није наравно изговорио. Заправо то су ријечи усташког вође, и једног од идеолога усташке геноцидне творевине Мила Будака, који је најпознатији по такозваној формули решавња „српског питања у НДХ“ која је гласила: једну трећину убити, једну протјерати, и једну покатоличити и похрватити. Јасна је

Некад кад запепели ваздух, можда је Чича: Годишњица од убиства генерала Драже Михаиловића

17. јул 2019.

Некад кад запепели ваздух… Јасно разазнам у њему Светога Саву. Ал’ некад се деси да нека друга трунчица пепела падне ми на главу. И не знам која је те трунчице прича, али застанем и помислим – можда је Чича На данашњи дан десила су се два трагична догађаја која су имала тешке последице по судбину српског народа – 1918. године комунисти су звјерски ликвидирали руску царску породицу Романових, а 1946. од исте руке страдао је и вођа српског антифашистичког покрета Драгољуб Дража Михаиловић. 1946. године зверски је ликвидиран генерал Драгољуб Дража Михаиловић, послије монтираног процеса владајуће Комунистичке партије Југославије. „Некад кад запепели ваздух… Јасно разазнам у њему Светога Саву. Ал’