Потпредсједник Јеврејске општине Добој Дарио Атијас упозорио је да се ревизионизам историје у ФБиХ манифестовао именовањем улица или јавних објеката по нацистичким или усташким злочинцима, па је основна школа у сарајевском насељу Доброшевићи названа по истакнутом чиновинку НДХ-а Мустафи Бусулаџићу, а улица у Мостару по усташком пуковнику Јури Францетићу. Атијас је у интервјуу за Срну оцијенио, да лабилан став међународних представника и незрелост домаћих политичара допушта тај ревизионизам историје. Као лоше примјере, Атијас је навео постављање усташких табли на јавним мјестима у Хрватској и све заступљенији усташки поздрав „За дом спремни“ код данашње хрватске деснице. Он је истакао да и земље попут Мађарске, Украјине, Пољске, па и Њемачке нису имуне

Предсједник Јеврејске заједнице у БиХ Јакоб Финци изјавио је Срни да би се о жртвама Холокауста требало говорити током цијеле године, јер је то највећа трагедија човјечанства и злочин 20. вијека. Финци је истакао да се сада живи под неким другим условима и да се полако заборављају прошлост и злочин који је обиљежио цијели свијет, а посебно Европу. „Свијет поново срља у неку пропаст, сукоб и због тога се на Холокауст треба подсјећати сваки дан у години. Сви кажу да је историја учитељица живота, а очигледно је да смо ми лоши ученици“, рекао је Финци. Он је напоменуо да се у свијету 27. јануара обиљежава Међународни дан сјећања на жртве

Јусуфу Челићу или Исуфа Чеље је 28. јула 1944. године у Велици са својим саборцима и Њемцима учествовао у покољу више од 500 жена и дјеце. У Вусању, код Гусиња, годинама се налази споменик ратном злочинцу Јусуфу Челићу или Исуфа Чеље, који је 28. јула 1944. године у Велици са својим саборцима и Њемцима, учествовао у покољу више од 500 жена и дјеце. Убијен је у сукобу са партизанима почетком 1945. године у Дољи код Гусиња. Ово тврди посланик ДФ Будимир Алексић, који је својевремено од Владе Црне Горе затражио одговор на питање шта ће урадити са спомен-комплексом који је посвећен, како тврди, овом ратном злочинцу. С друге стране, предсједник Субнор и антифашиста Црне

Пред Покрајинским судом у Салцбургу почело је суђење против 14-орице навијача загребачког Динама због величања усташтва у Аустрији. Пред Покрајинским судом у Салцбургу почело је суђење против 14-орице навијача загребачког Динама због величања усташтва у Аустрији. Мушкарци у старости између 23 и 37 година појавили су се у белим кошуљама или сакоима на оптуженичкој клупи, а државни тужилац Марку Нехер подигао је оптужницу у којој им пребацује да су прекршили закон о забрани величања нацизма. Ово је прва оптужница у Аустрији, према Закону о забрани величања нацизма, због величања усташтва. Припадници „Бед блу бојса“, који себе називају „Егзил бојси“, су 20. јуна 2015. године у Халајну, према оптужници, величали усташтво.

Јохан Рехбоген (94) рекао је да је знао да су услови у кампу Штутхоф лоши, али да је мислио да људи умиру од „болести и епидемија“.  Некадашњи чувар у нацистичком концентрационом логору Штутхоф, који се терети по више стотина тачака за саучесништво у убиству, сведочио је пред судом у Минстеру да је знао да људи у том кампу умиру, али не и да их убијају.Јохан Рехбоген (94) рекао је да је знао да су услови у кампу Штутхоф лоши, али да је мислио да људи умиру од „болести и епидемија“. У саопштењу, које је прочитао његов адвокат, Рехбоген је рекао да није знао много о „структури унутар кампа“, преноси АП.

Бивши стражар СС јединице Јохан Рехбоген рекао је данас на суђењу у Њемачкој да је био свјестан ужасних услова у концентрационом логору Штутхов, али да није учествовоао у звјерствима према затвореницима. Рехбогену, који има 94 године, суди се за саучесништво у убиству више стотина људи. Он је рекао да се није супротставио послу за који је био задужен од 1942. до 1944. у том логору због страха да ће бити кажњен, пренијела је Њемачка новинска агенција (ДПА). Он је био у логору Штутхоф крај пољског града Гдањска од јуна 1942. до септембра 1944. године. Тужиоци тврде да је знао да су заточеници логора брутално убијани. Више од 60.000 људи убијено