Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
SpanishКалендар Покоља
Наредни догађаји
Сисак, мјесто злочина
17/Април - 18/АприлСисак, Теслићева стаклана и бараке даље према ријеци Сави, мучилишта српског народа 1941. до 1945. У ноћи 17/18. априла 1945. године у логору Суњи усташе су измасакрирале 108 Срба и у логору Сисак 4/5. маја 1945. мучиле и усмртиле 450 Срба.
Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.
Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.
Петрова гора, Мрачајски јарак, 18. априла
Петрова гора, Мрачајски јарак, усташе су 18. априла 1942. године масакрирале 18 српских избјеглица.
Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.
Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.
Злочин у Црном Потоку код Топуског
Црни Поток, код Топуског, 17. априла 1942. усташе убиле 64 Србина.
Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.
Иако се у овом дјелу наводи да је до злочина у Црном Потоку дошло 17. априла, упоређивањем извора и нама доступне литературе, дошли смо до закључка де се, ипак, као дан извршења злочина намеће 18. април 1942. године. До тог закључка дошли смо користећи наслове:Котар Вргинмост у НОБ 1941-1945,Душан Баић,Вргинмост, 1980. (стр 388-398) иГеноцид на Кордуну и околици,Петар Зинаић, Београд1996, (стр 429-430)
Преносимо списак жртава из књигеГеноцид на Кордуну и околици.
ЗЛОЧИН У ЦРНОМ ПОТОКУ
18. априла 1942. усташе су на превару успјеле да убију 64 становника из Црног Потока и двојицу из села Буковице који су се налазили у Црном Потоку. Тога дана село Црни Поток је потпуно спаљено.
Из Буковице су убијене Љубица Врга 10 (године), и њена сестра Неђељка Врга 6, у Црном Потоку гдје су се налазиле као избјеглице код родбине.
Из Црног Потока убијена је Милица Бакић 17, у властитој кући.
Мила Бакић 20, убијена је и спаљена у штали Стевана Војновића.
Јека Балабан 19, силована је, а затим убијена и спаљена у штали Стевана Војновића у Црном Потоку.
Милка Кајганић 28,
Ђуро Колунџија 39, глухоњем,
Љубица Колунџија 3,
Милица Колунџија 30,
Сава Колунџија 42,
Стака Колунџија 5,
Стана Колунџија 42,
Стоја Колунџија 7,
Миладин Миљановић 13,
Милинка Миљановић 50,
Милка Мудрић 13, су убијени.
Симо Поштић 2, жив је спаљен заједно са својим дједом
Стојаном Поштић 84 у властитој кући.
Матија Улемек 50, усташе су му поломиле руке и ноге и заклали и закопали у ђубар код његове куће.
Боја Војновић 13, убијена,
Боја Војновић 31, жива је спаљена у штали Стевана Војновића,
Божо Војновић 21, жив је спаљен са групом мјештана у ватри запаљене куће,
Бранко Војновић 7,
Драган Војновић 2 и
Драган Војновић 1, убијени су код својих кућа.
Драгица Војновић 4, жива је спаљена са групом својих мјештана.
Драгица Војновић 3, и
Душан Војновић 2, убијени,
Ђуро Војновић 21, и
Јока Војновић 45, живи су спаљени са групом мјештана.
Јока Војновић 19, силована је па затим жива спаљена,
Љубица Војновић 12, жива је спаљена,
Љубица Војновић 20 и Максим Војновић 36, су убијени.
Марија Војновић 18, и Марија Војновић 47, живе су спаљене.
Михајло Војновић 45,
Милан Војновић 6 и
Милан Војновић 3 су убијени.
Миле Војновић 19, побјегао је из запаљене штале и истог дана на њиви ухваћен и убијен.
Миле Војновић 4,
Миле Војновић 60,
Миле Војновић 44,
Милица Војновић 18,
Милка Војновић 45,
Милка Војновић 40, су убијени код својих кућа.
Милош Војновић 35, био је раније стражар код општине Топуско, жив је спаљен са групом мјештана у свом селу.
Мирко Војновић 24,
Никола Војновић 13,
Нина Војновић 3,
Перо Војновић 63,
Перо Војновић 3,
Перо Војновић 21,
Раде Војновић 40, борац IV батаљона, заробљен и жив спаљен у штали Стевана Војновића,
Ружица Војновић 59,
Сава Војновић 32, убијени и спаљени у кући Миле Бућана,
Славко Војновић 4, убијен,
Стана Војновић 20 и Станица Војновић 42, живе су спаљене са групом мјештана.
Станко Војновић 43,
Стеван Војновић 52,
Стеван Војновић 25,
Стоја Војновић 59, су убијени, а
Стоја Војновић 63, је жива спаљена у штали Стевана Војновића у Црном Потоку.
Лука Миљановић 2,
Милка Миљановић 3,
и Стојан Миљановић 6, убијени су од стране усташа у Петровој Гори.
Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.
Вргинмост, јарак Џаперовац, 19. априла
Горњи Кирин, Вргинмост, јарак Џаперовац, 19. априла 1942. године усташе поклале жене и њихову дјецу избјегле из њихових опљачканих и попаљених кућа.
Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. Карловац 2017.
Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: +387/65/511-130, или писмом на адресу Удружење Јадовно 1941. Церска 38, Бања Лука, Република Српска.
22. април - дан сјећања на пробој јасеновачких логораша
На дан пробоја 22. априла 1945. године у логору Јасеновац било је заточено 1 073 преживјелих логораша од којих је 600 кренуло у пробој, а слободу је угледао само 91 логораш.
Истог дана почео је и пробој затвореника дијела логора Кожаре, у селу Јасеновац, гдје је од 167 затвореника њих 11 преживјело пробој.
Доња Градина представља највеће стратиште у систему концентрационих логора "Јасеновац", који је формиран у августу 1941. године, непосредно након проглашења Независне Државе Хрватске /НДХ/.
Према истраживањима стручњака, у периоду између 1941. и 1945. године у овом логору убијено је око 800 000 дјеце, жена и стараца, мада се о броју страдалих још увијек воде свакодневне расправе, тачан број страдалих вјероватно никада неће бити утврђен
Међу страдалима било је највише Срба, Јевреја и Рома. По начину убијања, јасеновачки логор сматра се најмонструознијим стратиштем које је тада постојало у свијету, а који је основала и њиме управљала НДХ.
ОБИЉЕЖАВАЊЕ 66. ГОДИШЊИЦЕ ПРОБОЈА ЈАСЕНОВАЧКИХ ЛОГОРАША
Милан Басташић: У СУСРЕТ ГОДИШЊИЦИ ПРОБОЈА ЈАСЕНОВАЧКИХ ЗАТОЧЕНИКА АПРИЛА, 1945. ГОДИНЕ
ОБИЉЕЖАВАЊЕ ДАНА СЈЕЋАЊА НА ЈАСЕНОВАЦ
Покољ код Цетинграда
У Шуми Латићка, код Батноге - Цетинград, 3. априла 1942. усташе су побиле маљевима и ножевима 119 Срба, мушкараца, жена и дјеце.
Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.
Везане вијести:
Злочин у мјесту Бијели Поток код Бањалуке 5. априла 1942.
Усело Бијели Поток 4. априла 1942, била је то Велика субота, дан уочи Васкрса, дошле су комшије, усташе из Дебељака, говорећи Србимада никуда не иду од својих кућа. Међутим, на Васкрс је један дио породицаотишао чувати стоку, а други остао кући вјерујући да им нико неће ништа.
На сам Васкрс 5. априла 1942. године усташе из сусједног села Дебељаци на звјерски начин хладним оружјем побиле су 54 Срба у доби од једне до преко 80 година. Пошто се злочин десио на велики православни празник, парастос и комеморација одржавају се сваке године другог дана Васкрса у организацијиУдружења „Бијели Поток“ - Бања Лука.
Везане вијести:
Годишњица страдања Срба у Бијелом Потоку
Бијели Поток, комеморација 2014.
Извјештај са Скупштине удружења "Бијели поток"
у Челинцу одржана је промоција умјетничке радионице пројекта „Зажубори истином“
ОБИЉЕЖЕНО 70 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА СРБА
Годишњица бомбардовања Београда
Немачки бомбардери су 6. априла 1941, у четири наврата, бомбама засули град. Гађан је насељени део града, погођени су Учитељски дом, Каленић пијаца, железничка станица, Главна пошта, земунски аеродром. У порти Вазнесењске цркве и у Карађорђевом парку побијено је и рањено више стотина цивила.
На данашњи дан 10. априла 1941. проглашена Независна Држава Хрватска
Грађани Загреба су 10. априла 1941. године са нескривеним одушевљењем поздравили војнике 10. њемачке оклопне дивизије, која је тријумфално ушла у Загреб. Док је еуфорија на улицама Загреба трајала са таласа радија чуле су се речи пензионисаног пуковника војске краљевине Југославије Славка Кватерника, који се као заменик одсутног поглавника Анте Павелића и заповедник целокупне оружане снаге «слободне хрватске државе» обратио хрватском народу
На данашњи дан 10.априла 1941. проглашена Независна Држава Хрватска
Дебела коса, 10. април 1942.
Село Катиновац, заселак Дебела Коса, код врела (извора) Разбојац, усташе 10. априла 1942. масакрирале 21 Српкињу с дјецом. Избодена ножем извукла се испод мртвих Пава Малобабић.
Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.
Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.
Катиновац, код Топуског 10. април
У селу Катиновац, код Топуског. 21. марта и 10. априла 1942. усташе побиле 375 Срба, а у кући Петра Жигица, Илије Обрадовића, Мане Орлића и Стојана Орешчанина побили и спалили 111 мушкараца, жена и дјеце. Прије злочина мајке и њихове кћери мучене и силоване.
Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.
Стоп забораву жртава.Ово је једини чланак, од неколико реченица, који се нашао на интернету о том злочину, што довољно говори о нашем националном забораву оних које не смијемо заборавити. На дан стварања државе ждерњаче српског народа, из књиге Геноцид на Кордуну, Петра Зинаића доносимо дјелимични списак жртава:
Toг тужног 10. априла 1942, године из Катиновца су живи спаљени у ватри запаљених кућа:
- Пава Бајић 40 (година)
- Станица Бастаја 49, у властитој кући,
- Стојан Бастаја 49,
- Миољка Бобић 73,
- Анка Цвјетићанин 5,
- Даница Цвјетићанин 9,
- Драгица Цвјетићанин 24,
- Драгица Цвјетићанин 36,
- Јека Цвјетићанин 23,
- Љубан Цвјетићанин 9,
- Љубица Цвјетићанин 7,
- Марија Цвјетићанин 55,
- Марија Цвјетићанин 28,
- Матија Цвјетићанин 44,
- Мила Цвјетићанин 10,
- Миле Цвјетићанин 9,
- Милка Цвјетићанин 2,
- Мирко Цвјетићанин 3,
- Никола Цвјетићанин 5,
- Павао Цвјетићанин 30,
- Павао Цвјетићанин 30,
- Ружица Цвјетићанин 37,
- Сава Цвјетићанин 30,
- Стана Цвјетићанин 10,
- Стоја Цвјетићанин 36,
- Стоја Цвјетићанин 5,
- Марица Ивошевић 60,
- Милка Ивошевић 44,
- Стоја Ивошевић 24,
- Драгица Јакшић 30,
- Анка Малобабић 16,
- Ђуро Малобабић 7,
- Љубица Малобабић 10,
- Милка Малобабић 22,
- Никола Малобабић 1,
- Саво Малобабић 44,
- Симица Малобабић 43,
- Симо Малобабић 7,
- Стоја Малобабић 43,
- Ружица Мамузић 77,
- Стана Мамузић 47,
- Боја Мишчевић 55,
- Ђурађ Мишчевић 70,
- Евица Мишчевић 28,
- Јока Мишчевић 91,
- Марица Мишчевић 4,
- Марија Мишчевић 1, заједно са сестром
- Зорком Мишчевић 1, близнакиње
- и њиховом прабабом Јоком.
- Милка Мишчевић 4,
- Никола Мишчевић 37,
- Симо Мишчевић 6,
- Стана Мишчевић 29,
- Драган Обрадовић 19,
- Драгица Обрадовић 1,
- Душан Обрадовић 1, заједно са 41 особом у кући Илије Обрадовића,
- Ђуро Обрадовић 14,
- Ђуро Обрадовић 1,
- Љубан Обрадовић 2,
- Љубица Обрадовић 25,
- Марко Обрадовић 11,
- Миле Обрадовић 15,
- Милка Обрадовић 30,
- Милка Обрадовић 14,
- Павао Обрадовић 17,
- Петар Обрадовић 4,
- Ружица Обрадовић 26,
- Саво Обрадовић 15,
- Симица Обрадовић 56,
- Станко Обрадовић 13,
- Душан Орешчанин 14,
- Љубан Орешчанин 12,
- Анка Поштић 19,
- Дмитар Поштић 39,
- Љубица Поштић 38,
- Мила Поштић 17,
- Никола Поштић 2,
- Милка Радић 58,
- Сава Радић 19,
- Драгица Радујковић 12,
- Ђуро Радујковић 5,
- Евица Радујковић 11,
- Јека Радујковић 40,
- Јелица Радујковић 29,
- Љубица Радујковић 35,
- Љубица Радујковић 12,
- Марија Радујковић 60,
- Марија Радујковић 6,
- Мика Радујковић 15,
- Павао Радујковић 9,
- Петар Радујковић 3,
- Стана Радујковић 50,
- Стана Радујковић 1,
- Стеван Радујковић 7,
- Стеван Радујковић 60,
- Евица Соколовић 44,
- Јока Соколовић 46,
- Љубица Соколовић 44,
- Милка Соколовић 21,
- Милка Соколовић 60,
- Милка Соколовић 13,
- Васиљ Улемек 49, кад га је усташа хватао код куће борио се са усташом и ударио усташу колцем по глави, па га је усташа убио.
- Милош Соколовић 47,
- Сава Соколовић 10,
- Ана Воркапић 70,
- Анка Воркапић 50,
- Анка Воркапић 8,
- Мика Воркапић 31,
- Мила Воркапић 37,
- Милка Воркапић 37,
- Саво Воркапић 4,
- убијени па затим спаљени:
- Мила Блануша 2,
- Станко Блануша 45,
- Јања Цвјетићанин 71,
- Милка Цвјетићанин 7,
- Ђуро Грбић 3,
- Јелица Нишевић 47.
Убијени су:
- Станица Бајић 65
- Станка Бакић 50,
- Драган Бастаја 2,
- Анка Блануша 55,
- Анка Блануша 3,
- Богдан Блануша 10,
- Драгица Блануша 12,
- Душан Блануша 10,
- Ђуро Блануша 7,
- Јока Блануша 34,
- Љубица Блануша 15,
- Марија Блануша 56,
- Милан Блануша 14,
- Милка Блануша 35,
- Милка Блануша 3,
- Никола Блануша 5,
- Нинко Блануша 45,
- Петар Блануша 4,
- Раде Блануша 24,
- Симица Блануша 44,
- Симо Блануша 12,
- Станко Блануша 42,
- Драгица Бобић 12,
- Сока Бобић 50,
- Стоја Бобић 16,
- Ката Бућан 25,
- Љубица Бућан 1,
- Миле Бућан 59,
- Марко Цвјетићанин 4,
- Милан Цвјетићанин 19,
- Милинка Цвјетићанин 38,
- Милош Цвјетићанин 42,
- Никола Цвјетићанин 27,
- Петар Цвјетићанин 40,
- Саво Цвјетићанин 30,
- Стеван Цвјетићанин 40,
- Стојан Цвјетићанин 39,
- Стојан Цвјетићанин 22,
- Анка Ђаковић 7,
- Миле Ђаковић 51, побјегао из запаљене куће сав у буктињи пламена од запаљене одјеће, усташе га рањавају да не побјегне и у мукама рањен дуже времена умире.
- Драгица Грбић 6,
- Никола Грбић 2,
- Нинко Грбић 42,
- Сава Грбић 64,
- Стана Грбић 3,
- Стоја Грбић 33,
- Стојан Грбић 4,
- Мила Ивковић 7,
- Богодан Ивошевић 11,
- Драгица Ивошевић 1,
- Драгица Ивошевић 30,
- Милка Ивошевић 52,
- Милка Јерковић 48,
- Ђуро Квочка 40,
- Јека Малобабић 7,
- Јека Малобабић 4,
- Ката Малобабић 50,
- Ката Малобабић 37,
- Мара Малобабић 2,
- Милка Малобабић 5,
- Саво Малобабић 7,
- Душан Нишевић 9,
- Ђуро Обрадовић 19,
- Илија Обрадовић 34,
- Ката Обрадовић 39,
- Љубан Обрадовић 27,
- Љубица Обрадовић 13,
- Мара Обрадовић 17,
- Марко Обрадовић 65,
- Милан Обрадовић 19,
- Милица Обрадовић 63,
- Милица Обрадовић 52,
- Милош Обрадовић 15,
- Станко Обрадовић 53,
- Стеван Обрадовић 17,
- Стоја Обрадовић 8,
- Стојан Обрадовић 13,
- Стојан Обрадовић 41,
- Стојан Орешчанин 41,
- Љубица Радујковић 12,
- Милка Улемек 49,
- Милинка Војновић 49,
- Пава Војновић 15,
- Сава Војновић 41,
- Даница Воркапић 1,
- Даница Воркапић 6,
- Марија Воркапић 60,
- Никола Воркапић 42,
- Божица Вучетић 53,
- Драгица Вучетић 15,
сви су убијени код својих кућа у Катиновцу.
Истог дана убијени су:
- Сава Бакић 3,
- Милица Бућан 1,
- Станица Бућан 38,
- Невенка Ивковић 1,
- Богдан Малобабић 4,
- Никола Малобабић 50, сви у Петровој Гори, а
- Анка Вучетић 26, у Старом Селу.
- Из Пјешчанице је Миле Јеросимић 21, убијен у Козарцу.
- Из Подгорја је Јован Врга 50, ковач, убијен код своје куће.
Из Старог Села убијени су и спаљени у Катиновцу:
- Евица Царевић 20,
- Марица Цвјетићанин 46,
- Анка Ћелап 7,
- Евица Ћелап 11,
- Јека Ћелап 9,
- Мара Ћелап 46,
- Петар Грачанин 7,
- Ана Рајшић 48,
- Ђорђе Рајшић 3,
- Саво Рајшић 6 и
- Мара Виленица 76.
- Живи су спаљени:
- Евица Ћелап 19,
- Љубица Ћелап 35,
- Раде Ћелап 5,
- Јека Грачанин 49,
- Јека Грачанин 8,
- Љубан Грачанин 12,
- Љубица Грачанин 8,
- Мирко Грачанин 5,
- Милка Виленица 46 и
- Љубица Виленица 34, сву у селу Катиновац.
- Исти дан из истог села убијен је
- Марко Баста 5, код Бастина Врела у Старом Селу.
- Љубица П. Ћелап 36,
- Љубица С. Ћелап 36,
- Милица Ћелап 52,
- Милка Ћелап 14,
- Стана Ћелап 6,
- Стоја Ћелап 50,
- Стеван Обрадовић 3,
- и Евица Виленица 48,
убијени су у селу Катиновац.
Убијени и спаљени у Старом Селу:
- Љубица Ивошевић 7,
- Мирко Котур 6, и
- Стоја Котур 45,
- а заклана је Љубица Ивошевић 4,
- сви у Старом Селу.
- Из Воркапић Села убијени су у Катиновцу:
- Марица Јарчов 56,
- Миле Воркапић 42, а убијена и спаљена у Катиновцу је
- Сава Воркапић 23, док је
- Стана Воркапић 61, убијена код своје куће.
Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila:[email protected], или писмом на адресу: Удружење Јадовно 1941. Церска 38, 78000 Бања Лука, Република Српска.
Село Снос
Долина испод куће Михајла Банде, у селу Снос. Из села Снос и Дуњака 10. априла 1942. убиле усташе 100 Срба.
Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.
Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.
Сисак, мјесто злочина
17/Април - 18/АприлСисак, Теслићева стаклана и бараке даље према ријеци Сави, мучилишта српског народа 1941. до 1945. У ноћи 17/18. априла 1945. године у логору Суњи усташе су измасакрирале 108 Срба и у логору Сисак 4/5. маја 1945. мучиле и усмртиле 450 Срба.
Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.
Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.
Сисак, мјесто злочина
17/Април - 18/АприлСисак, Теслићева стаклана и бараке даље према ријеци Сави, мучилишта српског народа 1941. до 1945. У ноћи 17/18. априла 1945. године у логору Суњи усташе су измасакрирале 108 Срба и у логору Сисак 4/5. маја 1945. мучиле и усмртиле 450 Срба.
Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.
Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.
Петрова гора, Мрачајски јарак, 18. априла
Петрова гора, Мрачајски јарак, усташе су 18. априла 1942. године масакрирале 18 српских избјеглица.
Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.
Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.
Злочин у Црном Потоку код Топуског
Црни Поток, код Топуског, 17. априла 1942. усташе убиле 64 Србина.
Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.
Иако се у овом дјелу наводи да је до злочина у Црном Потоку дошло 17. априла, упоређивањем извора и нама доступне литературе, дошли смо до закључка де се, ипак, као дан извршења злочина намеће 18. април 1942. године. До тог закључка дошли смо користећи наслове:Котар Вргинмост у НОБ 1941-1945,Душан Баић,Вргинмост, 1980. (стр 388-398) иГеноцид на Кордуну и околици,Петар Зинаић, Београд1996, (стр 429-430)
Преносимо списак жртава из књигеГеноцид на Кордуну и околици.
ЗЛОЧИН У ЦРНОМ ПОТОКУ
18. априла 1942. усташе су на превару успјеле да убију 64 становника из Црног Потока и двојицу из села Буковице који су се налазили у Црном Потоку. Тога дана село Црни Поток је потпуно спаљено.
Из Буковице су убијене Љубица Врга 10 (године), и њена сестра Неђељка Врга 6, у Црном Потоку гдје су се налазиле као избјеглице код родбине.
Из Црног Потока убијена је Милица Бакић 17, у властитој кући.
Мила Бакић 20, убијена је и спаљена у штали Стевана Војновића.
Јека Балабан 19, силована је, а затим убијена и спаљена у штали Стевана Војновића у Црном Потоку.
Милка Кајганић 28,
Ђуро Колунџија 39, глухоњем,
Љубица Колунџија 3,
Милица Колунџија 30,
Сава Колунџија 42,
Стака Колунџија 5,
Стана Колунџија 42,
Стоја Колунџија 7,
Миладин Миљановић 13,
Милинка Миљановић 50,
Милка Мудрић 13, су убијени.
Симо Поштић 2, жив је спаљен заједно са својим дједом
Стојаном Поштић 84 у властитој кући.
Матија Улемек 50, усташе су му поломиле руке и ноге и заклали и закопали у ђубар код његове куће.
Боја Војновић 13, убијена,
Боја Војновић 31, жива је спаљена у штали Стевана Војновића,
Божо Војновић 21, жив је спаљен са групом мјештана у ватри запаљене куће,
Бранко Војновић 7,
Драган Војновић 2 и
Драган Војновић 1, убијени су код својих кућа.
Драгица Војновић 4, жива је спаљена са групом својих мјештана.
Драгица Војновић 3, и
Душан Војновић 2, убијени,
Ђуро Војновић 21, и
Јока Војновић 45, живи су спаљени са групом мјештана.
Јока Војновић 19, силована је па затим жива спаљена,
Љубица Војновић 12, жива је спаљена,
Љубица Војновић 20 и Максим Војновић 36, су убијени.
Марија Војновић 18, и Марија Војновић 47, живе су спаљене.
Михајло Војновић 45,
Милан Војновић 6 и
Милан Војновић 3 су убијени.
Миле Војновић 19, побјегао је из запаљене штале и истог дана на њиви ухваћен и убијен.
Миле Војновић 4,
Миле Војновић 60,
Миле Војновић 44,
Милица Војновић 18,
Милка Војновић 45,
Милка Војновић 40, су убијени код својих кућа.
Милош Војновић 35, био је раније стражар код општине Топуско, жив је спаљен са групом мјештана у свом селу.
Мирко Војновић 24,
Никола Војновић 13,
Нина Војновић 3,
Перо Војновић 63,
Перо Војновић 3,
Перо Војновић 21,
Раде Војновић 40, борац IV батаљона, заробљен и жив спаљен у штали Стевана Војновића,
Ружица Војновић 59,
Сава Војновић 32, убијени и спаљени у кући Миле Бућана,
Славко Војновић 4, убијен,
Стана Војновић 20 и Станица Војновић 42, живе су спаљене са групом мјештана.
Станко Војновић 43,
Стеван Војновић 52,
Стеван Војновић 25,
Стоја Војновић 59, су убијени, а
Стоја Војновић 63, је жива спаљена у штали Стевана Војновића у Црном Потоку.
Лука Миљановић 2,
Милка Миљановић 3,
и Стојан Миљановић 6, убијени су од стране усташа у Петровој Гори.
Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.
Вргинмост, јарак Џаперовац, 19. априла
Горњи Кирин, Вргинмост, јарак Џаперовац, 19. априла 1942. године усташе поклале жене и њихову дјецу избјегле из њихових опљачканих и попаљених кућа.
Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. Карловац 2017.
Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: +387/65/511-130, или писмом на адресу Удружење Јадовно 1941. Церска 38, Бања Лука, Република Српска.
22. април - дан сјећања на пробој јасеновачких логораша
На дан пробоја 22. априла 1945. године у логору Јасеновац било је заточено 1 073 преживјелих логораша од којих је 600 кренуло у пробој, а слободу је угледао само 91 логораш.
Истог дана почео је и пробој затвореника дијела логора Кожаре, у селу Јасеновац, гдје је од 167 затвореника њих 11 преживјело пробој.
Доња Градина представља највеће стратиште у систему концентрационих логора "Јасеновац", који је формиран у августу 1941. године, непосредно након проглашења Независне Државе Хрватске /НДХ/.
Према истраживањима стручњака, у периоду између 1941. и 1945. године у овом логору убијено је око 800 000 дјеце, жена и стараца, мада се о броју страдалих још увијек воде свакодневне расправе, тачан број страдалих вјероватно никада неће бити утврђен
Међу страдалима било је највише Срба, Јевреја и Рома. По начину убијања, јасеновачки логор сматра се најмонструознијим стратиштем које је тада постојало у свијету, а који је основала и њиме управљала НДХ.
ОБИЉЕЖАВАЊЕ 66. ГОДИШЊИЦЕ ПРОБОЈА ЈАСЕНОВАЧКИХ ЛОГОРАША
Милан Басташић: У СУСРЕТ ГОДИШЊИЦИ ПРОБОЈА ЈАСЕНОВАЧКИХ ЗАТОЧЕНИКА АПРИЛА, 1945. ГОДИНЕ
ОБИЉЕЖАВАЊЕ ДАНА СЈЕЋАЊА НА ЈАСЕНОВАЦ
26. и 27. април 1941. у Грубишном Пољу
26/Април - 27/Април26. и 27. априла 1941. усташе су дигле из кревета 504 Србина из Грубишног Поља и околних села. Отерани су у логор “Даница” код Копривнице, одатле у Госпић, па у Јадовно на Велебиту и Слану на отоку Пагу. Из „Данице“ се вратило неколико стараца, један дечак млађи од 16 година и неки из мешовитих бракова. Сви остали су завршили у незапамћеним мукама: од маља, секире, или полуживи у ланцима стрмоглављени су у бездане Велебита. Неки су заклани током транспорта подвелебитским каналом према отоку Пагу. Постоје озбиљне индиције и докази да их је значајан, али неутврђен број, завршио у голготи Слане на отоку Пагу. Сведока о овим стратиштима наших очева, браће и родбине дуго није било. Ипак, појавили су се живи сведоци, међу њима и побегли са Велебита. Истине су дошле на светло дана, оне сведоче о страхотама и безумљу хрватских усташа, безумљу каквом нигде на свету нема примера. После хапшења Срба у Грубишном Пољу, сутрадан 28. априла 1941. , на тадашњем сајмишту у Гудовцу, убијено је 195 везаних, недужних Срба.
Genocid nad Srbima u Hrvatskoj počeo "Otkosom" novembra 1991.
Prve žrtve ustaškog genocida u Hrvatskoj
27.04.2013. Грубишно Поље: Фото-галерија-парастос и комеморација
Видео: Грубишно поље - 28. IX 2012. - парастос и комеморација
Bilogora i Grubišno Polje 1941 - 1991.
ОПШТИНА ГРУБИШНО ПОЉЕ - ЖРТВЕ РАТА 1941-1945 - Јован Мирковић
Злочин на Чардаку код Дервенте 1992. године
37 Срба из овог насељасу убијени на Васкрс 1992. године. Овај свирепи злочин починили су припадници регуларне Хрватске војске - 103 ХВО бригаде, као и припадници Ријечке и Сисачке бригаде, заједно са припадницима паравојних хрватско-муслиманских јединица које су формирали ХДЗ и СДА из Дервенте.
Покољ у цркви на Коларићу 26.04.1942 године
Покољ у цркви на Коларићу се догодио 26.04.1942 године, на саму Младу Неђељу. То је вријеме најжешће офензиве на Кордун. Пробојем обруча на Петровој гори 14. маја , окончане су борбе и првих мирнијих дана након тога покупљени су остатци страдалих у коларићкој цркви. Вишегодошњим истраживањем Миле Дакића скупљен је попис 109 жртава.
Везане вијести:
ГДЈЕ ЛЕЖЕ КОСТИ КОЛАРИЋКИХ МУЧЕНИКА ?
Позивамо све Вас који посједујете документе, фотографије, видео записе, предмете везане за овај догађај као идруге из времена постојања Независне Државе Хрватске, да нас контактирате путем електронске поште:[email protected]или телефоном: +387 51 333 509 .
26. и 27. април 1941. у Грубишном Пољу
26/Април - 27/Април26. и 27. априла 1941. усташе су дигле из кревета 504 Србина из Грубишног Поља и околних села. Отерани су у логор “Даница” код Копривнице, одатле у Госпић, па у Јадовно на Велебиту и Слану на отоку Пагу. Из „Данице“ се вратило неколико стараца, један дечак млађи од 16 година и неки из мешовитих бракова. Сви остали су завршили у незапамћеним мукама: од маља, секире, или полуживи у ланцима стрмоглављени су у бездане Велебита. Неки су заклани током транспорта подвелебитским каналом према отоку Пагу. Постоје озбиљне индиције и докази да их је значајан, али неутврђен број, завршио у голготи Слане на отоку Пагу. Сведока о овим стратиштима наших очева, браће и родбине дуго није било. Ипак, појавили су се живи сведоци, међу њима и побегли са Велебита. Истине су дошле на светло дана, оне сведоче о страхотама и безумљу хрватских усташа, безумљу каквом нигде на свету нема примера. После хапшења Срба у Грубишном Пољу, сутрадан 28. априла 1941. , на тадашњем сајмишту у Гудовцу, убијено је 195 везаних, недужних Срба.
Genocid nad Srbima u Hrvatskoj počeo "Otkosom" novembra 1991.
Prve žrtve ustaškog genocida u Hrvatskoj
27.04.2013. Грубишно Поље: Фото-галерија-парастос и комеморација
Видео: Грубишно поље - 28. IX 2012. - парастос и комеморација
Bilogora i Grubišno Polje 1941 - 1991.
ОПШТИНА ГРУБИШНО ПОЉЕ - ЖРТВЕ РАТА 1941-1945 - Јован Мирковић
Село Осово код Рогатице 27.04.1942.
Село Осово,удаљено је десетак километара од Рогатице у правцу Србије.Све што су похватали Срба, у зору 27.04.1942. године по селу усташе су сакупиле, затвориле у куће и штале Које Ристановића и Ристе и Митра Корањића. Заселак Кула налази се у прилично дубокој, природној ували измеду два брда, сакривен је и заклоњен од погледа. А онда је почео крвави, усташки пир у коме је убијено иумеђу 90 и 100 Срба. Неки кажу и више. Како сад знати колико их је тачно било? И то све саме нејачи, дјеце, жена и стараца, јер војно способни или су се крили по околним шумама или су отишли са војском. Побијени су: Ристановићи, Ковачевићи, Љубиници, Корањићи, Балчаци, Бојати, Гашевици, Зековићи, Томовићи, Паунићи, Кундурићи… и по презименима се види да су то породице не само из Рогатице него са цијелог Сарајевско-романијског платоа. Петар Ристановић, напримјер, данас нам прича да је ту настрадало 24 његових наближих - чланова породице.
Више:
Истина скривана у трњу 62 године
Позивамо све Вас који посједујете документе, фотографије, видео записе, предмете везане за овај догађај као идруге из времена постојања Независне Државе Хрватске, да нас контактирате путем електронске поште:[email protected]или телефоном: +387 51 333 509 .
ПРВИ УСТАШКИ ПОКОЉ СРБА У ГУДОВЦУ 28-29. АПРИЛА 1941.
28/Април - 29/АприлДана 28. травња у Бјеловар је стигао министар унутарњих пословаДидо Кватерники састао се с локалним усташама. Сат-два касније, у сусједном Гудовцу, локалне усташе под водствомМартина Цикоша(заповједник гудовачких »заштитара« и предсједник Опћинског одбора ХСС-а) звјерски су, на најбруталнији начин, погубиле 195 Срба. Од укупно 200 ухићених (199 Срба и једног Хрвата) доведених на губилиште, 195 је убијено на мјесту, двојицу рањених у колони усташе хапсе касније у болници и убијају, а пошто је живот увијек јачи од смрти, тројица су неким чудом преживјела:Остоја Секулић,Илија ЈарићиМилан Маргетић.
Позивамо све Вас који посједујете документе, фотографије, видео записе, предмете везане за овај догађај као идруге из времена постојања Независне Државе Хрватске, да нас контактирате путем електронске поште:[email protected]или телефоном: +387 51 333 509 .
Везане вијести:
ПРВИ УСТАШКИ ПОКОЉ СРБА У ГУДОВЦУ 28-29. АПРИЛА 1941.
28/Април - 29/АприлДана 28. травња у Бјеловар је стигао министар унутарњих пословаДидо Кватерники састао се с локалним усташама. Сат-два касније, у сусједном Гудовцу, локалне усташе под водствомМартина Цикоша(заповједник гудовачких »заштитара« и предсједник Опћинског одбора ХСС-а) звјерски су, на најбруталнији начин, погубиле 195 Срба. Од укупно 200 ухићених (199 Срба и једног Хрвата) доведених на губилиште, 195 је убијено на мјесту, двојицу рањених у колони усташе хапсе касније у болници и убијају, а пошто је живот увијек јачи од смрти, тројица су неким чудом преживјела:Остоја Секулић,Илија ЈарићиМилан Маргетић.
Позивамо све Вас који посједујете документе, фотографије, видео записе, предмете везане за овај догађај као идруге из времена постојања Независне Државе Хрватске, да нас контактирате путем електронске поште:[email protected]или телефоном: +387 51 333 509 .
Везане вијести: