Календар Покоља

ГОДИШЊИЦА СТРАДАЊА СРБА ИЗ ЗАПАДНЕ СЛАВОНИЈЕ 01. И 02. МАЈА 1995. ГОДИНЕ (АКЦИЈА “БЉЕСАК”)

Првог маја 1995. године хрватске оружане снаге извршиле су агресију на српску област Западна Славонија, у саставу РСК, у вријеме када је ова област била под заштитом УН (Сектор “Запад”). Заштитне снаге УН-а, на вријеме упозорене од хрватских генерала, повукле су се на безбједна мјеста, препуштајући своје штићенике на милост и немилост хрватским агресорима.

Против западнославонских Срба (око 15.000 житеља са око 4.000 војника) кренуло је више од 16.000 припадника хрватских оружаних снага, што значи да је агресора било више него становника у овој области, а омјер војника је био 4:1 у корист агресора.

Агресор ко агресор, немилице је тукао по штићеницима УН свим расположивим, дозвољеним и недозвољеним, средствима. Народ Западне Славоније, памтећи страдања Срба у Јасеновцу, који је био у саставу ове области, злогласном усташком логору из Другог свјетског рата, и у оближњој Пакрачкој Пољани, такође злогласном “новоусташком” логору из 1991. године, кренуо је у егзодус спашавајући голе животе. На путу према “мосту спаса” до ријеке Саве, сустизале су их авионске бомбе, маљутке из хеликоптера, топовске гранате и снајперски меци. Рањеници су гажени тенковским гусјеницама или докрајчивани ножевима.

БЉЕСАК

ГОДИШЊИЦА СТРАДАЊА СРБА ИЗ ЗАПАДНЕ СЛАВОНИЈЕ 01. И 02. МАЈА 1995. ГОДИНЕ (АКЦИЈА “БЉЕСАК”)

Првог маја 1995. године хрватске оружане снаге извршиле су агресију на српску област Западна Славонија, у саставу РСК, у вријеме када је ова област била под заштитом УН (Сектор “Запад”). Заштитне снаге УН-а, на вријеме упозорене од хрватских генерала, повукле су се на безбједна мјеста, препуштајући своје штићенике на милост и немилост хрватским агресорима.

Против западнославонских Срба (око 15.000 житеља са око 4.000 војника) кренуло је више од 16.000 припадника хрватских оружаних снага, што значи да је агресора било више него становника у овој области, а омјер војника је био 4:1 у корист агресора.

Агресор ко агресор, немилице је тукао по штићеницима УН свим расположивим, дозвољеним и недозвољеним, средствима. Народ Западне Славоније, памтећи страдања Срба у Јасеновцу, који је био у саставу ове области, злогласном усташком логору из Другог свјетског рата, и у оближњој Пакрачкој Пољани, такође злогласном “новоусташком” логору из 1991. године, кренуо је у егзодус спашавајући голе животе. На путу према “мосту спаса” до ријеке Саве, сустизале су их авионске бомбе, маљутке из хеликоптера, топовске гранате и снајперски меци. Рањеници су гажени тенковским гусјеницама или докрајчивани ножевима.

БЉЕСАК

Село Штакоровица

Село Штакоровица, 2. маја 1942. године усташе заклале 22 Србина

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.

Село Штакоровица, Војнић.

Село Штакоровица, Војнић. У сјенику усташе поклале и запалиле, 2. маја 1942. године 27 Српкиња с њиховом дјецом

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.

Дан када је бомбардована града Радио-телевизије Нови Сад

3. маја 1999. године зграда Радио-телевизије Нови Сад, данас Радио-телевизије Војводине, срушена је у Нато бомбардовању Србије. Тај датум је и Светски дан слободе медија. Рушење телевизије на тај дан је скандал планетарних размера и било би нормално да сви светски медији, Европска унија и Уједињене нације брује о томе. Не питајте зашто свет ћути. Питајте се зашто ћуте новинари срушене телевизије.

Више на:

Андреј Фајгељ: Апел новинарима Радио-телевизије Војводине

Сисак, мјесто злочина

Сисак, Теслићева стаклана и бараке даље према ријеци Сави, мучилишта српског народа 1941. до 1945. У ноћи 17/18. априла 1945. године у логору Суњи усташе су измасакрирале 108 Срба и у логору Сисак 4/5. маја 1945. мучиле и усмртиле 450 Срба.

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.

Сисак, мјесто злочина

Сисак, Теслићева стаклана и бараке даље према ријеци Сави, мучилишта српског народа 1941. до 1945. У ноћи 17/18. априла 1945. године у логору Суњи усташе су измасакрирале 108 Срба и у логору Сисак 4/5. маја 1945. мучиле и усмртиле 450 Срба.

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.

Вељун, мучилиште српских цивила.

Вељун, школска и жандармеријска зграда, 6. маја 1941. године, мучилиште српских цивила.

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.

Село Благај, вељунски покољ.

Хрватски Благај, Слуњ, долина између зграде школе (мучилиште) и католичке цркве, 6. до 8. маја 1941. усташе поклале или усмртиле сјекирама и маљевима 520 Срба - мушкараца. Познати Вељунски покољ.

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Везане вијести:

Усташе свједоче о злочину у Хрватском Благају над Србима Кордуна 6. маја 1941.

Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.

Село Благај, вељунски покољ.

Хрватски Благај, Слуњ, долина између зграде школе (мучилиште) и католичке цркве, 6. до 8. маја 1941. усташе поклале или усмртиле сјекирама и маљевима 520 Срба - мушкараца. Познати Вељунски покољ.

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Везане вијести:

Усташе свједоче о злочину у Хрватском Благају над Србима Кордуна 6. маја 1941.

Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.

Село Благај, вељунски покољ.

Хрватски Благај, Слуњ, долина између зграде школе (мучилиште) и католичке цркве, 6. до 8. маја 1941. усташе поклале или усмртиле сјекирама и маљевима 520 Срба - мушкараца. Познати Вељунски покољ.

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Везане вијести:

Усташе свједоче о злочину у Хрватском Благају над Србима Кордуна 6. маја 1941.

Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.

Шума Радоња

Шума Радоња, на путу од Биљега према жељезничкој станици Славско Поље, у јарку, уз пут. 8. маја 1942. године поклале усташе и домобрани више од 250 српских цивила

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.

Јарак Метаљка, у Петровој гори oд 9. до 14. маја 1942.

Јарак Метаљка, у Петровој гори oд 9. до 14. маја 1942. усташе и домобрани поклали 57 жена и дјеце.

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.

Јарак Метаљка, у Петровој гори oд 9. до 14. маја 1942.

Јарак Метаљка, у Петровој гори oд 9. до 14. маја 1942. усташе и домобрани поклали 57 жена и дјеце.

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.

Домачај луг, у шуми Млађе, код Липја

Домачај луг, у шуми Млађе, код Липја, Скакавац, 6. и 7. јануара и 10. маја 1942. усташе масакрирале 68 Срба, мушкараца, жена и дјеце.

Жељезнички вагони код жељезничке станице Скакавац, на отвореној прузи поред шуме Млађе (Домачај луг), 10. маја 1942., усташе су ножевима масакрирале Србе мушкарце, жене и њихову дјецу.

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.

Јарак Метаљка, у Петровој гори oд 9. до 14. маја 1942.

Јарак Метаљка, у Петровој гори oд 9. до 14. маја 1942. усташе и домобрани поклали 57 жена и дјеце.

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.

Глина - Хађер, 11. и 12. маја 1941. године

Глина - Хађер, 11. и 12. маја 1941. године усташе поклале или убиле из ватреног оружја 375 глинских Срба.

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.

Јарак Метаљка, у Петровој гори oд 9. до 14. маја 1942.

Јарак Метаљка, у Петровој гори oд 9. до 14. маја 1942. усташе и домобрани поклали 57 жена и дјеце.

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.

Глина - Хађер, 11. и 12. маја 1941. године

Глина - Хађер, 11. и 12. маја 1941. године усташе поклале или убиле из ватреног оружја 375 глинских Срба.

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.

Јарак Метаљка, у Петровој гори oд 9. до 14. маја 1942.

Јарак Метаљка, у Петровој гори oд 9. до 14. маја 1942. усташе и домобрани поклали 57 жена и дјеце.

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.

Калови, Петрова гора

Петрова гора, у предјелу Калови усташе су поклале 13. маја 1942. 28 жена и дјеце.

Калови, Петрова гора 13. маја 1942.

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.

Јарак Метаљка, у Петровој гори oд 9. до 14. маја 1942.

Јарак Метаљка, у Петровој гори oд 9. до 14. маја 1942. усташе и домобрани поклали 57 жена и дјеце.

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.

Село Војишница, Војнић, 14. маја 1942.

Село Војишница, Војнић, у кућама Станка Кнежевића, Миле Новаковића, Милице Ђурић, Драгана Кнежевића, Стевана Кнежевића и у штали Кате Шкргић усташе 14. маја 1942. године поклале 189 српских сељака од којих 93 дјетета у старости до 14 година.

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.

Злочин у Пофалићима 1992. године

У Сарајевском насељу Пофалићи и сусједним насељима Велешићи, Бућа Поток и Граовиште, 16. маја 1992. године догодио се још један злочин без казне. Паравојне муслиманске формације убиле су најмање 70 српских цивила.Крвави пир настављен је и наредних дана. Убијено је најмање 160 Срба, од којих око 50 жена и 42 лица старија од 60 година.Преживјели се поменима сјећају својих најмилијих, док џелати славе побједу у тзв. Пофалићкој бици и дан општине Ново Сарајево.

Сјећање на страдале у Пофалићима

Злочин у мјесту Жутица код Милића 21. маја 1992.

21. маја 1992. године, припадници паравојних муслиманских снага пресрели су у мјесту Жутица, на регионалном путу Милићи - Сребреница, камион којим су се превозили радници предузећа "Боксит" и мјештани села Подравање и из засједе убили осморо цивила, међу којима и двије жене.

Више на:

ПОМЕН УБИЈЕНИМ СРПСКИМ ЦИВИЛИМА

ЗЛОЧИН НА БОРАК БРДУ БЕЗ КАЗНЕ

На Борак Брду код Новог Горажда, 22. маја 1992. године, на кућном прагу припадници тзв. Армије БиХ убили су петеро Срба.

ЗЛОЧИН НА БОРАК БРДУ БЕЗ КАЗНЕ

СЈЕТИМО СЕ БРАДИНЕ

Злочин у Брадини био плански, што најбоље говори о карактеру рата у БиХ, као и намјери муслиманских фанатика да изврше агресију на вјековну српску имовину с циљем да се Срби са тих простора протјерају за сва времена. Из МУП-а Републике Српске раније је потврђено да је поднесено шест кривичних пријава, односно извјештаја и допуна против 18 идентификованих лица за које постоји основана сумња да су 25. на 26. мај 1992. године у мјесту Брадина код Коњица починили једно или више кривичних дјела ратног злочина. Убијено је најмање 38 идентификованих српских жртава, пет жена је силовано, док је више стотина Срба противправно лишено слободе и одведено у логоре, највише у Челебиће. Преостало српско становништво протјерано је са својих огњишта, њихова покретна имовина је опљачкана, а куће и црква Вазнесења Господњег запаљени. Преживјели Срби из Брадине сваке године сјећају се тих страшних дана, када су се "саплитали о лешеве својих најмилијих", као и да је команда хрватске и бошњачке паравојске "платила неке Роме који су ноге убијених везали конопцима, а онда их коњима вукли до багером ископане јаме испред православне цркве у центру села".
За три дана, од 25. до 27. маја 1992. године, у ту јаму бачено је 26 тијела. Трагични биланс износи: 54 мртва за три дана, а у логорима је животе изгубило још њих 22, док се за пет лица још трага. Међу 48 убијених Срба у Брадини највише је чланова из породице Куљанин, а страдали су Вујичићи, Мркајићи, Жуже, Куреши, Глигоревићи, Копривице, Драганићи и Живаци. Прије рата у Брадини је било 280 српских кућа са око 1.200 становника. Данас у брадини нема Срба.

БРАДИНА: СРПСКЕ РАНЕ КРВАРЕ И НАКОН 21 ГОДИНЕ

ТУЖИЛАШТВО ПОНИЖАВА СРПСКЕ ЖРТВЕ

СУЂЕЊЕ РАЗОТКРИВА ОДГОВОРНЕ ЗА ЗЛОЧИНЕ

СЈЕТИМО СЕ БРАДИНЕ

Злочин у Брадини био плански, што најбоље говори о карактеру рата у БиХ, као и намјери муслиманских фанатика да изврше агресију на вјековну српску имовину с циљем да се Срби са тих простора протјерају за сва времена. Из МУП-а Републике Српске раније је потврђено да је поднесено шест кривичних пријава, односно извјештаја и допуна против 18 идентификованих лица за које постоји основана сумња да су 25. на 26. мај 1992. године у мјесту Брадина код Коњица починили једно или више кривичних дјела ратног злочина. Убијено је најмање 38 идентификованих српских жртава, пет жена је силовано, док је више стотина Срба противправно лишено слободе и одведено у логоре, највише у Челебиће. Преостало српско становништво протјерано је са својих огњишта, њихова покретна имовина је опљачкана, а куће и црква Вазнесења Господњег запаљени. Преживјели Срби из Брадине сваке године сјећају се тих страшних дана, када су се "саплитали о лешеве својих најмилијих", као и да је команда хрватске и бошњачке паравојске "платила неке Роме који су ноге убијених везали конопцима, а онда их коњима вукли до багером ископане јаме испред православне цркве у центру села".
За три дана, од 25. до 27. маја 1992. године, у ту јаму бачено је 26 тијела. Трагични биланс износи: 54 мртва за три дана, а у логорима је животе изгубило још њих 22, док се за пет лица још трага. Међу 48 убијених Срба у Брадини највише је чланова из породице Куљанин, а страдали су Вујичићи, Мркајићи, Жуже, Куреши, Глигоревићи, Копривице, Драганићи и Живаци. Прије рата у Брадини је било 280 српских кућа са око 1.200 становника. Данас у брадини нема Срба.

БРАДИНА: СРПСКЕ РАНЕ КРВАРЕ И НАКОН 21 ГОДИНЕ

ТУЖИЛАШТВО ПОНИЖАВА СРПСКЕ ЖРТВЕ

СУЂЕЊЕ РАЗОТКРИВА ОДГОВОРНЕ ЗА ЗЛОЧИНЕ

СЈЕТИМО СЕ БРАДИНЕ

Злочин у Брадини био плански, што најбоље говори о карактеру рата у БиХ, као и намјери муслиманских фанатика да изврше агресију на вјековну српску имовину с циљем да се Срби са тих простора протјерају за сва времена. Из МУП-а Републике Српске раније је потврђено да је поднесено шест кривичних пријава, односно извјештаја и допуна против 18 идентификованих лица за које постоји основана сумња да су 25. на 26. мај 1992. године у мјесту Брадина код Коњица починили једно или више кривичних дјела ратног злочина. Убијено је најмање 38 идентификованих српских жртава, пет жена је силовано, док је више стотина Срба противправно лишено слободе и одведено у логоре, највише у Челебиће. Преостало српско становништво протјерано је са својих огњишта, њихова покретна имовина је опљачкана, а куће и црква Вазнесења Господњег запаљени. Преживјели Срби из Брадине сваке године сјећају се тих страшних дана, када су се "саплитали о лешеве својих најмилијих", као и да је команда хрватске и бошњачке паравојске "платила неке Роме који су ноге убијених везали конопцима, а онда их коњима вукли до багером ископане јаме испред православне цркве у центру села".
За три дана, од 25. до 27. маја 1992. године, у ту јаму бачено је 26 тијела. Трагични биланс износи: 54 мртва за три дана, а у логорима је животе изгубило још њих 22, док се за пет лица још трага. Међу 48 убијених Срба у Брадини највише је чланова из породице Куљанин, а страдали су Вујичићи, Мркајићи, Жуже, Куреши, Глигоревићи, Копривице, Драганићи и Живаци. Прије рата у Брадини је било 280 српских кућа са око 1.200 становника. Данас у брадини нема Срба.

БРАДИНА: СРПСКЕ РАНЕ КРВАРЕ И НАКОН 21 ГОДИНЕ

ТУЖИЛАШТВО ПОНИЖАВА СРПСКЕ ЖРТВЕ

СУЂЕЊЕ РАЗОТКРИВА ОДГОВОРНЕ ЗА ЗЛОЧИНЕ

НАТО ЗЛОЧИН У ВАРВАРИНУ

На данашњи дан 1999. године авиони НАТО су код Варварина с четири пројектила, испаљена за мање од пет минута, срушили мост преко Велике Мораве и убили најмање 11 цивила, међу којима Сању Миленковић (16), једног од најталентованијих младих математичара у свету.
Напад је отпочео у 13.25 часова, при ведром времену, а мост је због пијачног дана у Варварину био пун људи. У истом нападу убијен је и протојереј ставрофор Миливој Ћирић, прва жртва НАТО агресије међу свештенством Српске православне цркве, који је усмрћен на прагу оближњег храма Успења Пресвете Богородице.
Истог дана је у нападу НАТО авијације на конвој британских, италијанских и португалских новинара на путу Призрен-Брезовица убијен возач Небојша Радојевић, а двоје људи је рањено.