Календар геноцида
Наредни догађаји
Село Водотеч, Оточац.
Село Водотеч, Оточац. 12. новембра 1944. усташе су побиле и спалиле 128 Срба: жена, мушкараца и дјеце.
Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.
Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila:[email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.
Село Водотеч, Оточац.
Село Водотеч, Оточац. 12. новембра 1944. усташе су побиле и спалиле 128 Срба: жена, мушкараца и дjеце. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj, да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.
КОМЕМОРАЦИЈА СРБИМА КОД ПОЖЕГЕ
Код спомен обележја на раскрсници између села Јеминовац и Шњегавић у Пожешко-славонској жупанији одржана је комеморација српским цивилним жртвама из тих и околних села побијеним 10. децембра 1991. у акцији У том крају крајем октобра 1991. хрватске снаге по наређењу кризног штаба из Славонске Пожеге провеле су присилну евакуацију 26 српских села смештених у Пожешкој котлини, подно планина Папук и Псуњ. Ликвидирано је18 мушкараца и 24 жене и да је 16 жртава имало између 70 и 86 година. Села је напустило 2.120 особа, а након евакуације почиње организована пљачка и систематско паљење и минирање српских кућа како би се прикрили трагови пљачке и да се становници напуштених села у њих више никад не би вратили.
КОМЕМОРАЦИЈА СРБИМА КОД ПОЖЕГЕ
Код спомен обележjа на раскрсници између села Јеминовац и Шњегавић у Пожешко-славонскоj жупаниjи одржана jе комеморациjа српским цивилним жртвама из тих и околних села побиjеним 10. децембра 1991. у акциjи У том краjу краjем октобра 1991. хрватске снаге по наређењу кризног штаба из Славонске Пожеге провеле су присилну евакуациjу 26 српских села смештених у Пожешкоj котлини, подно планина Папук и Псуњ. Ликвидирано jе18 мушкараца и 24 жене и да jе 16 жртава имало између 70 и 86 година. Села jе напустило 2.120 особа, а након евакуациjе почиње организована пљачка и систематско паљење и минирање српских кућа како би се прикрили трагови пљачке и да се становници напуштених села у њих више никад не би вратили. Комеморациjа Србима убиjеним код Пожеге
Злочин над србима у Паулин Двору
11. ДЕЦЕМБРА се навршава годишњица (1991) од злочина у селу Паулин Двор код Осијека, гдје су припадници Хрватске војске убили 18 српских и једног цивила мађарске националности, али до сада нико за овај злочин није одговарао по командној одговорности нити за премјештање лешева.
2013 - МАСОВНА УБИСТВА И ПЉАЧКА У СРЕБРЕНИЧКОМ КРАЈУ
МАСОВНА УБИСТВА И ПЉАЧКА У СРЕБРЕНИЧКОМ КРАЈУ
У сребреничком селу Ратковићи 21. јуна 1992. године муслиманске снаге из околних села и Сребренице убиле су на свиреп начин 24-оро Срба, већином цивила. Упали су у Ратковиће и убијали, пљачкали и палили све што су затекли у, углавном, старачким домаћинствима...
Приредила: Јасна ВЕЈЗОВИЋ-ТАДИЋ
БИЈЕЉИНА, 26. ЈУНА /СРНА/ - У селу Чемерно, у општини Илијаш, 10. јуна 1992. године припадници муслиманских снага свирепо су убили 32 српска цивила.
Муслиманске јединице из села Корита, Махмутовића Ријеке и Орахова напале су село Чемерно рано ујутро 10. јуна 1992. године. Припадници тадашње Територијалне одбране Бреза убили су 32 српска цивила и војника, међу којима је највише било стараца, жена и дјеце, ранили су троје сељака и сравнили село са земљом.
Од 10. јуна 1992. године у селу Чемерно више нико не живи.
Министарство унутрашњих послова Републике Српске 8. марта 2007. године поднијело је допуњену кривичну пријаву са доказима и именима 15 Бошњака, осумњичених за ове злочине.
На локалитету Буна 15. јуна 1992. године погинуло је 18 српских бораца и цивила - тог дана почео је егзодус Срба из Мостара и околине. За три дана на Буни је нестало 28 Срба, а од тог броја још шест војника и три цивила воде се као нестали.
Истог дана гранатиран је и запаљен најљепши православни храм на овим просторима - Саборна црква Свете Тројице у Мостару, која је недуго потом и минирана.
У селу Колошићи, код Високог, 20. јуна 1992. године на родном огњишту убијено је шесторо чланова породице Вуковић - Бошко /1927/, његова супруга Драгиња /1924/, њихов син Рајко /1948/, унук Миодраг /син Рајков/ и рођаци Здравко и Јеленко. Познате су убице, а казне за злочин - нема.
У сребреничком селу Ратковићи 21. јуна 1992. године муслиманске снаге из околних села и Сребренице убиле су на свиреп начин 24-оро Срба, већином цивила. Упали су у Ратковиће и убијали, пљачкали и палили све што су затекли у, углавном, старачким домаћинствима.
Свирепо су убијали жене, старце, чак и слијепа и глувонијема лица, а потом су их палили у њиховим кућама. Међу убијеним било је и шест старица. Ни за овај, као и за све остале злочине почињене над Србима у средњем Подрињу, још нико није правоснажно осуђен.
На Петровдан, 12. јула 1992. године, припадници такозване Армије РБиХ напали су чисто српска села Сасе и Залазје која припадају општини Сребреница и убили 69 цивила. Залазје је уништено до темеља. У више породица /Јеремић, Вујадиновић, Ракић.../ у одбрани села изгинули су готово сви мушкарци.
Шездесет девет становника буквичког краја, у тадашњој општини Брчко, 14. септембра 1992. године убили су припадници паравојних хрватско-муслиманских јединица.
Тог дана више од 130 кућа је попаљено, а заробљено око 1.500 Срба и одведено у један од 21 логора, колико их је било на подручју тадашње општине Брчко.
У селу Сердаре код Котор-Вароша 17. септембра 1992. године припадници хрватско-муслиманских снага убили су 16 Срба - најмлађа жртва злочина у Сердарима имала је четири године, а најстарија 60 година.
У нападу муслиманско-хрватских снага на Сердаре у зору 17. септембра убијени су Бранко /60/, Босиљка /53/, Јеленко /31/, Радмила /21/, Славко /60/, Данка /54/, Драго /47/, Мирко /31/, Славиша /22/ и Споменка Сердар /19/, Љубица /40/, Слободанка /12/ и Сњежана Tепић /4/, Никола Дукић /40/, те Славко /55/ и Славојка Бенцуз /21/.
За овај злочин пред Судом БиХ у току је суђење некадашњим припадницима Територијалне одбране Котор-Вароша Фикрету Планинчићу, Расиму Лишанчићу, Сеаду Мензилу и Мирсаду Ватрачу.
У Папратној њиви код Фоче припадници "Зелених беретки" убили су 20. септембра 1992. године 32 српска цивила и 10 војника. Породице настрадалих тврде да су позната имена починалаца, међу којима су и њихове комшије.
Припадници "Зелених беретки" из засједе су запуцали на камион у којем су била 42 Србина који су путовали из Калиновика према Фочи. Међу страдалима су били жене, дјеца и старци.
У Подравању код Сребренице 24. септембра 1992. године убијено је 21 лице - српски војници и цивили. Јаке муслиманске снаге из Сребренице и Жепе, синхронизованом акцијом, опколиле су ово планинско српско село и пресјекле једину путну комуникацију према Милићима.
У Бјеловцу и сусједним селима Сикирић и Лозничка Ријека 14. децембра 1992. године убијено је 109 Срба.
У логор у Сребреницу одведене су жене, цивили Достана и Мира Филиповић, те седмомјесечни Немања и трогодишња Оливера Филиповић, као и деветогодишњи Брано Вучетић - коме су тога дана убијени отац Радован и брат Миленко, док је мајку изгубио три мјесеца раније.
Они су одведени у Сребреницу, гдје су злостављани и гладовали два мјесеца док нису размијењени. Старица Божана Остојић још се води као нестала. Најмлађа жртва био је 15-годишњи Слободан Петровић, а најстарије 88-годишња Достана Матић и 81-годишња Злата Јовановић, које су убијене на кућном прагу.
Тужилаштво БиХ још није подигло оптужницу за убиства и масакрирања цивила у Бјеловцу иако су му на располагању документација и бројна свједочења. /