Календар Покоља

Злочин у Ледићима 1992. године

У селу Ледићи у федералној општини Трново муслиманско хрватске формације су измасакриралe 24 српска цивила у ноћи 3.јуна 1992. године. Најмлађа жртва била је осамнаестомјесечна беба, Милун Тешановић, а најстарија Иконија Васић, која је имала 92 године.

Ледићи: Помен за 24 убијена српска цивила

Злочин у Коритима

У ноћи између 4. и 5. јуна 1941. године, у селу Корита, општина Билећа, усташе – муслимани из Фазлагића Куле под вођством усташког повјереника Хермана Тогонала и гатачког хоџе Мухарема Главинића су мучки убиле и бациле у јаму више од 130 Срба мјештана овог и околних села. Кости корићких страдалника извађане су 1953. године, када је на основу 180 пронађених лобања установљено да је број жртава Корићке јаме био знатно већи. Међу страдалницима највише је било чланова породица Сворцан, Бјелица, Старовић, Тркља, Шаровић, Шакота, Глушац, Рогач, Јакшић, Думнић, Ковачевић, Курдулија, Коснић, Милошевић, Миловић, Носовић, Радан.

Сјећање на злочин у херцеговачком селу Корита

ЗЛОЧИН У ЖЕПИ

45 припадника бораца Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске су 4.јуна 1992. године на Жепи из засједе напале муслиманске снаге, упркос договору о мирном проласку. Колона је нападнута са свих страна, српски војници су насумице убијани. Припадници такозване Армије БиХ су 12 заробљеника затворили у оближњу шталу и живе запалили. Ово је једно од најмасовнијих страдања припадника Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске током протеклог Одбрамбено-ослободилачког рата.

КАО НИ ЗА МНОГЕ ДРУГЕ УЧИЊЕНЕ НАД СРБИМА, ЗА ЗЛОЧИН У ЖЕПИ ЈОШ НИКО НИЈЕ ОДГОВАРАО

Злочин у Коритима

У ноћи између 4. и 5. јуна 1941. године, у селу Корита, општина Билећа, усташе – муслимани из Фазлагића Куле под вођством усташког повјереника Хермана Тогонала и гатачког хоџе Мухарема Главинића су мучки убиле и бациле у јаму више од 130 Срба мјештана овог и околних села. Кости корићких страдалника извађане су 1953. године, када је на основу 180 пронађених лобања установљено да је број жртава Корићке јаме био знатно већи. Међу страдалницима највише је било чланова породица Сворцан, Бјелица, Старовић, Тркља, Шаровић, Шакота, Глушац, Рогач, Јакшић, Думнић, Ковачевић, Курдулија, Коснић, Милошевић, Миловић, Носовић, Радан.

Сјећање на злочин у херцеговачком селу Корита

Устанак у Херцеговини 1941. године

На данашњи дан 1941. године група устаника из села из Казанаца и Вратковића код Гацка напала је жандармеријску станицу на Брљеву и овом акцијом означила почетак организованог устанка против Независне Државе Хрватске.

БАРЈАК СЛОБОДЕ ЗАВИОРИО СЕ 6. ЈУНА 1941.

Маратовска јама, код Кистања.

Маратовска јама, код Кистања. Усташе су 6. јуна 1941. мучиле, поклале и бациле 550 - 600 Срба, мушкараца, жена и дјеце

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.

Капавица

На Гумну код села Капавица, у близини Љубиња, у Другом свјетском рату, усташе су, након тродневног мучења, 8. јуна 1941. године у јаму бациле 57, па потом на оближњој заравни код ње постријељале – још 58 Срба из љубињских села Капавице, Ранковаца, Убоска, Рђуса, Ћуковаца и Влаховића.

СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЖРТВАМА УСТАШКОГ ТЕРОРА КОД СЕЛА КАПАВИЦА

Злочин у Чемерном, општина Иилијаш

Муслиманске јединице из села Корита, Махмутовића Ријеке и Орахова напале су село Чемерно рано ујутро 10. јуна 1992. године.Припадници тадашње Територијалне одбране Бреза убили су 32 српска цивила и војника, међу којима је највише било стараца, жена и дјеце, ранили троје сељана и сравнили село са земљом.У селу Чемерно од 10. јуна 1992. године више нико не живи.

ПАРАСТОС ЗА СВИРЕПО УБИЈЕНЕ СРБЕ

Гаравице

Луке- Баре - Гаравице, крај Личког Петровог Села, у близини Бихаћа. 10. јуна, 28. јуна, 24. јула и 29. јула, па до средине аугуста 1941. године, усташе поклале или на друге начине измасакрирале 12.000 српског живља из села: Ваганца, Комадина, Кесића, Бањаца, Грубића, Вигњевића, Дошена, Цвијановића, Домазета, Личког Петровог Села, и других бројних кордунашких, личких и босанских српских мјеста и села.

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: +387/51/420-441, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Церска 38, Бања Лука, Република Српска.

Радуч 11. јуна

Испод Градине у Радучу усташе су 11. јуна 1941. године убиле крамповима и ножевима 17 Срба мушкараца.

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.

Први покољ у личком селу Расоја-Гњатовићи, 1941.

Усташе су 11. и 12. јуна 1941. године у личком селу Расоја - Гњатовићи похватали и убили 13 Срба.Ово је био први покољ од укупно три у којима је убијено две трећине становништва села Расоја - Гњатовићи.

Везане вијести:

Покољ Срба у личком селу Расоја-Гњатовићи

Први покољ у личком селу Расоја-Гњатовићи, 1941.

Усташе су 11. и 12. јуна 1941. године у личком селу Расоја - Гњатовићи похватали и убили 13 Срба.Ово је био први покољ од укупно три у којима је убијено две трећине становништва села Расоја - Гњатовићи.

Везане вијести:

Покољ Срба у личком селу Расоја-Гњатовићи

ГОДИШЊИЦА ФОРМИРАЊА ГРАДИШКЕ БРИГАДЕ

12. јуна 1992. године основана је Лака пјешадијска бригада Градишка.

21 ГОДИНА ОД ФОРМИРАЊА ГРАДИШКЕ БРИГАДЕ

Бракусова Драга

Заселак Бракусова Драга, између Залужнице и Врховина. 12. јуна 1944. године усташе су поклале и спалиле у кућама 57 српских сељака од којих 33 дјетета. Заселак је остао пуст. Све опљачкано и село спаљено.

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.

Везане вијести:

Свједочанство Стеве Бракуса о злочину усташа над Србима у Бракусовој Драги 16. јуна 1944. године

Јама Пандурица код Љубиња

Укупно 36 мученика насилно су завршили своје животе у ноћи између 13. и 14. јуна 1941. године, у јами Пандурици код Љубиња.

Перо инжињера Обрадовића: Сјећање на један злочин

Јама Пандурица код Љубиња

Укупно 36 мученика насилно су завршили своје животе у ноћи између 13. и 14. јуна 1941. године, у јами Пандурици код Љубиња.

Перо инжињера Обрадовића: Сјећање на један злочин

Горње Примишље, Слуњ

Горње Примишље, Слуњ. Кућа Дане Чачића, усташе поклале и спалиле 2. јуна 1942. године 13 жена Српкиња с њиховом дјецом.

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.

Буна код Мостара 15. јуна 1992. године

На локалитету Буна је 15. јуна 1992. године погинуло 18 српских бораца и цивила.Тог 15. јуна 1992. године почео је егзодус српског народа у Мостару и околини.За три дана те 1992. године на Буни нестало 28 Срба, од тог броја још шест војника и три цивила воде се као нестали.

Истог дана када је страдало 18 особа на Буни гранатиран је и запаљен најљепши православни храм на овим просторима - Саборна црква Свете Тројице у Мостару, која је недуго потом и минирана.

СРПСКА ХЕРЦЕГОВИНА СЕ 15. ЈУНА СЈЕЋА ПОГИНУЛИХ И НЕСТАЛИХ

Дворана "Младост" Коњиц

Петнаестог јуна, прије 1992. у спортској дворани „Младост“ на Мусали у Коњицу од двије минобацачке гранате погунило је 13 заробљених српских цивила који су у овај објекат доведени након што су припадници муслиманских и хрватских јединица све мушкарце из српских села, Доње Село, Брадина, Брђани и Бјеловчина насилно привели у логоре Челебићи и спортска дворана „Младост“.

Злочин чека казну

Злочин у Дулиби код Перушића

Дулиба, Перушић. У кући Муњас Петра усташе поклале и спалиле 15. јуна 1944. године 21 Србина: 15 мушких и 6 женских.

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.

Одбрана сарајевско-романијке регије

СОКОЛАЦ, 16. ЈУНА /СРНА/ - Служењем помена за погинуле борце и полагањем цвијећа на централни крст на Војничком спомен-гробљу "Мали Зејтинлик" на Сокоцу данас је обиљежен Дан одбране сарајевско-романијске регије у одбрамбено-отаџбинском рату.Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић подсјетио је да је одбрана сарајевско-романијске регије у одбрамбено-отаџбинском рату почела 15. јуна 1995. године, када је "сломљена" непријатељска офанзива муслиманске војске.

ОБИЉЕЖЕН ДАН ОДБРАНЕ САРАЈЕВСКО-РОМАНИЈСКЕ РЕГИЈЕ

Оснивање невесињске браде

16. јуна навршава 21 година од оснивања славне Невесињске (касније 8. моторизоване) бригаде. Тим поводом служен је помен погинулим борцима, а делегације општине Невесиње и Општинске борачке организације положиле су цвијеће на Централно спомен обиљежје бораца Херцеговине на Гвозду. Овај датум везан је и за егзодус српског народа из долине Неретве. Борци из долине Неретве своју борбу за спас српске Херцеговине настављају у оквиру бригаде, заједно са браћом Невесињцима.

Злочин у Сврачковом селу код Подлапаче

Сврачково Село, Подлапача. Усташе заклале и спалиле 18. jуна 1944. 41 Србина: жене, мушкарце и дјецу

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.

Јаме на планини кук

Јама на планини Кук. Једна на успону цесте Доњи Лапац - Удбина, удаљена од цесте 80 метара, и друга на Јавнику, изнад села Ораховац. Покољ Срба 19. и 26. јуна 1941. С мјеста злочина побјегао Војислав Милеуснић.

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.

Доњи Лапац

Зграда основне школе, Доњи Лапац, у подруму мучилиште и губилиште српског становништва од 19. јуна до средине јула 1941.

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.

Јама Јасеновача - Јасиковача

Јама Јасеновача - Јасиковача, Бубањ код Борићеваца, Доњи Лапац. 20. јуна и 3. јула 1941. усташе су побиле неколико десетака Срба, мушкараца, æена и дјеце и бациле у јаму.

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.

МАСОВНА УБИСТВА И ПЉАЧКА У СРЕБРЕНИЧКОМ КРАЈУ

У сребреничком селу Ратковићи 21. јуна 1992. године муслиманске снаге из околних села и Сребренице убиле су на свиреп начин 24-оро Срба, већином цивила. Упали су у Ратковиће и убијали, пљачкали и палили све што су затекли у, углавном, старачким домаћинствима...

Приредила: Јасна ВЕЈЗОВИЋ-ТАДИЋ

БИЈЕЉИНА, 26. ЈУНА /СРНА/ - У селу Чемерно, у општини Илијаш, 10. јуна 1992. године припадници муслиманских снага свирепо су убили 32 српска цивила.

Муслиманске јединице из села Корита, Махмутовића Ријеке и Орахова напале су село Чемерно рано ујутро 10. јуна 1992. године. Припадници тадашње Територијалне одбране Бреза убили су 32 српска цивила и војника, међу којима је највише било стараца, жена и дјеце, ранили су троје сељака и сравнили село са земљом.

Од 10. јуна 1992. године у селу Чемерно више нико не живи.

Министарство унутрашњих послова Републике Српске 8. марта 2007. године поднијело је допуњену кривичну пријаву са доказима и именима 15 Бошњака, осумњичених за ове злочине.

На локалитету Буна 15. јуна 1992. године погинуло је 18 српских бораца и цивила - тог дана почео је егзодус Срба из Мостара и околине. За три дана на Буни је нестало 28 Срба, а од тог броја још шест војника и три цивила воде се као нестали.

Истог дана гранатиран је и запаљен најљепши православни храм на овим просторима - Саборна црква Свете Тројице у Мостару, која је недуго потом и минирана.

У селу Колошићи, код Високог, 20. јуна 1992. године на родном огњишту убијено је шесторо чланова породице Вуковић - Бошко /1927/, његова супруга Драгиња /1924/, њихов син Рајко /1948/, унук Миодраг /син Рајков/ и рођаци Здравко и Јеленко. Познате су убице, а казне за злочин - нема.

У сребреничком селу Ратковићи 21. јуна 1992. године муслиманске снаге из околних села и Сребренице убиле су на свиреп начин 24-оро Срба, већином цивила. Упали су у Ратковиће и убијали, пљачкали и палили све што су затекли у, углавном, старачким домаћинствима.

Свирепо су убијали жене, старце, чак и слијепа и глувонијема лица, а потом су их палили у њиховим кућама. Међу убијеним било је и шест старица. Ни за овај, као и за све остале злочине почињене над Србима у средњем Подрињу, још нико није правоснажно осуђен.

На Петровдан, 12. јула 1992. године, припадници такозване Армије РБиХ напали су чисто српска села Сасе и Залазје која припадају општини Сребреница и убили 69 цивила. Залазје је уништено до темеља. У више породица /Јеремић, Вујадиновић, Ракић.../ у одбрани села изгинули су готово сви мушкарци.

Шездесет девет становника буквичког краја, у тадашњој општини Брчко, 14. септембра 1992. године убили су припадници паравојних хрватско-муслиманских јединица.

Тог дана више од 130 кућа је попаљено, а заробљено око 1.500 Срба и одведено у један од 21 логора, колико их је било на подручју тадашње општине Брчко.

У селу Сердаре код Котор-Вароша 17. септембра 1992. године припадници хрватско-муслиманских снага убили су 16 Срба - најмлађа жртва злочина у Сердарима имала је четири године, а најстарија 60 година.

У нападу муслиманско-хрватских снага на Сердаре у зору 17. септембра убијени су Бранко /60/, Босиљка /53/, Јеленко /31/, Радмила /21/, Славко /60/, Данка /54/, Драго /47/, Мирко /31/, Славиша /22/ и Споменка Сердар /19/, Љубица /40/, Слободанка /12/ и Сњежана Tепић /4/, Никола Дукић /40/, те Славко /55/ и Славојка Бенцуз /21/.

За овај злочин пред Судом БиХ у току је суђење некадашњим припадницима Територијалне одбране Котор-Вароша Фикрету Планинчићу, Расиму Лишанчићу, Сеаду Мензилу и Мирсаду Ватрачу.

У Папратној њиви код Фоче припадници "Зелених беретки" убили су 20. септембра 1992. године 32 српска цивила и 10 војника. Породице настрадалих тврде да су позната имена починалаца, међу којима су и њихове комшије.

Припадници "Зелених беретки" из засједе су запуцали на камион у којем су била 42 Србина који су путовали из Калиновика према Фочи. Међу страдалима су били жене, дјеца и старци.

У Подравању код Сребренице 24. септембра 1992. године убијено је 21 лице - српски војници и цивили. Јаке муслиманске снаге из Сребренице и Жепе, синхронизованом акцијом, опколиле су ово планинско српско село и пресјекле једину путну комуникацију према Милићима.

У Бјеловцу и сусједним селима Сикирић и Лозничка Ријека 14. децембра 1992. године убијено је 109 Срба.

У логор у Сребреницу одведене су жене, цивили Достана и Мира Филиповић, те седмомјесечни Немања и трогодишња Оливера Филиповић, као и деветогодишњи Брано Вучетић - коме су тога дана убијени отац Радован и брат Миленко, док је мајку изгубио три мјесеца раније.

Они су одведени у Сребреницу, гдје су злостављани и гладовали два мјесеца док нису размијењени. Старица Божана Остојић још се води као нестала. Најмлађа жртва био је 15-годишњи Слободан Петровић, а најстарије 88-годишња Достана Матић и 81-годишња Злата Јовановић, које су убијене на кућном прагу.

Тужилаштво БиХ још није подигло оптужницу за убиства и масакрирања цивила у Бјеловцу иако су му на располагању документација и бројна свједочења. /

Извор:

24. Јун - Међународни дан сјећања на Јадовно

Међународни дан сјећања на жртве комлелса логора смрти НДХ, Госпић - Јадовно - Паг обиљежава се, на инцијативу удружења потомака и поштовалаца жртава "ЈАДОВНО 1941." из Бањалуке, од 2010. године. На тај датум 1941. године логори на острву Пагу (Метајна и Слана) почињу са радом а логор смрти Јадовно на Велебиту добија,у смислу простора који захвата и капацитета пријема интернираних,своје макисмалне обрисе

ЈАДОВНО, СЛАНА И МЕТАЈНА

Јама Шкрамница

Јама Шкрамница, Кутарево, на врху шуме Шкрамница, недалеко Бриња. Усташе су 25. јуна 1941. године сјекирама и ножевима усмртиле и бациле у исту 16 Срба, међу којима и свештеника Скендџића и судског званичника Раду Рајчевића.

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.

Ржани до

Уочи Водовдана 1941. године усташе су на превару ухватиле 186 Срба, и након звјерског мучења бациле их у јаму Ржани До код Љубиња.

Сјећамо се јаме у Ржаном долу

Лозница

БРАТУНАЦ, 28. ЈУНА /СРНА/ - Прислуживањем свијећа за покој душа погинулих код њихових хумки и полагањем цвијећа код спомен-крста на гробљу у Братунцу, чланови општинске Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила и породице погинулих данас су обиљежиле 21 годину од страдања 11 Срба у братуначком селу Лозница и једног у Загонима.

21 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА СРБА У ЛОЗНИЦИ

Злочин у Љесковом Дубу код Гацка

У Љесковом Дубу је 29. јуна 1943. na три стратишта на најмучкији начин побијено 183 људи - мушкараца, дјеце, стараца, жена и трудница, од којих 165 житеља овог села и 18 мјештана околних села који су се у тренутку усташког терора затекли на том мјесту.У само свануће, око 5 часова, под водством гатачких усташа Смаја Дилића и Рама Крвавца, блокирали су село, док су његови житељи још спавали. Домаће усташе и њемачки војници подијелили су се на групе-патроле. Грубо су истјеривали из кућа немоћне старце, жене и поспану дјецу. Оне који су покушавали да бјеже или нису хтјели да напуштају своја огњишта убијали су, без милости, на лицу мјеста.Међу страдалима је било 62 дјеце млађе од 10 година. Нису бирана средства ни начин убијања, а 101 лице је затворено у једну кућу и запаљено.Становништо Љесковог Дуба раселило се, после рата па тренутно у овом гатачком селу живи само једна породица.

Везане вијести:

ПОЧЕЛА ГРАДЊА ХРАМА У ЉЕСКОВОМ ДУБУ

Genocid nad Srbima i Srbijom: Ljeskov Dub, 29. juni 1943. ††

Извор: Злочини у Херцеговини у Другом свјетском рату (Књига 1) - Божидар Чучковић, Требиње 2003. 493-502 -

Библиотечки фонд УГ ЈАДОВНО 1941. Бања Лука

Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.